Ratković: Životna sredina je odabrala mene i odredila moj put

Novinarka Radio Novi Sad i urednica emisije “Pod staklenim zvonom”, Dragana Ratković kaže da se u novinarstvu i izveštavanju o životnoj sredini našla slučajno.Završila je Pravni fakultet i  1991.godine počela da radi honoratno na radiju.

“ Kao početnica   radila sam prvo  u Omladinskom  programu, zatim  Jutarnjem   programu a onda i kao voditeljka  zajedničke emisije Radio Novog Sada, Radio Beograda i Radio Prištine:  “U Republici” i  u Informativnom programu,  na vestima.Tih prvih godina ,ponekad bi uradila prilog   za emisiju o ekologiji “Pod staklenim zvonom” koju je 1989. pokrenuo, uređivao i vodio kolega Bakir Zahirović.   Nekoliko puta sam, na  njegov zahtev,  i vodila emisiju. Iako su to bile teme koje su me lično zanimale, nisam  ni  pomišljala da  ću se  time  ozbiljnije bavim kao novinar. Za vreme bombardovanja 1999.godine kolega Zahirović je iznenada preminuo  i ja i koleginica smo  dobile zadatak da radimo emisiju”, obašnjava svoje početke novinarka Dragana Ratković.

Od tada do danas  i lično i profesionalno se bavi temama iz zaštite životne sredine. U proteklih 20 godina učestvovala je na raznim  obukama, seminarima, radionicama za novinare koji izveštavaju o životnoj sredini.

“Sve to mi je mnogo pomoglo  u radu da  putem emisije ali i kroz program Radio Novog Sada zajedno sa relevantnim sagovornicima, ekološkim aktivistima približim ove teme slušaocima i zajedno radimo  na podizanju ekološke svesti, ukazujemo na probleme  i moguća rešenja , upoznajemo slušaoce sa prirodom koja nas okružuje, njenim vrednostima I zašto je trebamo očuvati.  Nekako se desilo da  je  životna sredina  ustvari odabrala mene  i odredila moj  novinarski put .To traje  više od 20 godina”, kaže naša sagovornica.

Imate dugogodišnje iskustvo u izveštavanju zaštite životne sredine. Autorka ste radio emisije  „Pod staklenim zvonom“ Radio Novog Sada.  Koliko je zahtevno izveštavati o ovom temama?

“Od kada sam  počela da pratim oblast ekologije i zaštite životne sredine  problemi  su isti ali izveštavanje o   njima se promenilo. Pre ,  samo desetak godina ove teme su bile  manje zastupljene u medijima , o njima se nije tako često govorilo a i kada jeste, to su bile teme koje se nisu mogle naći na naslovnim stranama  a  u vestima obično su objavljivane  pre prognoze vremena. Ekološki problem   kod nas  nisu  bili među prioritetim kao u razvijenim zemljama pa se o tome nije ni  pričalo  mnogo ni u medijima.  Životna sredina nije prioritet ni danas, ipak, s godinama  ove teme su zastupljenije  ali  još uvek nedovoljno. Građane  sve više zanimaju informacije kakav je kvalitet vazduha, kakvu vodu piju, šta jedu, šta zagađuje njihovu okolinu, zašto se klima menja itd.. Razloga, zašto nema više  izveštavanja i pisanja o ovim temama    ima više.Jedan od glavnih  je  nepostojanja ekološke svesti urednika, kojima ove teme nisu prioritetne, zatim nedostatak informacija, nespremnost organa vlasti da o ekološkim problemima otvoreno govore, nedostatak  i nestručnost novinara koji se bave ovim temama a onda i nedostatak odgovarajućih seminara  za novinare kako bi se dodatno edukovali. Bez obzira na navedeno, situacija se menja i nadam se da će  u vestima i izveštajima iz raznih oblasti  zaštita životne sredine  biti utkana, jer bez brige o  prirodi i životnoj sredini  nema napretka, razvoja čovečanstva”, objašnjava Ratković.

Eko novinari u obilasku Bora 2018.

Kako biste ocenili stanje u životnoj sredini?

“Što se tiče stanja životne sredine i  dalje postoje brojni problem kao što su : zagađenja voda (još uvek neprečišćene vode slobodno se ispuštaju u vodotoke), otpad ( stalno niču nove divlje deponije, otpad se bace svuda i na svakom mestu  ali onaj opasan se i zakopava) ,zagađenje vazduha,buka, uništavanje prirode, nepošumljenost itd.. I tu se situacija menja.Dobili smo Ministarstvo zaštite životne sredine  koje je započelo rešavanje određenih problema ,predali smo Pregovaračku poziciju za Poglavlje 27  zaštita životne sredine i klimatske promene i građani mnogo očekuju da će primenom evropskih standarda u ovoj oblasti stanje u životnoj sredini biti znatno bolje .Mnogo je urađeno na zakonodavnom okviru, mada predstoji donošenje još nekih  važnih zakona koji uređujuju ovu oblast. Sve to ide dosta sporo, ali  važno je da smo se pomerili s mesta i da raste ekološka svest građana   o  značaju očuvanja životne sredine”, kaže naša sagovornica.

Članice udruženja Eko vest. Novinarke posveće životnoj sredini.

 Da li je moguće se baviti istraživačkim novinarstvom kada je u pitanju zaštita životne sredine?

“Teško, ali nije nemoguće.Malo  je novinara koji se time bave, teško je doći do informacija a treba i mnogo hrabrosti upustiti se u takve priče.Na svu sreću  imamo i takvih kolega koji  su svojim istraživačkim pričama  razotkrili  nezakonite radnje, mahinacije ili ih sprečili.Nedostaje više  takvih priča”, dodaje Ratković.

Pored toga, što se bavite novinarstvom vi ste i aktivistkinja po pitanju zaštite životne sredine. Gde se prekida nit između novinarstva i aktivizma?

“Pre svega imamo malo novinara  koji se uopšte bave  temama iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine. Oni malobrojni, uglavnom  pristupaju problemima u životnoj sredini zbog lične zabrinutosti, ukoliko nešto smatraju nepravednim  i tu postoji mogućnost da  više reagujete srcem.  Upravo tu  novinar mora da preseče. Ne smete biti subjektivni  nego realni  bez obzira  šta biste vi  želeli.  Novinar mora da se izdigne iznad  problema i da ga sagleda sa svih strana.Ponekad je to vrlo teško”, istakla je naša sagovornica za portal ecofeminizam.com.

Novinari iz Vojvodine koji se bave zaštitom životne sredine formirali su Udruženje „Eko vest“ bili ste prva predsednica Udruženja. Koliko su  nam neophodna takva udruženja?

“Takvo udruženje nam je neophodno kako bi , ne samo  unapredili informisanje javnosti o problematici životne sredine, nego i radili na podizanju ekološke svesti, edukaciji građana  i   više doprineli rešavanju nagomilanih problema.Povezivanjem novinara, stvaranjem mreže novinara  možemo veoma brzo dobiti  proverene informacije  od svojih kolega iz raznih sredina, razmenjivati vesti  i tako   upostaviti standard objektivnog informisanja javnosti  o stanju I problemima u životnoj sredini”, zaključuje Dragana Ratković.

Tekst je nastao u okviru projekta “Vojvođanke u zaštiti životne sredine“,  koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.