Ekolist=aktivizam i posvećenost prirodi

Jadranka Marčok, direktorka redakcije „Ekolista” oduvek je bila posvećena zaštiti životne sredine i prirodi. Pre pokretanja ekološkog časopisa „Ekolist”, vodila je hobističko izdanje „Ribolovačku reviju”. To je bilo izdanje namenjeno ribolovcima, ali onim ribolovcima koji vole prirodu, koji puno vremena provode u prirodi, kojima je ribolov hobi, te puno vremena posvećuju ribolovu. Pored njihovih priča o ulovima, priboru, ribolovačkim tehnikama ili idealnim mestima za ribolov, bilo je puno priče o prirodi i njenom očuvanju. U tom magazinu bila je i rubrika  „Ekologija” koja je bila posvećena očuvanju prirode. Verovatno je ta rubrika bila iskra od koje je nastao „Ekolist”, kaže Jadranka Marčok.

„Takođe moram reći i da sam davno pre toga pratila jedan magazin na slovačkom jeziku – „Enviromagazin”. Ovo izdanje u Slovačkoj izlazi preko 25 godina i namenjeno je upravo učuvanju prirode i životne sredine. Ja sam sanjala i zamišljala da takav magazin imamo i kod nas u Srbiji. A onda smo sada već davne 2007. godine osnovali Udruženje „Zeleni krug” sa ciljem da se pokrene izdavanje ekološkog magazina. San je polako postajao java…“, kazala je uz osmeh Jadranka Marčok, direktorka redakcije „Ekolista”.

Koliko je zahtevno izveštavati o ovim temama?

„Vodim redakciju „Ekolista” od samog početka, ali želim da naglasim da ja nisam novinar. Da bi jedna redakcija funkcionisala, složićete se, moraju se obavljati i mnogi drugi poslovi. Ja sam, da tako kažem, zadužena za logistiku, ali zato u redakciji imamo više od 15 izvrsnih novinara koji predano i objektivno istražuju i pišu o aktuelnim „zelenim” temama.Mi smo malo drugačija redakcija od ostalih. Razlikujemo se po tome što za „Ekolist” pišu novinari koji rade u redakcijama širom Srbije, a veoma često u matičnim izdanjima imaju malo ili nimalo prostora za teme iz ove oblasti. Znate i sami da su danas mediji još uvek okrenuti dnevno-političkim dešavanjima i da se još uvek nedovoljno poklanja prostor za ove izuzetno bitne i važne teme za svakog građana i građanke naše Republike. Jedino kada se desi neki incident ili neka ekološka katastrofa – onda se o tome piše. Našem timu eko-novinara istinski je stalo do očuvanja prirode. Puni su entuzijazma i jednostavno imaju snažnu volju i želju da se piše o ovim bitnim temama i da se na taj način da doprinos očuvanju životne sredine. Oni prate dešavanja u našoj zemlji i svetu, istražuju lokalne i regionalne probleme, tako da ne kuburimo s nedostatkom kvalitetnih tekstova. Mnogi sjajni tekstovi čak ne mogu da budu objavljeni zbog broja strana u štampanom izdanju. Srećom, tu je uvek bio intrenet portal http://ekolist.org na kojem su imali mesto. Prošle godine naša redakcija je pokrenula i elektronsko PDF izdanje „eEkolist”, na koje smo veoma ponosni.Kao što sam rekla naš tim je sastavljen od odličnih eko-novinara, koji su već dobro verzirani za ove teme. Oni su pohađali mnogobrojne seminare i obuke, a i svako od njih lično se usavršava u ovoj oblasti. Naravno da uvek tražimo i mišljenje stručnih lica, njihove stavove, viđenja, predloge i sugestije. Stručna javnost nas je jako lepo prihvatila i uvek su raspoloženi za priču i za pomoć“, kaže za ecofeminizam.com naša sagovornica.

Eko novinari u obilasku Bora i okoline 2018.

Kako biste ocenili stanje u životnoj sredini?

Stanje životne sredine u našoj državi, po mom mišljenju, vrlo je nepovoljno. Koju god oblast da pogledamo, da li je otpad, da li su vode, vazduh, zemljište, energetika…Vvidimo hiljadu velikih problema koji se sporo rešavaju ili se ne rešavaju. Sve je međusobno povezano i mogu slobodno da kažem da je odnos prema životnoj sredini zaista razočaravajući„, dodaje Marčok.

Koliko je isplativo izdavati specijalizovan časopis posvećen zaštiti životne sredine?

“ „Ekolist” je medij civilnog sektora. Izlazi punih 12 godina i do sada smo objavili 74 broja. Izlaženje ovog magazina, pre svega, zavisi od konkursa, te njegovo izlaženje uglavnom zavisi od naših projekata. Mogu da kažem da su sredstava od pretplate na „Ekolist” takođe veoma značajna i bitna u celokupnoj finansijskoj strukturi finansiranja. List je namenjen lokalnim samoupravama, školama, specijalizovanim institucijama i javnim službama, a distribuira se i državnim organima, nevladinim organizacijama, ali su na „Ekolist” pretplaćeni i mnogobrojni pojedinci. Mogu da kažem da imamo sve više čitalaca-pretplatnika kojima je bitno očuvanje životne sredine i koji jednostavno žele da se informišu o ovim temama. Ovim putem želim da se zahvalim svima njima na ukazanom poverenju„, objašnjava sagovornica.

400 metara ispod zemlje RTB Bor, 2018.

Pored toga, što se bavite novinarstvom vi ste i aktivistkinja po pitanju zaštite životne sredine. Gde se prekida nit između novinarstva i aktivizma?

„Kada stalno razmišljate o prirodi i životnoj sredini, o njenom očuvanju, o problemima koji treba da se reše, teško je reći gde se ta nit prekida. Ali s ponosom mogu da kažem da me akcija ozelenjavanja školskih dvorišta pod nazivom „Kako raste drvo?” posebno ispunjava. U prethodnom periodu naša redakcija je organizovala akcije ozelenjavanja školskih dvorišta u više od 80 obrazovnih ustanova i do sada je podsađeno preko 4.500 sadnica. Takođe, moj lični aktivizam se ogleda i u tome što sa velikim zadovoljstvom kompostiram organski otpad, razdvajam papir, pet ambalažu, limenke, a imam i svoju malu baštu koju negujem i gajim po principima organske proizvodnje“, zaključuje Jadranka Marčok.

Tekst je nastao u okviru projekta “Vojvođanke u zaštiti životne sredine“,  koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.