Zaboravljena Subotička dobrotvorka: Danica Konjović

O srpskoj  dobrotvorki Subotice, Danici Konjević (1873-1922) Subotičani malo znaju. Njen angažman na obrazovanju ženske dece, ostao je nezapažen. Nažalost, Danica Konjović je život tragično završila tako što je izvršila samoubistvo.[1]

U mnogim dokumentima njeno prezime se navodi kao Konjović i Konjević. Branislav Racić je pronašao beležnicu Danice Konjović i na osnovu beležnice izdao knjigu pod nazivom: Srpska narodna dobrotvorka Danica Konjović, u izdanju Spske Pravoslavne Crkvene Opštine Subotica, 2011.godine. Racić je u knjizi predstavio njen život, prijatelje, kao i tadašnje društvene prilike  kroz pisma koja je pisala.

Danica Konjović je rodom iz Sombora i sa porodicom prešla u Suboticu. Završila je subotičku gimnaziju, a pokazivala je sklonosti i ka glumi. Vreme u kome je živela obeležilo je osnivanje ženskih organizacija, dobrotvornih, društava i jačanje ženskog aktivizma na prostoru današnje Vojvodine. Stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca društvene prilike na severu današnje Srbije se menjaju. Prilikom posete Kralja Aleksandra Karađorđevića Subotici Danjica Konjović je poklonila čuturu.

“Svatovsku čuturu sa srpskim grbom i guslama na crvenoj kadifi, poklonila je prestolonasledniku subotička Srpkinja Danica Konjević, čija je to bila porodična relikvija, kupljena 1884. godine za njenu svadbu, a ona je tada namenila njemu, sa posvetom:

 „Vaše Visočanstvo, relikviju moga doma, tolikog godina skrivanu od očiju zlobnih na sve što se srpsko zvalo, u srećnom času, kada nas pohodite dajući nam srpsku slobodu, u znak neopisane radosti i veselja zbog toga, dajem Vam, sa toplom željom, da je primite kao znak istrajnosti naše za sve ono što je srpski grb značio i o čemu su gusle i pesma nama, tiho i stalno pričale“.[2]

Krajem 19. i početkom 20. veka na prostoru današnje Vojvodine Srbi i Bunjevci su bili manjinski narod. Sva humanitarna, kulturna i obrazovna društva bila su nacionalnog karaktera.[3] Srpkinje, Bunjevke, Jevrejke i žene drugih naroda osnivale su udruženja po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti i međusobno su sarađivale. Značajno je to, da su se finasirale od donacija koje su njihovi članovi uplaćivali ili viđeniji građani Subotice koji su želeli da pomognu njihov rad.[4]

Tada su osnovana različita humanitarna i prosvetna društva poput: Srpsko diletantsko družestvo, Srpska čitaonica, Srpsko pevačko društvo, Dobrotvorna zadruga Srpkinja, Kolo srpskih sestara, Kolo srpske omladina, Srpska čitaonica  „Kosovo“, Srpska čitaonica u Aleksandrovu, Sevap, Knjeginja Zorka, Srpsko privredno društvo –Privrednik, Srpska privredna omladina, Severna zvezda.(Veljanović 2000: 508)

Kolo srpskih sestara osnovano je 15. avgusta 1903. u Beogradu u velikoj sali „Kolarca“ kada je za predsednicu izabrana  Savka Subotić. Mesni odbor Kola srpskih sestara u Subotici osnovan je  8. juna 1938. godine.[5]

Posle godinu dana postojanja, pored drugih dobročinskih i prosvetnih društava koja su postojala i delovala u Subotici, Kolo srpskih sestara je brojalo preko 350 članica (Veljanović-Musin 2012: 16).

Humanost i obrazovanje su dve oblasti u kojima su najviše radile članice Kola srpskih sestara u Subotici i prema podacima iz Istorijskog arhiva Subotica 1939. godine članice Kola pomagale su siromošnu decu dobrovoljačkih kolonija, obezbeđevivale hranu i odeću, lekarske usluge. U planu im je bilo i osnivanje ženskog internata „Jugoslovenska uzdanica“ za decu siromašnih kolonista. Društvo je izdržavalo i dve siromašne žene, navodi se u izveštajima Dobrotvorne zadruge Srpkinja Subotice. Pored toga, u spisima Istorijskog arhiva Subotica navodi se i žensko društvo „Knjeginja Zorka“ koja pomagala tako što je obezbeđivala odeću za 60-toro dece i plaćala 500 dinara godišnje Pravnom fakultetu u Subotici za teret  đačke kuhinje od slučaja do slučaja.[6] Članice Kola srpskih sestara iz Subotice i okoline su u svoje domove primale siromašne učenike koji su pohađali školu u gradu, ali to nije moglo da bude trajno rešenje. U dogovoru sa Srpskom pravoslavnom crkvenom opštinom (SPCO) u Subotici početkom 20.veka  dogovoreno je da se izgradi internat za siromašnu žensku decu koja će da pohađaju srednju ili zanatsku školu. Odgovor  SPCO je glasio da:

 „Da je intencija pokojne Danice Konjević bila ta, da se njenom ostavinom pomaže srpski pravoslavni ženski podmladak, a da njena ostavina i bez prihoda zadužbinske kuće u Zmaj Jovinoj ulici pod k. br. 14, može da podmiri izdatke: na javne dažbe, za stambene i salašarske zgrade, na parastos, na upravne troškove i na izdržavanje jedne stipendijske pitomice, (nečitak tekst) te je gornja molba usvojena, i Odboru Kola srpskih sestara u Subotici 1. aprila 1940. godine je ustupljena cela zadužbinska kuća Danice Konjović na besplatnu upotrebu u svrhu održavanja ženskog internata „Srpska uzdanica.[7]

U Arhivu SPCO u Subotici nalaze se samo neki dokumenti iz zaostavštine Danice Konjović.U zadužbini poznate narodne srpske dobrotvorke Danice J.Konjović prvo je otvoren internat pod nazivom „Jugoslovenska uzdanica“ i već 1939/40 smešteno je 18 učenica, a pred početak Drugog svetskog rata  Danica J.Konjović (1873-1922)  je ostavila SPCO 18 lanaca zemlje i kuću u ulici Zmaj Jovina broj 14 (Veljanović-Musin 2012: 18). Želja joj je bila da zadužbina nosi naziv: „Jelena i Danica Konjović“, a njome da rukovodi crkveni odbor. Iz čistog prihoda dodeljivale bi se stipendije za devojke trgovaca, sveštenika, učitelja i nižih činovnika, uglavnom Subotičana za pohađanjenje univeziteta, umetničke ili visoke domaće škole.[8] Internat „Srpska uzdanica“ je bio smešten u zadužbinsku zgradu koju je SPCO u Subotici darovala srpska narodna dobrotvorka Danica Konjević.


[1] Srpska pravoslavna crkvena opština u Subotici, Petar Ognjanov, bez inv. br.

[2] videti: https://www.subotica.com/vesti/vek-od-posete-kralja-aleksandra-karadjordjevica-subotici-id35615.html

[3] Više o tome u: Etika feminizma, autor Ksenija Atanasijević, priredila Ljiljana Vuletić, u: Ogledi br. 11, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd.

[4]  IASu, F. 429, 4. (orig. sig. F. 47 IV 9399/1939).

[5] IASu, F. 429, Zbirka dokumenata „Kolo Srpskih Sestara“ – Subotica (1938–) br. 16/1992.U upravi društva izabrane su:  Mila Brašić, predsednica, Maca Gabrić, pot-predsednica, Dragoslava Petrović, potpredsednica, Jelena Tišma, sekretarica i Marta Ilić, blagajnica, dok su za članice Upravnog odbora izabrane: Bojana Dimitrijević, Sofija Radašin, Melanija Alčin, Vukica Lungulov i Danica Marušić.

[7] IASu, F. 429, 4. (orig. sig. F. 47 IV 9399/1939).

 [7] SPCO u Subotici, Petar Ognjanov, bez inv. br

[8] Arhiv SPCO u Subotici, dokumenta iz zaostavštine Danice Konjović, bez. inv. br.

Više o ovoj temi pročitajte u glasniku Baština broj 50

Tekst je  nastao  u okviru projekta “Žensko lice Subotice“,  koji je realizovan uz podršku grada Subotice. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove grada Subotice.