Violeta Jovanov Peštanac: Aktivistkinja i novinarka za zdravu planetu

Violeta Jovanov Peštanac, odgovorna urednica portala Zeleni minuti.rs i Pančevomojkraj.rs. Karijeru je započela na radiju Pančevo i ubrzo postala prepoznatljivi „zeleni glas“. Iako pre dvadesetak godina nije bilo lako objasniti urednicima važnost tema iz zaštite životne sredine Violeta Peštanac nije odustajala od ideje da teme iz zaštite životne sredine budu zastupljene u informativnom programu.

„S obzirom da se poslednjih 15 godina, pored informativnog novinarstva, dobrovoljno bavim ekološkim novinarstvom uvek sam nastojala da teme iz ekologije i zaštite životne sredine budu što zastupljenije u mom radu. Nekad je to bilo lakše nekad teže, ali otkako sam s grupom kolega pokrenula portal ekološke teme zauzimaju važno mesto. Mala smo redakcija i nastojim da i svoje koleginice i kolege ohrabrim da se više bave ekološkim temama, jer se u osnovi skoro svega o čemu izveštavamo nalazi i pitanje iz oblasti ekologije. Sama činjenica da smo lokalni portal, koji se prvenstveno bavi Pančevom i ljudima iz Pančeva, skoro svakodnevno će se pronaći nešto što će naši čitaoci moći da pročitaju iz oblasti ekologije, pa makar to bila i servisna informacija o odnošenju kabastog smeća, orezivanja drveća, košenja trave ili ozbiljna tema koja se bavi opasnostima koje po naše zdravlje i okolinu ima nepravilno postupanje u fabrikama hemijske industrije ili bacanje baterija u komunalni otpad. Mišljenja sam da je obrazovna uloga medija veoma važna i nepravedno zapostavljena, jer se društvo i zajednica nalaze u bezbednosnom riziku u oblasti ekologije u velikoj meri i iz neznanja, nepoznavanja posledica onoga što rade u svakodnevnom životu. Uloga novinara i medija bi zato trebalo da bude važna i u približavanju aktuelnih propisa u oblasti ekologije, informisanju o novim podzakonskim aktima ali i obrazovanje, učenje čitalaca o tome kako se može živeti i raditi u skladu s prirodom uz minimalne izmene u našem ponašanju. Nekad teže nekad lakše, nekad manje nekad više, ali nastojim da na portalu ovakvih tema bude stalno i redovno“, rekla je glavna i odgovorna urednica portala Lokalne vesti u Pančevu.

foto: Vladimir Đurđević

Ona dalje objašnjava je Pančevo uvek važilo za „crnu ekološku tačku“ i to prvenstveno zbog zagađenja vazduha. Međutim, u protekle skoro dve decenije mnogo se toga promenilo, jer su aktivnosti građana, ekoloških aktivista, primena propisa, uvođenje monitoringa, osavremenjavanje fabrika, ali na žalost i njihovo gašenje i prestanak rada, uticali na to da se kvalitet vazduha poboljša.

„Vazduh je značajno bolji u odnosu na period kada nismo znali ni šta udišemo, ali je potrebno puno toga još uraditi na tom polju. Novija istraživanja ukazuju na to da je u zimskom periodu vazduh u Pančevu i dalje preopterećen zagađujućim materijama, zato što veći deo građana koji žive u kućama za grejanje ne koriste “čiste” tehnologije niti ekološki prihvatljive energente, a i udeo saobraćaja je i dalje visok u kvalitetu vazduha. Ono što je, i pored puno rada na prosvećivanju građana, i dalje prisutno jeste komunalni otpad i još uvek neorganizovana selekcija i razvrstavanje otpada. U Pančevu niču “zelena” ostrva, sve je više organizovanih akcija poput “Sakupi, uštedi, vredi!” u okviru koje đaci pančevačkih škola donose reciklabilne materijale koje posle prodaju a novac ulažu u nabavku onoga što je školi potrebno, ali to je još uvek u zanemarljivim procentima. Savremena deponija koja je počela da radi pre tri godine i Centar za razvrstavanje otpada su pomaci u toj oblasti, ali nedovoljni. Sporadične, male akcije pokazale su da građani žele da recikliraju i razvrstavaju otpad na mestu nastanka, ali samo ako imaju uslova za to. Zelena ekonomija i posebno cirkularna ekonomija su nešto što može da doprinese i rešavanju nezaposlenosti koja je prisutna u našem gradu, bilo kroz otvaranje radnih mesta, bilo kroz pokretanje malih porodičnih firmi, ali se o tome nedovoljno govori, a čini mi se i nedovoljno razume, a potencijala u Pančevu i okolini ima„, dodaje naša sagovornica.

Inače, u Pančevu ima malo novinara i medija koji su posvećeni temama iz životne sredine.Peštanac ocenjuje da su ekološki aktivisti i ekološki pokreti u Pančevu su posustali, posebno nakon velikih ekoloških pokreta koji su pre više od deceniju organizovani u našem gradu, a nove generacije kao da nemaju više tu strast i energiju za traženjem boljeg i kvalitetnijeg života u svom gradu.

“ Jednostavno, svaki pojedinac mora biti svestan da je jednako odgovoran za životnu sredinu u svom gradu i da kada bi svako činio onoliko koliko je u njegovoj moći, već bismo puno učinili za Pančevo, ali i naveli izvršnu vlast da nešto na tom polju i promeni. Dokle god građani budu pristajali na kompromise u životnoj sredini, do tada ni vlast neće činiti više od onog što je zakonima propisano“, kaže Jovanov Peštanac i dodaje:

„Novinar ili ekološki novinar, u suštini je isto. Važno je da budete profesionalni, odgovorni, da poznajete temu kojom se bavite i da je na što razumljiviji način predstavite čitaocu. Vrsta medija putem kojeg ćete to činiti je samo tehnička stvar. Svaki od kanala komunikacije s publikom i svaki od medija nosi svoje čari i ima svoje specifičnosti i jednako sam uživala radeći na svakom od njih. Najveći izazov i najzahtevnije je raditi danas na internetu, gde je ponuda velika, gde je sve dinamično, gde morate poznavati i video, i audio tehnologiju, da znate da proizvodite multimedijalni sadržaj, a da ne posustanete u vremenu u kome se mnogi mediji okreću borbi za klikove, a ne kvalitetnom sadržaju„, kazala je sagovornica.

foto: Vladimir Đurđević

Pre nekoliko godina bila je učesnica i nacionalna koordinatorka za Srbiju na transnacionalnom projektu koji je realizovan u partnerstvu s organizacijama iz Bugarske i Makedonije „Journalists and policy makers boost green economy“.

„Osnovna ideja projekta je bila da se pokuša da se u sve tri zemlje formira neka vrsta partnerstva između udruženja građana, novinara i „zelenih“ političara s glavnim ciljem da se reši neki ekološki problem kako u svakoj od zemalja pojedinačno, tako i u regionu, jer zagađenju i štetnim materijama ne treba pasoš da pređe granicu kao ljudima. Projekat je podrazumevao obuke i rad na terenu s mladim novinarima zainteresovanim za ekološke teme u sve tri zemlje i formiranje virtuelne redakcije koja će svoje istraživačke tekstove objavljivati na web portalu pokrenutom u okviru projekta, kao i obuke za zelene političare i ekološke aktiviste, kako bi bolje razumeli koncept zelene i cirkularne ekonomije, da bi na bazi tog znanja kreirali ekološki prihvatljive zelene politike u svojim zemljama. Projekat je podržan od strane Zelene evropske fondacije treću godinu za redom, tako da se ove godine bavimo istraživanjem o zelenoj ekonomiji u svakoj od ove tri pomenute zemlje Balkana. Kao što vidite, ovo je jedan od primera kada ekološki novinar postaje ekološki aktivista i pokušava konkretno da deluje na svoje okruženje“, istakla je Violeta Jovanov Peštanac.

Inače, Violeta Jovanov Peštanac je nagrađivana novinarka i dobitnica priznanja kako iz oblasti zaštite životne sredine tako i pravima žena. Prva nagrada za novinarski prilog na konkursu „Uloga žena u ostvarivanju prava nacionalnih zajednica“ na konkuru koji su raspisali Misija OEBS u Srbiji i Pokrajinski ombudsman 2014 pripala je Violeti Jovanov Peštanac.

„Nakon 15 godina rada u oblasti ekologije mislim da su žene sve prisutnije na različite načine. Brojnije su među ekološkim novinarima, brojnije među ekološkim aktivistkinjama, strastvenije su u želji i nastojanjima da očuvaju zdravu životnu sredinu, sve je više zelenih političarki, a i u zelenoj ekonomiji sve je više inovatorki i stručnjakinja koje nastoja da daju svoj doprinos kvalitetnijem životu ljudi na ovoj Planeti. Osim o životnoj sredini, sa posvećenošću pišem o svakoj ženi koja je učinila nešto značajno, važno, posebno, i nastojim da o bilo kojoj temi pišem, za sagovornicu imam upravo ženu, jer ako mi novinarke ne budemo činile ništa na promeni slike koju mediji šalju u javnost o ženama, ne znam ko će? Sama činjenica da na Planeti živi 52% žena govori u prilog tome da bi onda one u tom procentu trebalo da budu zastupljene i u svim oblastima našeg života i rada“, kaže sagovornica i dodaje :

U periodu od 40 godina, pritisak čovečanstva na planetu je postao znatno veći nego što priroda može da obnovi. Bila bi nam potrebna jedna i po planeta kako bi se stvorili resursi neophodni za trenutnu potrošnju. To znači da sečemo više drveća nego što ono može da izraste, trošimo pijaću vodu brže nego što zalihe mogu da se obnove, ispuštamo više ugljendioksida nego što priroda može da skladišti. Verujem da će Planeta naći način da preživi i bez nas, ali ljudi bez Planete neće moći da prežive. Zato je važno da se svako od nas ponaša domaćinski  s dužnim poštovanjem prema Planeti na kojoj smo samo gosti, kako bismo pružili šansu i našim potomcima da žive na njoj.

Tekst je  nastao  u okviru projekta “Vojvođanke u zaštiti životne sredine“,  koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.