Mere prevencije u cilju rešavanja problema aerozagađenja

Pitanje koje se poslednjih meseci postavlja je da li stvarno stanovnici Srbije u određenim gradovima dišu na škrge?. Svakodnevno u medijima čujemo informacije da je vazduh prekomerno zagađen. Tim povodom je i predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić sastala se juče sa predstavnicima svih relevantnih institucija i ministarstava, sa kojima je razgovarala o aktuelnim podacima merenja kvaliteta vazduha u Srbiji i merama prevencije koje treba preduzeti kako bi se problem ključnih aerozagađivača sistemski rešio.

Na sajtu Vlade Srbije se navodi da je na sastanku odlučeno da se formira  telo koje će koordinirati rad svih državnih organa, obaveštavati javnost i predlagati i analizirati efekte mera koje Srbija sprovodi u cilju zaštite životne sredine.

Predstavnici Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje Srbije naglasili su da nema razloga za paniku, da podaci zdravstenih ustanova pokazuju da nema povećanja broja dece koja su primljena na lečenje u odnosu na isti period u prethodnim godinama.

Predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva zdravlja obavestili su predsednicu Vlade da je trenutno zagađenje vazduha u našoj zemlji čestičnog tipa, i da varira u zavisnosti od perioda dana, klimatskih uslova i samog prisustva izvora zagađenja.

Kao najveći efekti koji negativno utiču na kvalitet vazduha označeni su kućna ložišta, grejanje na fosilna goriva, veliki broj motornih vozila i nepovoljni meteorološki uslovi. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da nema dramatičnih promena u stepenu zagađenja u odnosu na ranije godine.

Približno 60 odsto domaćinstava u Srbiji koristi čvrsto gorivo za grejanje, što je identifikovano kao jedan od ključnih problema, zbog čega će se ubrzati proces gasifikacije. Stimulisaćemo građane da se priključe na sistem centralnog grejanja gde god postoje uslovi za tako nešto.

Samo u Beogradu je u poslednjih nekoliko godina zatvoreno više od  1.200 individualnih kotlarnica koje su koristile čvrsto gorivo. U narednom periodu fokus će biti prebacivanje lokalnih toplana na gas, imajući u vidu da 10 odsto njih koristi mazut, a 15 odsto ugalj.

U toku je projekat „Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije – razvoj tržišta biomase“ da se u što većem broju gradskih toplana u Republici izvrši prelazak sa korišćenja fosilnih energenata (mazuta, uglja, lož ulja) na korišćenje biomase kao osnovnog energenta, uz uslov da je to ekonomski isplativo.

Ovaj energent je znatno jeftiniji od fosilnih goriva i značajno smanjuje emisiju štetnih gasova. Svi objekti koji su rekonstruisani kroz projekte Kancelarije za  upravljanje javnim ulaganjima povezani su na sisteme centralnog grejanja, gde su za to postojali uslovi.

„Elektroprivreda Srbije“ je do sada uložila više od 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, kao što su rekonstrukcija ili zamena postojećih elektrofiltera na blokovima termoelektrana, odsumporavanje dimnih gasova na blokovima, dok je vrednost projekata koji su u toku 486 miliona evra.

Konstatovano je da iz godine u godinu imamo sve veći broj automobila, zbog čega će Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenuti rigorozniju kontrolu učesnika u saobraćaju kada je reč o emitovanju izduvnih gasova sa posebnim fokusom na pooštravanje kontrole tehničkih pregleda.

Budžetom za 2020. godinu već su predviđene subvencije za kupovinu električnih i hibridnih vozila. U saradnji sa „Putevima Srbije“ uvode se električni punjači za automobile u gradovima i  na auto-putevima.

Nastaviće se sa pošumljavanjem koje se sprovodi treću godinu za redom. Tokom 2018. i 2019. godine 24 jedinice lokalne samouprave su dobile sredstva za projekte pošumljavanja, što će biti nastavljeno i 2020. godine.

Istaknuto je da prema zvaničnim merenjima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, na godišnjem nivou ne postoje veće promene u odnosu na prethodnu kalendarsku godinu, kada je u pitanju kvalitet vazduha u Srbiji.

Praćenje podataka merenja kvaliteta vazduha, kako je objašnjeno, sprovodi se po istom principu kao i u većini zemalja Evropske unije, a to je satno merenje u baznim stanicama čiji se podaci automatski obrađuju i u koje građani mogu da imaju uvid.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva zdravlja, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, prisustni su bili i predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Agencije za zaštitu životne sredine, Republičkog hidrometeorološkog zavoda, kao i predstavnici Grada Beograda.

 

izvor : Vlada Srbije