Konferencija „Sprečavanje i iskorenjivanje femicida u Srbiji“

U Srbiji, kao i u većini zemalja, nije sistematizovano praćenje slučajeva femicida. Radi boljeg razumevanja i prepoznavanja okolnosti i situacija koje mogu dovesti do femicida i uspostavljanja modela za prikupljanje podataka, nastao je projekat “Iskorenjivanje i sprečavanje femicida u Srbiji”. Cilj projekta je procena kapaciteta relevantnih aktera za razumevanje dinamike, prirode i oblika femicida, kao i poboljšanje aktivnosti koje doprinose boljoj proceni rizika i efikasnoj intervenciji u prevenciji femicida, rečeno je prilikom predstavljanja rezultata prvog interdisciplinarnog istraživanja femicida u Srbiji koji realizuju tri partnerske ogranizacije – Kuća rodnih znanja i politika iz Novog Sada, FemPlatz iz Pančeva i Ženski istraživački centar za edukaciju i komunikaciju iz Niša, u okviru regionalnog programa „Zaustavljanje nasilja prema ženama na zapadnom Balkanu i u Turskoj: Primena normi, promena svesti“, koji podržava UN Women u Srbiji i finansira Evropska unija.

 Ovo je prvo interdisciplinarno istraživanje o Femicidu koje je urađeno u Srbiji. Izdvojile smo iz trogodišnjeg perioda, od 2015. do 2017. godine, sve pravosnažne sudske presude za ubistva žena u Srbiji, i izabrale 10 tipičnih studija slučajeva, da predstavimo kako izgleda suđenje za ta krivična dela. Radile smo intervjue sa ubicama u zatvoru, istraživanje stavova svih profesionalaca koji su uključeni u lanac prevencije i zaštite od nasilja, a razgovarale smo i sa ženskim organizacijama koje pružaju podršku ženama žrtvama nasilja“ rekla je Kosana Beker, jedna od autorki i istraživačica isped udruženja FemPlatz.

 

Konferencija je počela uvodnim izlaganjima Biljane Popović Ivković, državne sekretarke u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, Mateje Norčić Štamcar, zamenice šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji i Olje Janković Leković iz UN Women Srbija.

Biljana Popović Ivković, državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova je tom prilikom izjavila:

Ženama žrtvama nasilja i eksploatacije mora se poslati jasna poruka da nisu same i da su država, međunarodne organizacije, organizacije civilnog društva i celokupna javnost uz njih. Najveći problem je to što žrtve nemaju hrabrosti da se institucionalno suprotstave nasilniku. Zato je važno da maksimalno podržimo i ohrabrimo svaku od njih da prijavi nasilje, kako bismo otkrili i adekvatno kaznili počinioca”, kaže Biljana Popović Ivković.

Mateja Norčić Štamcar, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji je naglasila:

“Rodna neravnopravnost i nasilje nad ženama su dve strane iste medalje. Protiv oba se treba boriti podjednako i bez odlaganja. Nasilje nad ženama je nasilje nad polovinom srpskog stanovništva – to je kukavički čin protiv ranjive grupe i zaslužuje nultu toleranciju”, dodaje Mateja Norčić Štamcar.

Olja Janković Leković iz UN Women Srbija istakla je da kroz partnerstvo sa brojnim nevladinim organizacijama, aktivno sarađuju na suzbijanju rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije, sa naročitim fokusom na višestruko diskriminisane grupe žena u našem društvu – to su mahom Romkinje, žene sa sela i žene sa invaliditetom. Pružili smo podršku u jednom zaista pionirskom istraživanju i izradi dve monografije.

Uvidi ostvareni istraživanjem femicida u okviru projekta sistematizovani su u dvotomnu publikaciju „Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji“ i mogu biti korišćeni u planiranju preventivnih mera i aktivnosti, pripremi obuka za relevantne aktere, kao i u kampanjama za podizanje svesti javnosti o problemu femicida i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Autorke publikacije su dr Slobodanka Konstantinović Vilić, dr Nevena Petrušić, Kosana Beker, doc. dr Natalija Žunić i dr Vida Vilić. U prikupljanju i obradi podataka vredan doprinos dale su i istraživačice Biljana Janjić, Maja Mirkov i Sonja Kojić.

O rezultatima istraživanja na konferenciji su govorile prof. dr Slobodanka Konstantinović Vilić, prof. dr Nevena Petrušić, Kosana Beker, doc.dr Natalija Žunić i dr Vida Vilić.

 Istraživanje je  potvrdilo našu hipotezu da je ubistvu najčešće prethodilo dugogodišnje nasilje. Naročito treba da nas brine što je istraživanje potvrdilo i da je najrizičniji trenutak za ženu onaj čas kada odluči da napusti nasilnika. Jedan broj žena uopšte nije prijavio nasilje, zato što je pogrešno verovao da će ono prestati kada nasilnik bude napušten“, rekla je Nevena Petrušić, jedna od autorki i istraživačica na projektu.

U nastavku konferencije održan je i panel “Sprečavanje rodno zasnovanog nasilja i femicida” u okviru kojeg su govorili Kristijan Kevešević, savetnik za pravna pitanja Pravobraniteljice za ravnopravnost spolova iz Hrvatske, Lara Dimitrijević, iz Fondacije za ženska prava sa Malte i Biljana Stepanov, iz Mreže SOS Vojvodina.

Podaci iz istraživanja:

Čak 74% femicida izvršeno u partnerskom i porodičnom kontekstu.

→ 49,3% prema bračnim, vanbračnim ili intimnim/emotivnim partnerkama

Čak 68% femicida izvršeno je u stanu/kući/dvorištu žrtve i/ili počinioca.

Dom je i dalje najnesigurnije mesto za žene.

  

Počinilac ubistva:

  • u bračnoj ili vanbračnoj zajednici (28%)
  • ima jedno ili dvoje dece (46,3%)
  • nezaposlen (30,4%)
  • nije ranije osuđivan (52,1%)
  • uračunljiv u vreme izvršenja krivičnog dela (30,4%)
  • nije prekomerno konzumirao alkohol pre izvršenja ubistva (50,7%)
  • ne boluje od duševne bolesti (55,1%)
  • ne priznaje krivično delo (23,2%)

 

U 66,7% slučajeva u nalazima veštaka ili u toku postupka uopšte nije utvrđivano da li se radi o psihopatskoj strukturi ličnosti okrivljenog.

 

Žrtve femicida:

 

Sudski postupak je fokusiran na učinioca, a o žrtvi se prikuplja veoma malo podataka.

 

 

 

Nema podataka o:

obrazovanju u 89,7% slučajeva
zaposlenosti u 69,1% slučajeva
bračnom statusu ili da li je imala decu u 41,2% slučajeva
obraćanju institucijama nadležnim za zaštitu od nasilja pre ubistva u 41,2% slučajeva

 

Skoro polovina žrtava za koje se u presudama navodi da su pre ubistva bile u nasilnoj partnerskoj vezi sa učiniocem nisu se obratile za pomoć i/ili podršku nijednoj relevantnoj instituciji (47,1%).

Načini izvršenja ubistva u većini slučajeva pokazuju veliku brutalnost i svirepost prema žrtvi. Kao sredstva izvršenja korišćena je fizička sila, različiti predmeti, hladno i vatreno oružje. Odnos učinioca i žrtve pre izvršenja krivičnog dela bio je uglavnom loš, a ubistvu su prethodile svađe i rasprave, sa ili bez fizičkog nasilja.