Ljubljana postaje predstonica reciklaže

Pre samo 15 godina, kompletan otpad u Ljubljani odlazio je na deponije. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, slovenačke vlasti napravile su veliki preokret i danas se predviđa da će do 2025. najmanje 75% otpada u ovom gradu biti reciklirano, navodi se na portalu: reciklaza.biz.

Fotoreporter Luka Dakskobler opisao je za Gardijan kako je do toga došlo. Ljubljana se, naime, obavezala da će postati prva evropska prestonica koja će se u potpunosti rešiti smeća, a prvi koraci ka zelenijoj budućnosti napravljeni su 2002. godine kada su na ulicama grada postavljeni kontejneri za razvrstavanje otpada. Četiri godine kasnije, radnici iz gradskog odseka za čistoću krenuli su da idu od vrata do vrata prikupljajući biorazgradivo smeće od stanovnika, a već 2013 godine ispred svakog ulaza postavljene su kante za razvrstavanje otpada. U to vreme, gradska uprava donela je kontroverznu odluku da sakupljanje otpada od strane gradskog komunalnog preduzeća postane upola ređe, time praktično primoravši građane da dobro razmisle o tome kako manipulišu svojim otpadom, piše Dakskobler.

Ljubljana ima dva centra za reciklažu kućnog otpada koji su dostupni svima.

No, rezultati su zaista impresivni, pogotovo kada uzmete u obzir da je 2008. godine Ljubljana reciklirala jedva trećinu svog otpada. Danas, je situacija potpuno drugačija. Grad reciklira zapanjujućih 68% otpada, deponije su „mršavije“ za čak 80% smeća koliko je na njih dospevalo ranije. Ljubljana sada proizvodi samo 115 kg zaostalog otpada po glavi stanovnika godišnje što je stavlja na drugu poziciju u Evropi (prvo mesto pripada znatno manjem italijanskom gradu, Trevizu sa 59 kg po glavi.

Osim toga, 2015. godine, u slovenačkoj prestonici je otvoreno prvo postrojenje za upravljanje otpadom, RCERO Ljubljana, koje zadovoljava visoke standarde održivosti. Ovo postrojenje procesuira čak 95% otpada pretvarajući ih u reciklažne materijale i čvrsto gorivo, dok se prirodni otpad pretvara u đubrivo. Samo 5% preostalog otpada odlaže se na deponije.
Ljubljana sada proizvodi samo 115 kg otpada po glavi stanovnika godišnje što je stavlja na drugu poziciju u Evropi.
No, ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez učešća samih građana Ljubljane, i zato je osnovni zadatak komunalnih službi bilo da im olakšaju mogućnost reciklaže i sve resurse učine maksimalno dostupnim.

Ljubljana ima dva centra za reciklažu kućnog otpada koji su dostupni svima, a Grad planira da oformi još najmanje tri u gušće naseljenim područjima. Ovi centri su vrlo brzo postali popularni među lokalcima, pa beleže čak i preko 1.000 poseta dnevno.
S druge strane, komunalne službe priznaju da je u delovima grada gde ljudi mahom žive u stambenim zgradama ipak malo teže regulisati upravljanje otpadom, jer je teško identifikovati one koji ne recikliraju kako treba.

Evo još nekoliko zanimljivosti vezanih za slovenačku opsesiju reciklažom:

Ljubljana broji 67 podzemnih kontejnera koje stanovnici otvaraju pomoću njihovih ličnih ključ-kartica,
Sve opštinske institucije u ovom gradu koriste reciklirani WC papir dobijen od starih pakovanja za mleko i sokove,
Grad je uložio mnogo i u edukaciju, te se redovno održavaju radionice na kojima građani uče kako da popravljaju polomljene stvari, kako bi iste što ređe bacali.

Ipak, kako navodi Dakskobler, postoji jedan neobičan izazov vezan za reciklažu na području Ljubljane, ali i u celoj Sloveniji, sa kojim komunalci još uvek nisu smislili kako da se uhvate u koštac.
Da li ste se ikada zapitali gde završavaju plastične sveće koje ostavljamo na grobovima? E pa ni ljubljanske vlasti isto ne znaju šta da rade s njima…
Dakle, verovali ili ne, Ljubljana je, takođe, i nezvanična „prestonica“ sveća za groblje. One se u Sloveniji, naime, toliko često koriste da je ova mala zemlja praktično postala preplavljena upotrebljenim „lampionima“ za groblje. Ko zna, možda će slovenačke vlasti uskoro morati da primoraju građane da do 2025. nađu novi način da obeležavaju uspomene na svoje preminule.
izvor: www.gradnja.rs
foto: RCERO Ljubljana