Belić: Žene u enciklopedijama zanemarene

U Gradskoj biblioteci u Subotici održana je promocija knjige: „Rodna dimenzija enciklopedijskog teksta: ideologija i interkulturalnost“, autora dr Uglješe Belića. Na predavanju su govorili:   dr Margareta Bašaragin, Subotica, dr Uglješa Belić, autor, dr Miloš Pankov, komentator i prof. dr Svetlana Tomin, mentorka.Prema rezultatima istraživanja mnoge znamenite žene izostavljene su iz enciklopedija, koji bi trebalo da ima obeležje svevremenosti, a njihovi doprinosi su umanjeni ili su pak u potpunosti marginalizovani.

Knjiga Rodna dimenzija enciklopedijskog teksta. Ideologizacija i interkulturalnost nastaje kao rezultat rada autora dr Uglješe Belića na doktorskoj disertaciji „Rodna dimenzija enciklopedijskog teksta: interdisciplinarni pristup“, odbranjene 2016.godine na Centru za rodne studije, ACIMSI, UNS pod mentorstvom profesorke emerite Svenke Savić i profesorke dr Svetlane Tomin.

Žene u enciklopedijama su zanemarene, diskriminisane ili marginalizovane.
Foto: Sandra Iršević

Dr Margareta Bašaragin kaže da autor u knjizi problematizuje uticaj ideologija na odabir sadržaja i uobličavanje enciklopedijskog teksta što za rezultat ima implicitnu i eksplicitnu diskriminaciju, naročito prema znamenitim ženama. Autor je analizirao razvoj enciklopedijskih projekata na prostoru nekadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, SFRJ, potom R Srbije i AP Vojvodine.

Polazi od stanovišta „da je enciklopedija naučno delo uvek rodno, politički, kulturološki, ideološki i jezički određeno, dakle enciklopedijski tekst jeste ideologizovan”. Već se tu otkriva glavna namera autora da ovom knjigom predloži model „kako bi mogla izgledati enciklopedijska jedinica sa stanovišta rodno osetljivog jezika i nediskriminatorne retorike kao obrazac rodno nediskriminatornog enciklopedijskog teksta“, koja bi uvažavala doprinose znamenitih žena. Pri tom pod rodno osetljivim jezikom autor ne podrazumeva samo upotrebu ženskih gramatičkih oblika kada je u pitanju imenovanje ženskih osoba, njihovih zanimanja ili titula u tekstu enciklopedije. Belić naime polazi od stanovišta da je enciklopedija „muška percepcija vrednosti za nacionalnu (ili evropsku ili civilizacijsku kulturu), pa se stoga dekonstruiše ovaj stav, pored ostalog i analizom jezičke forme“ „, rekla je Bašaragin.

Autor u knjizi navodi da je danas dostupno javnosti preko 1.000 različitih biografija žena iz različitih oblasti delovanja: u nauci uopšte (Popović 2012), u oblasti hemije (Ristić 2012), muzike (Klem Aksentijević 2016), posebno za savremene kompozitorke u Srbiji (Kostadinović 2014), političarke (Subotički 2013, 2014), o profesorkama univerziteta (Savić 2015) i o ženama u pojedinim organizacijama (Savić i Mitro 2015). Većina ovih biografija nastaje kao produkt rada na dugoročnim projektima pri Udruženju Ženske studije i istraživanja u Novom Sadu „Znamenite žene Novog Sada” (rukovodi Gordana Stojaković) i „Životne priče žena” (rukovodi Svenka Savić).

Dr Miloš Pankov na promociji je rekao da u prvoj enciklopediji koju je autor analizirao nije bilo žena u redakcijama, a svega pet odsto je žena predstavljeno u enciklopediji.

Žene su predstavljene samo u određenim oblastima i preko rodbinskih veza, jer žena pripada ocu, mužu bratu.Autor donosi podatke da su žene u veoma malom broju prisutne kao autorke enciklopedijskih odrednica, veoma retko učestvuju u radu glavne redakcije i uređivačkog odbora. Oblasti delovanja uspešnih žena su prevashodno „umetnost“ i „obrazovanje“, što potvrđuje široko rasprostranjeni narativ da ženske osobe stereotipno služe za zabavu i brigu o deci i mladima. Treba istaći da Belić u protoku vremena, naročito u „Enciklopediji Vojvodine“, konstatuje blagi pomak u pravcu uvažavanja ženskog stvaralaštva i učešće žena u procesu proizvodnje znanja. Autor je predstavio i znamenite žene kroz oblast delovanja i to obrazovanje, nauku, umetnost, zdravstvo, kulturu i javno delovanje“, rekao je dr Miloš Pankov.

Autor, dr Uglješa Belić se osvrnuo na dva primera i to: o spisateljici Eustahiji Arsić i političkoj ličnosti Jovanki Broz. U enciklopediji je navedeno prvo u kojim su rodbinskim vezama bile pomenute žene, a ne njihova dostignuća.Zaključuje da je u postojećim enciklopedijama uobličenje teksta rodno diskriminatorno, da je odabir podataka o ovim ličnostima manjkav i da sve tekstove potpisuju muške osobe. Upotreba rodno osetljivog jezika izostaje kada je u pitanju imenovanje date ženske osobe, njenog zanimanja, a njena identifikacija se nedopustivo vezuje za patrijarhalnu predstavu žena u našem društvu. U tome prednjači određivanje znamenite ženske osobe kao supruge i insistiranje na opisu bračnog stanja.

Knjiga govori o tome da enciklopedijske tekstove sačinjavaju muškarci izuzetne akademske moći koji direktno utiču na produkciju znanja našeg društva i formiranje ukupne društvene svesti u kom veoma malo prostora ostaje za znamenite žene.

Knjiga nam poručuje da je uvažavanje znamenitih osoba koje su živele i delovale na našem prostoru moguće ostvariti tek kada se ideološki obojeni tekst isključi iz enciklopedija. To je moguće ostvariti poštovanjem principa interkulturalnosti i oslobođenjem od stereotipa„, kaže Bašaragin.

Nakon promocije u diskusiji govorilo se o tome koje bi to bile znamenite žene Subotice i na koji način neka žena postaje znamenita. Upravo je ova knjiga Uglješe Belića i otvorila pitanja oko kriterima po kojoj neka žena postaje znamenita. Belić je ukazao na višestruku disriminaciju žena i to pre svega putem jezičkog opisa i identifikacije u tekstu same enciklopedijske odrednice.

Upravo je ova knjiga Uglješe Belića i otvorila pitanja oko kriterima po kojoj neka žena postaje znamenita.
Foto: Sandra Iršević

 Knjiga je objavljena u ediciji Fondacije akademika Bogumila Hrabaka za publikovanje doktorskih disertacija kao 18. knjiga u ediciji.