Tribina: Žene žive i na selu

Žene na selu su izložene različitim oblicima diskriminacije.Od njih se očekuje da budu majke, domaćice, da rade u polju i druge poslove na selu, čulo se na tribini u mesnoj zajednici Novi Žednik, nedaleko od Subotice. Cilj kampanje je da se obiđu seoska područja i razgovora sa ženama, kako bi se država upoznala sa njihovim problemima i javnosti ukazalo na stvarni položaj žena na selu, ali i donele odluke šta je potrebno uraditi kako bi one bile društveno i ekonomski osnažene. Zagorka Panić, pomoćnica gradonačelnika za oblast ekonomskog razvoja i međunarodnu saradnju u svom obraćanju je rekla grad Subotica ima mogućnost da pomogne ovu kampanju da se poboljša položaj žena na selu i poveća njihova vidljivost. Grad Subotica podneo je zahtev za sufinansiranje programa subvencija poslodavaca zapošljavanja nezaposlenih lica kroz dve kategorije: subvencije za samozapošljavanje i program javnih radova.

Angelina Vilus vlasnica poljoprivrednog gazdinstva.
foto: Gordana Jović

Angelina Vilus, vlasnica poljoprivrednog gazdinstva u Novom Žedniku bavi se stočarstvom. Osnovnu školu završila u susednom selu Stari Žednik, gde je odrasla u porodici koja se takođe bavila i sada se bavi poljoprivredom.

Vlasnica sam poljoprivrednog gazdinstva, a u sklopu gazdinstva imam 60 ovaca i 18 bikova. Počela sam da se bavim poljoprivredom i pre dodele subvencija od strane države počela da se bavi stočarstvom i sa suprugom se opredelila da ostanem da radim i živim na selu. Imam podršku supruga, porodice i nisam nailazila na predrasude. Mi oko stoke sve radimo sami, s tim da kada je u pitanju ovčarstvo, gajimo englesku vrstu ovaca, po posebnim i spcijalnim uslovima, koja nije mlečna tako da ne proizvodimo sireve, nego samo prodajemo vunu i meso. Na primer, u protekle dve godine nismo mogli da prodamo vunu„, rekla je Angelina Vilus, vlasnica poljoprivrednog gazdinstva u Novom Žedniku.

Glavni problem poljoprivrednica što ne ostvaruju sva svoja prava iz oblasti rada, kao preduzetnice, jer preduzetnice mogu da ostvare svoja prava, dok poljoprivrednice ne, zbog raznoraznih “rupa u zakonu”, koje se tumače, kako kome odgovara. Tek od prvog jula 2018.godine na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, poljoprivrednice na selu imaju pravo na naknadu za porodiljsko odsustvo.

Zagorka Panić: . Pored ulaganja u infrastrukturu, grad je u budžetu predvideo novac i za podsticanje preduzetništva, zapošljavanja.
foto: Gordana Jović

Pedeset posto žena je prezaposleno i nemaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, rekla je Zagorka Panić, pomoćnica gradonačelnika za oblast ekonomskog razvoja i međunarodnu saradnju, na tribini „Žene žive i na selu“, održanoj u mesnoj zajednici u Novom Žedniku. Ovo je prva tribina od predviđenih osam koja ima za cilj ekonomsko osnaživanje žena u ruralnim sredinama Srbije.

Poljoprivrednice ne ostvaruju pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje. U najtežem položaju su one najstarije, jer žene na selu imaju veliko znanje, kapacitete i iskustva u upravljanju domaćinstvom, za razvoj starih zanata, seoskog turizma i delatnostima u koje mogu da se uključe i mlade žene na selu. Veoma je važno da mladim ženama pokušamo da pokažemo da život na selu može da bude i lep i kvalitetan, ali to ne možemo da ostvarimo bez pomoći sa republičkog, pokrajinskog i nivoa lokalnih samouprava, programa za ruralni razvoj, studija društveno-ekonomskog razvoja„, rekla je Zagorka Panić, pomoćnica gradonačelnika za oblast ekonomskog razvoja i međunarodnu saradnju.

Ona dalje objašnjava da je Grad Subotica iskazao želju da učestvuje u ovoj kampanji, podržavajući ovu tribinu, u težnji da podstakne povećanje vidljivosti žena na selu.

Ekonomsko osnaživanje žena, njihovo podsticanje na školovanje, osnaživanje u borbi protiv nasilja u porodici, kao i motivisanost da redovno odlaze na preventivne preglede je od ključne važnosti. Bitno je da razgovaramo sa njima, da ih saslušamo i da nam one kažu šta je to što zajedno sa njima možemo da rešavamo. Grad ulaže u infrastrukturu, odnosno izgradnji zdravstvenih ustanova, obrazovnih ustanova, vrtića, sadržaja za sport i rekreaciju, kako poboljšao kvalitet života stanovnika na selu, kako bi svi stanovnici grada Subotica imali iste uslove za život. Pored ulaganja u infrastrukturu, grad je u budžetu predvideo novac i za podsticanje preduzetništva, zapošljavanja gde će žene sa sela imati prednost. Sa lokalnim savetima za zapošljavanje nastavljena je saradnja započeta i saradnja je uspostavljenja kroz mere zapošljavanja. Obezbeđena su sredstva i rodno budžetiranje“, rekla je Zagorka Panić.

Prema statističkim podacima samo 17 odsto žena su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva, a većina je starija od 65 godina. Prema različitim istraživanjima, žene na selu rade u domaćinstvu, bave se stočarstvom, stvaraju novac i unose ga u kućni budžet, ali ne ostvaruju prava na penzioni staž, jer je uobičajeno da se on uplati na vlasnika gazdinstva, ali to uglavnom nije žena.

Panelistkinje
Foto: Gorgana Jović

Na tribini su o svojim iskustvima života na selu, o stereotipima patrijarhalne sredine, ali i prednostima života na selu, govorile učesnice panela, direktorka Osnovne škole u Novom Žedniku Suzana Nikolić, učiteljica Slavica Bjelić, vlasnica poljoprivrednog gazdinstva Angelina Vilus i penzionerka Gospova Dakić. Kampanja “ Žene žive i na selu “ , čiji je cilj osnaživanje žena u ruralnim predelima, pokrenuta je simbolično 8. marta 2019. godine statusnom konferencijom održanom u Domu Narodne skupštine Republike Srbije. Ova kampanja sprovodi se pod pokroviteljstvom Predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva bez portfelja, zaduženog za demografiju i populacionu.