Počeo sedmodnevni izazov Eat Smart Challenge

U okviru projekta „Hrana sutrašnjice“ (Food for Tomorrow) koji sprovodi Švedski institut, ambasada Švedske organizuje sedmodnevni onlajn izazov o zdravoj ishrani. O čemu je reč?

Način na koji uzgajamo, transportujemo, proizvodimo, konzumiramo i bacamo hranu ima ogroman uticaj na našu planetu. Upravo zbog toga Švedski institut je zajedno sa lokalnim partnerima u više od 40 zemalja pokrenuo izazov „Eat Smart Challenge“. Namera je da se svako inspiriše da razmisli o hrani kroz sedam izazova koji će se obavljati onlajn od 8. do 14. aprila na platformi:

https://eat-smart.confetti.events/ i na: Eat Smart Challenge Facebook stranici.

Povodom izazova koji počinje u ponedeljak, u rezidenciji ambasadora predstavljen je ovaj projekat i posetioci su upoznati na koji način svaki čovek može da učestvuje u očuvanju planete, a da istovremeno brine i o svom zdravlju i ishrani.

Juakim Vern, zamenik ambasadora Švedske
foto: Ekolist

Činjenica je da to kako i šta jedemo može promeniti svet. Agenda 2030 kaže da bismo se hranili zdravo moramo imati čistu vodu, čisto zemljište i čist vazduh, kao i fokus na održivosti u proizvodnji hrane. Ovaj izazov je dokaz da svako može da učestvuje i da doprinese promeni sveta razmišljajući o tome koju vrstu hrane konzumiramo – da li je to organska hrana lokalnih proizvođača ili je, naprotiv, puna pesticida i šta takva hrana čini našem zdravlju“ rekao je zamenik ambasadora Švedske Juakim Vern.


U okviru predstavljanja projekta, kuvar ambasadora Švedske Lars Ekberg pokazao je prisutnima načine na koji mogu pripremati jela bez ostataka i bacanja, a u cilju zdrave ishrane i manjeg zagađenja okruženja, što i jeste cilj sedmodnevnog izazova Eat Smart Challenge.
Naša ishrana utiče na naše zdravlje. Gojaznost i drugi problemi kao posledica loše ishrane postali su vodeći zdravstveni problemi širom sveta u zemljama u kojma postoje viškovi hrane. Iako se globalno baci oko 30% proizvedene hrane stotine hiljada ljudi na svetu gladuje.

Na više od 35% zemljine površine čovek uzgaja razne vrste žitarica koje tokom rasta dobijaju đubrivo i pesticide. Poljoprivreda troši čak 70% ukupne vode koju čovek potroši, a trećina proizvedene hrane se baci. Održiva proizvodnja podrazumeva manje pesticida ili organski uzgoj i troši manje vode, čime ne pogoduje samo planeti, već i našem zdravlju.

 

izvor: ekolist.org