Pošumljavanje autohtonim vrstama

Šuma je nekad prekrivala gotovo dve trećine kopna, ali do danas je više od polovine tog bogatstva uništeno preteranom sečom. Nekad je Evropa od dalekog severa Arktičkog kruga pa gotovo do Mediterana bila obrasla šumom, a u Aziji se šuma protezala od tundre do vrućih pustinja. Ove drevne šume bile su isprekidane otvorenim područjima na kojima se šuma nije mogla razviti. JP “Vojvodinašume” godinama unazad obeležavaju Međunarodni dan šuma kako to i priliči preduzeću koje kao osnovnu delatnost ima gajenje i zaštitu šuma, i tom prilikom nastoje da afirmišu značaj pošumljavanja za širu društvenu zajednicu.

Ovogodišnje medijsko promovisanje je započeto pre više od mesec dana nizom aktivnosti, koje su imale za cilj isticanje značaja stručnog gazdovanja šumama, očuvanja šuma i promociju zdrave životne sredine.Pored visoke tehničke vrednosti, i široke palate upotrebe drveta u svakodnevnom životu, šume su nam bitne jer unapredjuju stanje zivotne sredine i poboljšavaju opšte klimatske uslove; umanjuju efekat staklene baste; proizvode kiseonik bez kojeg nema života na planeti Zemlji; prečišćavaju vazduh apsorbovanjem štetnih gasova, prašine i pepela; umanjenjuju buku; vrše prečišćavanje i regulaciju voda; sprečavaju eolsku i vodnu eroziju, a pozitivno utiču i na stabilnost nasipa; povećavaju plodnost susednih poljoprivrednih površina i značajno unapređuju vizuelni / estetski efekat predela. Primera radi, lišće jednog stabla starog 30 godina, fotosintezom može da razloži do 120 kg fabričke prašine i da pročisti zagađen industrijski vazduh. Samo jedno stablo ispusti čak 250 kubnih metara kiseonika za godinu dana, što je dovoljno za potrebe dva odrasla čoveka“, kaže Slađana Dabić, dipl.inž. šumarstva JP „Vojvodina šume“.

Danas je drevna šuma uglavnom nestala. Rušila se zbog drvene građe i materijala za potpalu ili kako bi se napravio prostor za obradive površine. Većina danas preostalih šuma naknadno je zasađena, ali ipak postoje dragocene prašume u kojima stabla nisu zasadili ljudi.

Povećanje površina pod šumama ima nemerljiv značaj za očuvanje zdrave životne sredine, zbog čega bi pod šumskom vegetacijom u Srbiji trebalo da bude 40 odsto teritorije. Nažalost, na osnovu aktuelnih podataka iz Nacionalne inventure šuma, Vojvodina spade u šumom najsiromašnije regije u Evropi sa samo 7,1% površine pod šumom. Prostornim planom AP Vojvodine definisana je potreba za podizanjem još oko 140.000 hektara novih šuma. Realizacija ovog plana je dugoročna, i mora uključiti sve subjekte društvene zajednice jer u Vojvodini nema dovoljno šumskog zemljišta da bi se značajnije popravila slika o šumovitosti. Prilikom pošumljavanja, poseban akcenat se stavlja na autohtone vrste drveća: hrast lužnjak, poljski jasen, belu topolu, vrbu itd“, objašnjava naša sagovornica.

Lovište „Subotičke šume“ na migratornoj ruti

Pre dve godine na terenu  :  Hrastovača” bile su otkazivane  lovačke ture jer je čitavo lovno područje na granici sa Mađarskom bilo  preplavljeno migrantima, međutim situacija je sada poboljšana.

Migranti u šumi pronašli utočište.
arhiva foto: 2017.

Lovište posebne namene“Subotičke šume“ kojim gazduje JP“Vojvodinašume“ se u periodu 2015-2018.godina se nalazilo na migratornoj ruti.U tom periodu veliki broj migranata je prošao kroz lovište“Subotičke šume“ zbog čega je u periodu 2015-2017.godine zbog bezbednosti bio potpuno i delimično obustavljen lov. Pričinjene su štete na spoljnoj ogradi ograđenog dela lovišta“Subotičke šume“u dužini od 9,7 km, koja je kontinurano sečena i uništavana.Kao posledica toga došlo je do izlaska određenog broja divljači, pre svega dve glavne gajene vrste muflona i nešto manje jelena lopatara.Muflonska divljač je izašla u otvoreni deo lovišta odakle je zbog kontinuiranog uznemiravanja i izrazito narušenog mira u staništu, kao i pojedinačnih slučajeva krivolova, migrirala i napustila lovište“Subotičke šume“.U cilju otklanjanja posledica štete na matičnim fondovima muflona i jelena lopatra, JP“Vojvodinašume“ kao korisnik lovišta“Subotičke šume“ planira u ovoj godini naseljavanje i vraćanje brojnog stanja matičnih fondova muflona i jelena lopatara na optimalno brojno stanje koje je predviđeno planiskim dokumentima.Kao korinik lovišta posebne namene, navedenim merama planiramo da se lovište posebne namene“Subotičke šume“ u 2020.godini vrati u punu uzgojnu i komercijalnu funkciju“, zaključuje Branislav Stankov, izvršni direktor za lovstvo, ribarstvo i ugostiteljstvo JP „Vojvodina šume“.