Selfi: Narcisoidnost ili promocija

Spoj novih tehnoloških rešenja i društvenih mreža nudi platformu za “procvat” internet pornografije, a pojedini selfiji1 predstavljaju čistu pornografiju. Korišćenjem pametnih telefona, interneta, veb kamere i društvenih mreža poput fejsbuka, tvitera, jutub kanala i mnogih drugih sajtova sa “chat room” vidljivost nas samih, na internetu kroz selfije postaje pomognuta deljenjem informacija u realnom vremenu.

Danas se postavljaju pitanja da li je selfi deo nacisoidnosti, istraživanja sebe samoga ili predstavljanja sebe kroz fotografije?

Prema definiciji selfi“ znači : ˝Fotografija samog sebe, tipično snimljena sa pametnim mobilnim telefonom ili veb (orig. web) kamerom i postavljena na sajt društvene mreže˝.2

Rasprostranjenost i popularnost selfija svakako može biti povezana sa masovnom dostupnošću tehnologija i platforma koje ih omogućavaju, ali postoji i drugi aspekt, onaj koji se odnosi na ljudske potrebe i želje. Većina ljudi vidi i doživljava sebe kroz odnos sa drugima, preko onoga kako ih drugi vide.

Foto: pexels.com

Online prostor je idealan za zloupotrebe, a naročito za razvoj pornografije, seksualno nasilje i promovisanje ilegalne trgovine žena preko internet. Žene se posmatraju kao roba koja ima vrednost i to ekonomsku vrednost. Ženski identiteti i tela predstavljaju društvene i kulturne proizvode. Fotografija ima moć, ali je pitanje ko u stvari ima moć: Žene koje predstavlja sebe kroz fotografiju kao medij za komuniciranje sa svojim fanovima na društvenoj mreži ili korisnici koji gledaju njihove fotografije i pretvaraju ih u seksualne objekte?. Slažem se stavom da kreiranjem vlastitih slika u javnosti možemo da uspostavimo određene norme, što je po mom mišljenju predstavlja moć koju žene imaju u javnom diskursu.

Foto: pexels.com

U ovom virtuelnom svetu zadovoljstvo se uvek pojavljuje kao interes pojedinca, a poslednjih godina je narušena i intima samih korisnika društvenih mreža u skladu sa novim trendovima. Ilustracija ovog fenomena su selfiji koje prave tinejdžerke u sobama, toaletima i drugim prostorima, koji se smatraju delom intime i gde kamera nekada nije mogla da „uđe“. Fotografije postavljaju na društvene mreže, konkretno FB profile u raznim pozama i često su erotične.

Pošto zakonska regulativa u Srbiji nije dovoljno stroga često nekažnjeno prolazi distribuiranje i konzumiranje pornografije na internetu i društvenim mrežama. Kada govorimo o pornografiji, fotografija, po mom mišljenju se nameće kao glavni medij za dokazivanje da se društvenim mrežama šire pornografski sadržaji, a posebno fejbukom. Sa druge strane, fotografija je osnovni medij koji se koristi za zloupotrebu dece u pornografske svrhe na društvenim mrežama. Ovaj vid porno-industrije je deo društvenog problema koji je vezan za kapitalizam, odnosno pravo da se na tržištu sve može ponuditi kao roba. Reč je o globalnom mreži sa najvećim brojem korisnika i predstavlja prostog gde “sa dva klika”, korisnici mogu da postave tekstualnu poruku, digitalnu fotografiju ili video klip.

Druga mrežna platforma je “Instagram”, aplikacija koja predstavlja društvene mreže koje se isključivo koristi za promociju fotografija na internetu. Cilj je brza razmena slika na internetu I tu dolazi do zloupotereba i razmene porno sadržaja, a postalo je i popularno „mesto“ za pronalazak seksualnih partnera. Naravno ovde je reč o kiberseksu.

Pojedini teoretičari poput Antonija Negrija i Mišela Hardta smatraju da kada se govori o postfordizmu3 reč je o proizvodnom procesu savremenog kapitalizma, gde se kao sirovina u proizvodnji koristi znanje, informacije, komunikacija i socijalni odnosi.4 Pomenuti teoretičari za definisanje „biopolitičke proizvodnje“ koriste pojam poznatog teoretičara Mišela Fukoa „kognitivni kapitalizam“ koji objašnjava složene oblike kapitalističke proizvodnje, koji se nalaze u okviru „proizvodnje simbola, jezika, informacije,“5 kao i kako “ proizvodnja utiče” na korisnike.

Od industrije seksa godišnje se prihoduje šesnaest milijardi dolara a veliki deo toga upravo sa internet porno portala. Danas većina internet korisnika ima personalne računare ili pametne telefone, video kamera, ili kamera, račun u banci i mogu veoma lako da izrade porno sajt i tako postanu deo kiberprostora u industriji seksom. Ovde nije samo reč o jednoj od najprofitabilnijih ilegalnih grana industrije, nego govorimo i o modelu maksimalne profitabilnosti u internet prostoru.

Razlika između masovne pornoindustrije koju zastupa film i neke televizije i fotografije kao dela pornoindustrije je što sada masovne medijske komunikacije zamjenjuje „amaterska pornografija“ koja je prisutna na skoro svim društvenim mrežama. Korisnici koji traže ovakve sadržaje mogu samo da se uloguju na određene sajtove i dostupni su im materijali.

2(Oxford University Press, 2013)

3U postfordizmu proizvodnja više nije “masovna“ i standardizovana, nego “individualna” i prilagođena posebnim zahtevima potrošača. Sredstva koja se ovde koriste nisu samo materijalna nego i društvena. Kapital pomoću fordizma sebi podvrgao radnička tela, a u postfordizmu sebi je podredio dušu i osećanja, što se direktno odnosi na porno industriju.

4Antonio Negri and Michael Hardt, Multitude: guerre et démocratie à l’âge de l’empire, (Paris: Editions 10–18, DL, 2006), 135.

5Yann Moulier-Boutang, “Eclats d’économie et bruits de lutte,” Multitudes 2 (Mai 200): 7. See also Antonella Corsani, “Vers un renouveau de l’économie politique.”