Trovanje ptica i životinja se nastavlja

U Srbiji se tokom prošle nedelje dogodio još jedan pomor divljih i domaćih životinja. Aktivisti Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije odmah su izašli na teren gde su zatekli stravičan prizor: na njivi stradalo je ukupno 55 golubova, 6 gugutki, 6 koza, jedna zeba, kokoška i domaća mačka, piše ekolist.

Opravdana je bojazan da će u narednim danima biti još uginuća. Sumnja se da je uzrok trovanja seme pšenice sa obližnje njive koje je, vrlo verovatno, protivzakonito tretirano karbofuranom. Na celoj površini njive jasno se uočavaju zrna pšenice roze boje – karakteristične za furadan”, kaže Draženko Rajković, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i dodaje:

Foto: ekolist

 

”Odmah nakon saznanja smo izašli na teren i obavestili policiju, fitosanitarnu, veterinarsku, šumarsko-lovnu i inspekciju za zaštitu životne sredine. Službenici policije, veterinarske i ekološke inspekcije i predstavnici lovačkog udruženja iz Vršca su izašli na teren, a postupale su po ovom predmetu i ostale nadležne institucije”.

Trovanja divlјih vrsta ptica i sisara se najčešće dešava putem zatrovane hrane, odnosno ishranom divlјih vrsta ptica i sisara leševima životinja ili semenom, koji su namerno tretirani sredstvima koji sadrže karbofuran i namerno postavlјeni kao mamci. Karbofuran deluje na centralni i periferni nervni sistem, blokira prenos nervnih impulsa, izaziva paralizu mišića i dovodi do brze smrti. U Srbiji je od 2014. godine zabranjen promet i primena sredstava za zaštitu bilja koji sadrže aktivnu supstancu karbofuran.

Užasava nas činjenica da se pojedini građani ponašaju neodgovorno, krše zakon i dovode u opasnost ne samo divlje i domaće životinje već i ljude. Štetna dejstva karbofurana se ne zaustavljaju na stradalim životinjama već imaju dalekosežne negativne posledice zagađujući zemljište i podzemne vode. Na kraju će ta zatrovana pšenica završiti i na našoj trpezi”, upozorava Rajković iz pomenutog Društva.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apeluje na nadležne državne institucije da istraže slučaj i pronađu počinioce, ali i da spreče dalji ilegalan promet ove zabranjene supstance. Takođe apeluju i na sve građane da ukoliko naiđu na slučajeve masovnog trovanja ili prodaje karbofurana (Furadan) da odmah slučaj prijave nadležnim državnim istitucijama ili Društvu koje će pomoći u rešavanju slučaja, navodi se u saopštenju.

Da podsetimo, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije nastavilo je aktivno sakupljanje podataka o uništavanju divljih ptica kroz projekat „Civilno društvo i javnost zajedno za unapređenje stanja životne sredine u Srbiji“  realizovalo je projekat u periodu od septembra 2017. do septembra 2018. godine u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, a uz podršku Švedske.

Prikupljani su podaci o slučajevima nezakonitog ubijanja, trovanja, hvatanja, držanja i trgovine divljih pticama koji su se desili u periodu od 2000. do 2018. godine. Ukupno je zabeleženo čak 1.000 slučajeva kojima je pogođeno 4.952 jedinke, među kojima su najbrojnije strogo zaštićene vrste, dok su u velikom broju stradale i lovne vrste (fazan, prepelica, grlica), navodi se na portalu pticesrbije.

Ubijanje i ranjavanje ptica vatrenim oružjem

Stradanje ptica od vatrenog oružja uzrokovano je raznim nezakonitim radnjama od kojih su najčešće lov uz korišćenje zabranjenih elektonskih uređaja za dozivanje ptica, korišćenje zabranjenog oružja i lov nelovnih vrsta. Tokom istraživanog perioda zabeleženo je 234 slučaja nezakonitog lova, koji su se desili u periodu od 2000. do 2018. godine. Ovim nelegalnim aktivnostima pogođeno je 490 jedinki ptica, ali je važno naglasiti da broj jedinki stradalih na mestima gde su bile postavljene elektronske vabilice nije moguće tačno utvrditi. Prepelica (Coturnix coturnix) je najčešće krivolovljena lovna vrsta, dok su divlja guska (Anser anser) i patka čegrtuša (Anas strepera) najbrojnije krivolovljene strogo zaštićene vrste.

Foto: pticesrbije.rs

 

Trovanje ptica

Neodgovorno korišćenje pesticida i zabranjenih supstanci u poljoprivrednoj praksi, kao i namerno postavljanje otrovnih mamaca radi ubijanja životinja koje se smatraju štetočinama, često dovode do trovanja divljih ptica. Ukupan broj registrovanih slučajeva trovanja tokom istraživanog perioda je 58, a svi su se desili između 2006. i 2018. godine. Od ukupno 1.194 jedinke pogođene ovim slučajevima, 1.990 je smrtno stradalo. Specifičan slučaj zabeležen je u jednoj fazaneriji gde je otrovano 1.000 fazana, dok su u slobodnoj prirodi najčešće žrtve trovanja zaštićene i strogo zaštićene vrste ptica.

foto:pticesrbije.rs

Nezakonito hvatanje ptica

Hvatanje divljih ptica podrazumeva različite nezakonite aktivnosti koje dovode do uzimanja jedinki divljih ptica iz slobodne prirode radi držanja u zatočeništvu, prodaje, ubijanja ili iz drugih razloga. U istraživanom periodu registrovano je da se od 2003. do 2018. godine dogodilo 95 ovakvih slučajeva,  kojima je pogođeno 305 jedinki divljih ptica. Najveći broj uhvaćenih jedinki pripada vrstama ptica pevačica, kao što su češljugar (Carduelis carduelis) i čižak (Carduelis spinus), a u velikom broju se hvataju vrste iz porodice vrana, među kojima je najbrojnija svraka (Pica pica), i ptice grabljivice kao što je mišar (Buteo buteo).

Nezakonito držanje i trgovina pticama

Slučajevi nezakonitog držanja i trgovine divljim pticama se u praksi uglavnom prepliću, a često su blisko povezani sa drugim vidovima uništavanja divljih ptica, naročito sa hvatanjem i nezakonitim lovom. Glavni motivi za ove radnje su sticanje materijalne koristi i potreba za držanjem životinja u zatočeništvu. Tokom istraživanog perioda zabeleženo je 613 slučajeva nezakonitog držanja i trgovine divljim vrstama koji su se desili od 2000. do 2018. godine, a kojima je pogođeno 2.963 jedinke. Žrtve ovih nelegalnih aktivnosti uglavnom su jedinke strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta ptica, kao što su češljugar (Carduelis carduelis), poljska ševa (Alauda arvensis), čižak (Carduelis spinus) i druge, a u velikom broju pogođene su i lovne vrste, grlica (Streptopelia turtur) i prepelica (Coturnix coturnix).

foto:pticesrbije.rs

Izvor: pticesrbije.