„Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost”

Ove godine Svetski dan hrane se obeležava pod sloganom: „Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu.

Posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste. Svet proizvodi dovoljno hrane da se nahrane svi, ali jedna osoba od devet pati od hroničnog pothranjenosti, a 60% su žene. Prema najnovijem izveštaju FAO, danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, objašnjava prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine, Načelnik Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Svetski dan hrane je i prilika da se ukaže na značaj postizanja cilja održivog razvoja – bez gladnih do 2030. godine.

FAO procenjuje da poljoprivredna proizvodnja mora porasti za oko 60% do 2050. godine kako bi se obezbedila potrebna količina hrane za očekivanu mnogo veću populaciju. Sukobi, ekstremni vremenski događaji vezani za klimatske promene i usporavanje privrede predstavljaju rizik za ovaj cilj.Trećina hrane proizvedena širom sveta se baci ili propadne. Zato je Svetski dan hrane i prilika da se ukaže na značaj postizanja cilja održivog razvoja – bez gladnih do 2030. godine. Svake godine, glad ubija više ljudi nego zajedno malarija, tuberkuloza i AIDS.Oko 45% smrtnosti odojčadi je posledica pothranjenosti. Zastoj u razvoju još uvek pogađa 155 miliona dece mlađe od pet godina.Troškovi pothranjenosti u globalnoj ekonomiji iznose 3,5 triliona dolara godišnje.U svetu 1,9 milijardi ljudi ili više od četvrtine svetske populacije ima prekomernu težinu. Od tog broja 600 miliona je gojazno, a 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prekomerne težine.U mnogim zemljama više ljudi umre od gojaznosti nego od ubistava”, kaže dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine.

Ključne poruke Svetskog dana hrane 2018. godine su:

1. Neophodne su humanitarne akcije u cilju prikupljanja pomoći radi rešavanja problema ishrane i higijene.

2. Dalje ulaganje u razvoj poljoprivrede kroz inovativne politike.

3. Prilagođavanje poljoprivredne proizvodnje klimatskim promenama i rešavanje problema bezbednosti hrane u klimatski osetljivim područjima.

4. Stvaranje uslova za održivi poljoprivredni razvoj kako bi se obezbedili uslovi za povratak raseljenih lica.

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar kao Svetski dan hrane, upravo na dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i mreže instituta/zavoda za javno zdravlje sa ostalim zdravstvenim ustanovama na lokalnom nivou.