Na “Eko susretu” na Vlasini o zelenoj ekonomiji

Na Vlasinskom jezeru, u mestu Rid, od 28. avgusta do 2. septembra, održan je drugi ekološki kamp za mlade “Eko susret” u okviru kojeg su polaznici imali priliku da uče o različitim temama iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, a jedno od predavanja bilo je o zelenoj ekonomiji.

Organizator kampa za mlade je Art mreža.

Violeta Jovanov Peštanac, programska koordinatorka Udruženja “U mreži” i predsednica Centra za informisanje, obrazovanje i preduzetništvo “Oblak” iz Pančeva, predstavila je rezultate prvog istraživanja o zelenoj ekonomiji kojim su obuhvaćene Bugarska, Makedonija i Srbija. Najviše vremena posvećeno je poglavlju o Srbiji, potencijalima za razvoj zelene ekonomije u našoj zemlji i zaključcima i preporukama istraživača. Ovo poglavlje o Srbiji daje analitički pregled srpske ekonomije, njen nivo razvoja i nacionalne javne politike.

Zelena ekonomija je inovativni koncept koji je holistički u svojoj formi – generiše razvoj i poštuje regionalni i globalni ekosistem, rezultira socijalnim blagostanjem i većom jednakošću, dok značajno smanjuje ekološki rizik i pritisak na prirodne resurse. Ona obuhvata čitav niz sektora i novih radnih mesta na koji se primenjuju principi zelene ekonomije: od onih očiglednih kao što su zaštita voda, zemljišta i vazduha, upravljanje otpadom, preko poljoprivrede, energetike, građevinarstva i saobraćaja, turizma do nauke i razvoja inovacija, rekla je Jovanov Peštanac.

Ona je istakla da je veoma važno raditi na obrazovanju i unapređivanju veština svakog pojedinca.

Sve je više istraživanja koja govore da današnji obrazovni profili u srednjem i visokom obrazovanju ne odgovaraju zahtevima novog tržišta. S druge strane, zelena ekonomija je prvenstveno lokalna ekonomija. Ideal ovog koncepta je da lokalne zajednice same zadovoljavaju svoje osnovne potrebe: proizvode svoju hranu, energiju i slično. Da bismo se približili tom idealu ponovo se vraćaju forme samoorganizovanja kao što su zadruge i investicije koje se obezbeđuju kroz crowdfunding, rekla je Jovanov Peštanac.


Na slici:  Violeta Jovanov Peštanac s publikacijom u kojoj je predstavljeno istraživanje o zelenoj ekonomiji (foto: S. Alempijević)

Istraživanjem su obuhvaćeni su posebni sektori javnih politika, kao što su: proizvodnja energije i energetska efikasnost; zelena gradnja; inovacije i nauka; zelene javne nabavke; održivi transport; održiva poljoprivreda; eko-turizam; upravljanje zemljištem i vodama; a poseban naglasak je dat novim zelenim poslovnim modelima.

Posebno smo se fokusirali na lokalnu ekonomiju, odnosno mala i srednja preduzeća, kao i ekonomske forme samoorganizovanja kao što su zadruge i kolaborativna ekonomija (ekonomija deljenja). Odlučili smo se da njih posmatramo kao nosioce zelene ekonomije jer smo zelenu ekonomiju definisali kao holistički pojam koji podrazumeva privrednu aktivnost koja štiti životnu sredinu i štedi resurse (ekološku ekonomiju), dok u isto vreme uzima u obzir i socijalnu i rodnu komponentu (socijalnu ekonomiju), obrazložila je Jovanov Peštanac.

Istraživanje koje je sprovedeno je pokazalo ogroman potencijal za razvoj zelene ekonomije i ukazalo na činjenicu da ove nacionalne ekonomije trenutno idu u drugom pravcu: subvencionisanje multinacionalnih kompanija i mega infrastrukturnih projekata, privatizaciju prirodnih resursa i razvoj linearne proizvodnje. Očigledan je proces političke centralizacije, uzimajući nadležnosti sa lokalnog nivoa i isključivanje građana iz ekonomskih i društvenih odluka.

U ovom okruženju, jedino moguće rešenje koje istraživači vide su ekonomske inicijative koje kreću “odozdo na gore”, lokalna ekonomija u formi malih i srednjih preduzeća i kooperative sa ciljem udruživanja rada i usluga. Kao u i IT-u, zelena ekonomija podrazumeva nova znanja i veštine, kao i nove tehnologije. Srbija i u tom smislu zaostaje. Ono do čega smo mi došli u istraživanju je da se inovacije – posebno tehnološke inovacije smatraju glavnim pokretačem ekonomskog rasta. U okviru zelene ekonomije, inovacije su jedan od ključnih elemenata – ne samo tehnološki već́ i inovativni društveni oblici organizovanja, novi obrasci proizvodnje i od posebnog značaja – inovacije u oblasti potrošnje, rekla je Jovanov Peštanac.

Na slici:  Violeta Jovanov Peštanac s publikacijom u kojoj je predstavljeno istraživanje o zelenoj ekonomiji (foto: S. Alempijević)

Istraživanje je objavljeno početkom 2018. godine u publikaciji „Transformacija ekonomije na Balkanu: promena javne politike, a ne klime„, kao i priručnik o zelenoj ekonomiji, u okviru transnacionalnog projekta koji je sprovela Green European Foundation uz podršku organizacija Blue Link iz Bugarske, Sunrise iz Makedonije i udruženja U mreži i Grupa za analizu i kreiranje javnih politika (GAJP) iz Srbije.

Na ekološkom kampu za mlade predstavljen je i Kongres zelene ekonomije (Green Economy Congress) koji će biti održan u Beogradu od 1. do 3. novembra.

izvor: Zeleniminuti.rs