Ivanović: Prioritet je jačanje kapaciteta lokalnih samouprava

Mr Sabina  Ivanović, načelnica Odeljenje za procenu uticaja projekata i aktivnosti na životnu sredinu, Sektor za upravljanje životnom sredinom u Ministarstvu zaštite životne sredine za portal ecofeminizam.com govori o implementaciji propisa o proceni uticaja i strateškoj proceni uticaja u Srbiji. 

1.Kakva je implementacija propisa o proceni uticaja i strateškoj proceni uticaja u Srbiji?

Procena uticaja predstavlja najstariji mehanizam zaštite životne sredine na prostorima Republike Srbije i daje najviše mogućnosti za podizanje svesti i veće angažovanje civilnog društva da kroz proces učešća javnosti utiču na donošenje odluka.Međutim, taj proces se često odvija u potpuno različitim modalitetima zbog čega nije moguće permanentno govoriti o napredku, već o preovladavajućim interesima. Procena uticaja ima svoje početke/korene u 90-tim godinama prošlog veka kroz prethodnu i detaljnu analizu uticaja. Oba zakona implementiraju se od 2004 godine i važno je istaći da su to obavezni dokumenti za korišćenje predpristupnih fondova EU, a problemi koji se javljaju u primeni/implementaciji ovih propisa su sledeći:

Procena uticaja projekata i aktivnosti na životnu sredinu

-Neusklađenost sa drugim propisima sa kojima postoji direktna/indirektna veza.Ovo se posebno odnosi na Zakon o planiranju i izgradnji, tačnije, na odredbe Izmena i dopuna ovog Zakona iz 2014. godine, obzirom da je Studija o proceni uticaja i saglasnost na Studiju o proceni uticaja, odnosno odluka da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu, sastavni su deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju ili uz prijavu početka izvođenja projekta (čl. 18. Zakona o proceni uticajana životnu sredinu). Međutim, ova odredba Zakona o proceni uticaja nije sadržna u novom Zakonu o planiranju i izgradnji zbog čega se građevinske dozvole za projekte koji podležu proceni uticaja mogu izdati bez sprovođenja ovog postupka odnosno, procena uticaja se prilaže kao neophodan dokument tek uz prijavu početka izvođenja projekta što u velikoj meri formalizuje ovaj postupak.

– kvalitet procesa učešća javnosti-transparentnost i proaktivno uključivanje javnosti u proces donošenja odluka u oblasti životne sredine je u manjoj meri unapređeno, ali je to i dalje nedovoljno jer javnost u ovim procesima učestvuje sporadično i nedovoljno kvalitetno

-kvalitet Studija o proceni uticaja i dalje nije na zavidnom nivou

-mediji nisu uvek prisutni-neophodno je ojačati svest na svim nivoima koji mogu da utiču i/ili kontrolišu medije

-inspekcijski nadzor u životnoj sredini predstavlja problem usled ograničenih kapaciteta za njegovo kvalitetno sprovođenje

-Sudska praksa u pitanjima životne sredine i dalje je u razvoju.

Strateška procena uticaja

-Strateška procena uticaja treba da je sprovedena u najranijoj fazi strateškog donošenja odluka kako bi pomogla da se osmisle planovi i programi koji će obezbediti oprezno upravljanje prirodnim resursima i zaštitu životne sredine Kada je ispravno sproveden ovaj proces takođe olakšava transparentnost i uključivanje, širi demokratske vrednosti i povećava učešće javnosti u razvoju društva.

Izveštaj o strateškoj proceni uticaja treba da pruži stručan, sveobuhvatan i objektivan savet da li je mogući uticaj predloženog plana ili programa na životnu sredinu na prihvatljivom nivou. Posebno je važno da se obezbede detaljne informacije o postojećem biodiverzitetu i ekosistemima, jer je jedan od ciljeva sprovođenja strateške procene uticaja na životnu sredinu da obezbedi da ne dođe do neto gubitka biodiverziteta ili do nepopravljive štete na ekosistemima.

Nedostaci u primeni:

-Izveštaji o SPU su često obimni dokumenti i za one koji se ne bave oblašću procena uticaja (na pr. organizacije civilnog društva i predstavnici šire javnosti), može biti još teže da procene informacije predstavljene u takvom izveštaju i reaguju kvalitetnim komentarima.

S druge strane, postoji veliki broj već dostupnih dokumenata sa smernicama čiji je cilj da olakša bolju primenu i pregled Izveštaja o SPU.

-nedostatak interesa i kapaciteta

-preopširno korišćenje SPU, samo formalno odrađen postupak bez stvarnih rezultata

-ograničen pristup prilikom razmatranja varijantnih rešenja

-nizak kvalitet analiza i nedovoljna kontrola kvaliteta

-U Zakonu o SPU nisu jasno razgraničene faze postupka-odlučivanje o izradi Strateške i određivanje obima i sadržaja.

-Učešće javnosti nije jasno definisano

-Za razliku od Procene uticaja, Zakonom o SPU nije data mogućnost pokretanja žalbenog postupka/Upravnog spora

Takođe, važno je naglasiti da je Strateška procena uticaja sastavni deo planske dokumentacije i ne podleže kontroli Sektora za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini.

U toku su izmene oba zakona – rok za usvajnje je IV kvartal 2018., koje nemaju za cilj samo usaglašavanje sa Direktivama EU, već bolju implementaciju ovih propisa na celoj teritoriji Republike Srbije.

Navedeni problemi velikim delom su i posledica dosadašnjeg koncipiranja položaja životne sredine u društvu, a što se ogleda i u činjenici da je životna sredina uglavnom bila u sastavu drugih ministarstava.Mišljenja sam da novoformirano samostalno ministarstvo ukazuje na promenjeni stav položaja i tretmana životne sredine koji bi trebalo da u narednom periodu ravnopravno ili čak ispred drugih ministarstava učestvuje u kreiranju i donošenju propisa koji duboko zadiru u propise drugih nadležnih ministarstava, posebno građevine i energetike čime bi se izbegli problemi na koje nailaze investitori, kao i zainteresovana javnost.

Jedan od bitnih pokazatelja da samostalno ministarstvo deluje mnogo snažnije nego prethodna, ogleda se i u direktnim postupcima Ministra zaštite životne sredine, Gorana Trivana u smislu identifikovanja nelegalnih zagađivača životne sredine.

2. Koji su problemi na koje se nailazi prilikom implementacije strateške procene?

Nedostaci u primeni:

-Izveštaji o SPU su često obimni dokumenti i za one koji se ne bave oblašću procena uticaja (na pr. organizacije civilnog društva i predstavnici šire javnosti), može biti još teže da procene informacije predstavljene u takvom izveštaju i reaguju kvalitetnim komentarima.

S druge strane, postoji veliki broj već dostupnih dokumenata sa smernicama čiji je cilj da olakša bolju primenu i pregled Izveštaja o SPU:

-nedostatak interesa i kapaciteta

-preopširno korišćenje SPU, samo formalno odrađen postupak bez stvarnih rezultata

-ograničen pristup prilikom razmatranja varijantnih rešenja

-nizak kvalitet analiza i nedovoljna kontrola kvaliteta

-U Zakonu o SPU nisu jasno razgraničene faze postupka-odlučivanje o izradi Strateške i određivanje obima i sadržaja.

-Učešće javnosti nije jasno definisano

-Za razliku od Procene uticaja, Zakonom o SPU nije data mogućnost pokretanja žalbenog postupka/Upravnog spora

Takođe, važno je naglasiti da je Strateška procena uticaja sastavni deo planske dokumentacije i ne podleže kontroli Republičke/lokalne ispekcije za zaštitu životne sredine.

3. Kakvi su kapaciteti lokalnih samouprava za implementaciju propisa o proceni uticaja i strateškoj proceni uticaja u Srbiji?

Jedan od prioritetnih zadataka Ministrstva zaštite životne sredine je jačanje kapaciteta na lokalnom nivou za implementaciju ovih i svih drugih propisa iz oblasti zaštite životne sredine.Potrebno je razviti sveobuhvatni program obuke kao deo srednjoročnih prioriteta iz Post –skrining dokumenta (2017-2020) kako bi se obezbedila obuka o primeni ovih propisa.

Značajnu pomoć u rešavanju ovog problema Ministarstvo je dobilo kroz projekat UNDP „Jačanje kapaciteta za unapređeno sprovođenje međunarodnih sporazuma u oblasti zaštite životne sredine“ kojim je obezbeđena centralizovana baza podataka za stratešku i procenu uticaja na životnu sredinu “online EIA/SEA database”, kojom će se omogućiti uvid u kompletnu sliku ovih procesa (broj podnetih zahteva, rešenih predmeta, pokrenutih žalbenih postupaka/upavnih sporova), na nivou cele Srbije, uključujući i AP Vojvodinu.Ovo je veoma važno, jer je to i jedna od obaveza prema Evropskoj komisiji koja je proistekla sa bilateralnog skrininga i biće propisana kroz izmene i dopune ovih zakona u vidu obaveznog izveštavanja /popunjavanja ove baze od strane lokalnih samouprava i AP Vojvodine kako bi Ministarstvo zaštite životne sredine imalo realnu sliku o svim postupcima koji se, kao što smo već naglasili, dugo implementiraju na našim prostorima.

4. Na koji način se uključuje javnost i ko je sve čini kada govorimo o Proceni uticaja na životnu sredinu?Prema mom iskustvu (Subotica) građani se uključe u javne rasprave kada je već kasno i kada vide da se gradi neka pumpa ili objekat koji bi prema njihovom mišljenju mogao da ima posledice po životnu sredinu. Šta treba uraditi da se javnost više uključi i daje mišljenje?

Učešće u procesima donošenja odluka omogućava građanima, organizacijama civilnog društva i drugim zainteresovanim stranama da utiču na razvoj-projekata, planova, programa, zakona i sl. –koji se mogu ticati i njih.Praksa učešća javnosti trebalo bi da je zasnovana na ispravno primenjenim suštinskim vrednostima koje vode boljim odlukama koje odražavaju interese i potrebe potencijalno pogođenih strana.Kroz postupak procene uticaja projekata na životnu sredinu implementirana su sva tri stuba Arhuske konvencije (pravo na dostupnost informacija, učešće javnosti u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine).

Javnost treba da se uključuje od samog početka, a to znači, na nivou planiranja odnosno, donošenja planova i strateške procene uticaja.Važno je naglasiti da se procenom uticaja projekata na životnu sredinu ne utvrđuje lokacija, već se na definisanoj lokaciji mere potencijalni uticaji na životnu sredinu i propisuju odgovarajuće mere zaštite životne sredine i program praćenja/monitoring koji su obavezujući za nosioca projekta i podležu kontroli Republičke/lokalne inspekcije za zaštitu životne sredine.

Obzirom na dosadašnja iskustva kada je učešće javnosti u pitanju izdvaja se činjenica da je šira javnost nezainteresovana.Razlozi su mnogostruki, ali javnost se može animirati isticanjem pozitivnih primera gde je svest građana presudno doprinela očuvanju životne sredine. Takođe, ovaj problem treba i dugoročno rešavati tako što bi se značaj i uticaj šire društvene zajednice na proces procene uticaja u većem obimu i na višem nivou izučavao kroz obrazovni sistem čime bi se povratilo i opravdano izgubljeno poverenje.

5. Kakvu ulogi ugraju NVO i mediji kada su u pitanju procene uticaja na životnu sredinu?

Njihova uloga u ovim procesima može biti velika.

Uloga Medija – u smislu alarmiranja „nezainteresovane javnosti“ i „pozitivno kritična“ – u smislu ukazivanja na nedostatke i probleme u primeni ovih propisa.

Napomenula bih da po prvi put u strukturi/organizaciji novoformiranog ministarstva, NVO/Organizacije civilnog društva imaju svog predstavnika/kontakt osobu preko koje brže i lakše realizuju svoje projektne aktivnosti koje su podržane od strane Ministarstva zaštite životne sredine.Mnoge od projektnih aktivnosti koje pokreću NVO/Organizacije civilnog društva usmerene su na procene uticaja na životnu sredinu i uglavnom imaju za cilj –unapređenje učešća javnosti u donošenju odluka u ovim postupcima.

NVO/Organizacije civilnog društva su ravnopravni partneri u svim procesima kreiranja politike Ministarstva zaštite životne sredine.