Trivan: Treba da se izdvaja više za zeleni dinar

Država bi morala da poveća podsticajna sredstva za rad preduzeća koji upravljaju otpadom, i da se „zeleni dinar“ u većoj meri izdvaja za povećanje njihovih kapaciteta, jer to smanjuje rizik od ekoloških udesa“, rekao je ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan u Privrednoj komori Srbije, na Konferencija „Odgovorno upravljanje otpadom“. Trivan se zahvalio reciklerima koji su se angažovali, i daju svoj doprinos uspostavljanju odgovornog upravljanja otpadom.

Stvari se moraju menjati. Mere koje preduzimamo, predstavljaju delove sistema upravljanja otpadom kojeg uspostavljamo, ali u osnovi tog sistema je jedno – ljubav prema svojoj zemlji, prema svom narodu, prema svojoj deci“, zaključio je Trivan.

Prilikom otvaranja skupa, ministar zaštite životne sredine Srbije Goran Trivan je rekao da će Ministarstvo životne sredine će se u narednom periodu naročito angažovati na rešavanju pitanja otpada u Srbiji, odnosno na uspostavljanju sistema odgovornog upravljanja otpadom, i to od ambalažnog, do opasnog i istorijskog otpada.

Polazeći od detaljnog sagledavanja aktuelnog stanja u ovoj oblasti, bez obzira na težinu i složenost problema, u doglednom periodu biće rešavano pitanje uspostavljanja regionalnih deponija, stroge zakonitosti u radu operatera, pitanje separacija otpada, i drugih problema u upravljanju otpadom. To će doprineti da Srbija bude čistija”, objasnio je ministar i naglasio da će početi oduzimanje dozvola onim operaterima koji ne posluju u skladu sa zakonskim propisima.

Evropska komisija je pre tri dana usvojila direktivu po kojoj su države članice obavezne da do 2030. godine postignu visoke stope za reciklažu.

„Osamdeset pet odsto papira sakupljenog i recikliranog, 75 odsto ambalažnog stakla i 55 odsto ambalažne plastike“, istakla je  Kristina Cvejanov, direktorka operatera sistema „Ekostar pak“.

Reciklira se oko deset odsto upotrebljenih proizvoda, a mnogo tog što može da se iskoristi završava u prirodi.

Toksični otpad jedan od glavnih problema u Srbiji.

U Srbiji ima nekoliko hiljada divljih deponija.Na osnovu prijava, u Srbiji se godišnje proizvede između 150.000 i 200.000 tona opasnog otpada, a najveći deo tog otpada se u našoj zemlji ne prerađuje, jer nemamo adekvatnih postrojenja.

Naplata plastičnih kesa

U poslednje vreme se mnogo govori I o naplati plastičnih kesa, a pojedini trgovniski lanci su I počeli da naplaćiju plastične nerazgradive kese. Trivan je na skupu pozvao trgovinske lance, ali i druge trgovine, da uvedu naplatu plastičnih nerazgradivih kesa koje su jedan od najvećih zagađivača životne sredine i prirode.

Neke prodavnice u trgovinskim lancima koji su uveli naplatu plastičnih kesa beleže smanjenje njihove upotrebe i za 50 odsto, što je dokaz da je Srbija na dobrom putu.Razgovaraćemo sa svima i razmotriti kako funkcioniše sistem smanjenja upotrebe plastičnih kesa, šta o tome misle građani i trgovci, a onda se dalje dogovarati kako da dostižemo zajednički cilj. Kada ćemo izbaciti plastične kese koje guše čitavu Planetu, zavisiće od svih nas“, naglasio je ministar.

Konferenciju su organizovali Udruženje industrije otpada Hrabri čistač, Srpska asocijacija ambalažnog otpada, Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ i Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije“ uz podršku  Ekostar pak d.o.o i CSOnnect programa Regionalnog centra za životnu sredinu, koji finansira Švedska agencija za međunarodnu saradnju – SIDA.

izvor:ekologija.gov.rs