Moto: „Kraj zagađenju plastikom“

Kraj zagađenju plastikom“ moto je ovogodišnjeg Svetskog dana planete Zemlje koji se obeležava 22.aprila. Cilj je da se skrene pažnja javnosti na veliku količinu plastične ambalaže i materijala koji se smatraju velikim zagađivačima životne sredine jer zbog njene ne-biorazgradive prirode treba im I da se do 500 godina razgrade u prirodi. Plastika se klasifikuje prema „rezin identifikacionom kodu“, što predstavlja broj od #1 do #7 za različite tipove rezina. Taj broj se nalazi na dnu plastične ambalaže u sredini trougla koji simbolizuje recikliranje. Ova oznaka ne pokazuje da ambalaža može da se reciklira, nego samo daje informaciju o vrsti materijala od kojeg je napravljena.

Proizvodnja plastičnih proizvoda čini oko 8% svetske proizvodnje nafte, a bušenje nafte i prerada u plastiku oslobađa štetne emisije gasova u životnu sredinu. U svetu ima 5 masivnih ploča plastike u okeanima – ona između Kalifornije i Havaja je veličine države Teksas. Mnogi morski organizmi ne mogu razlikovati plastične predmete od hrane i tako jedu plastiku. Životinje koje pojedu plastiku na kraju umiru jer je ne mogu probaviti. Ptice često ostaju zarobljenje u plastične kese i druge plastične ostatke. Plastika se vremenom lomi na manje i manje komade (mikroplastika) i ulazi u krvotok morskih organizama i ostaje prisutna dok se organizam ne pojede, a na vrhu lanca ishrane je čovek. Prema studiji Univerziteta Plimouth, jedna trećina ribe uhvaćena u Velikoj Britaniji sadrži mikroplastiku”, kaže prim. mr sc med dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine.

Foto: http://www.zivotinje.rs/vestiStrana.php?id=10873&name=da-li-znate-koliko-tona-plastike-trenutno-pluta-okeanima&tip=vesti

Plastika se klasifikuje prema „rezin identifikacionom kodu“, što predstavlja broj od #1 do #7 za različite tipove rezina. Taj broj se nalazi na dnu plastične ambalaže u sredini trougla koji simbolizuje recikliranje. Ova oznaka ne pokazuje da ambalaža može da se reciklira, nego samo daje informaciju o vrsti materijala od kojeg je napravljena.

Hemikalije iz plastičnih masa sadrže ftalate (DEHP) i bisfenol-A (BPA). Kada se ambalaža od plastike zagreje u mikrotalasnoj pećnici obe hemikalije mogu dospeti u hranu, a unete hranom obe hemikalije se u ljudskom organizmu deponuju izazivajući oštećenja. Ftalati i bisfenol-A ugrožavaju zdravlje ljudi povećavaju rizik za abnormalnosti hromozomskih i reproduktivnih sistema, poremećaj moždane i neurološke funkcije, oštećenje kardiovaskularnog sistema, rak, dijabetes kod odraslih, rani pubertet i gojaznost“, ističe Nada Kosić Bibić.

Foto: http://www.zivotinje.rs/vestiStrana.php?id=10873&name=da-li-znate-koliko-tona-plastike-trenutno-pluta-okeanima&tip=vesti

Pronalazak plastike 1907. godine je smatran razvojnim otkrićem i sagledavane su samo prednosti njene upotrebe. Prema objavljenim podacima u Engleskoj, do danas je proizvedeno 9,1 milijardu tona nereciklirajuće plastike i 6,9 milijardi tona plastičnog otpada. Oko 9% tog otpada je reciklirano i 12% spaljeno. Preostalih 79% (5,5 milijardi tona) plastičnog otpada se akumulira na deponijama i u prirodnom okruženju i naprosto guše našu Zemlju. Plastika ugrožava zdravlje ljudi, ali utiče i na klimu i celu planetu.

Postoji puno alternativa za plastičnu ambalažu i kao potrošači treba da menjano svoje navike. Prva i najvažnija stvar je da smanjimo potrošnju plastike jer mnogi od najčešće korišćenih plastičnih proizvoda imaju održive alternative.

Kako bi sačuvali planetu trebalo bi koristimo platnene, a ne plastične kese, recikliramo, volontiramo u čišćenju reka, jezera I prirode…..