Gudol:Dobitnica je mnogih nagrada za svoj ekološki i humanitarni rad

Džejn Moris Gudol, britanska primatološkinja, etološkinja i antropološkinja smatra se jednim od najvažnijom stručnjakinjom za šimpanze na svetu.U patrijahalnom društvu bilo je teško poverovati da će jedna mlada devojka sa vizijom uputiti se u Afriku i istaživati životinje-primate. U vremenu kada tek počinje da se pojavljuje Hipi pokret i ostvaruju razne vrste sloboda, mlada Britanka uputila se u Afruku sa ciljem da upozna život šimpanzi.

Godine 1957. odlazi u Keniju, na farmu prijatelja. Postaje sekretarica Luisa Likija, poznatog arheologa i paleontologa, kome su trebali istraživači šimpanzi na terenu. Liki 1958. šalje Gudolovu u London na proučavanje ponašanja i anatomije primata. 14.jula 1960. Džejn Gudol dolazi u Nacionalni park Gombe Strim u Tanzaniji. Od 1962. Liki finansira Džejnino školovanje na Kembridžu, gde ona 1965. stiče doktorat iz etologije.

Autorka je preko 25 knjiga, od čega je desetak namenjeno deci, a njeno obraćanje možete pogledati ovde.

Izvor-facebook-stranica-The-Jane-Goodall-Institute
Izvor-facebook-stranica-The-Jane-Goodall-Institute

Najpoznatija je po 55-godišnjoj studiji o društvenom i porodičnom životu divljih šimpanzi, započetoj njenim odlaskom u Nacionalni park Gombe Strim, u Tanzaniji 1960. Osnivač je Instituta Džejn Gudol i programa „Koreni i izdanci”, a obimno je radila na pitanjima očuvanja i dobrobiti životinja”, navodi srpska Vikipedija.

Rođena je 3.aprila 1934. u Londonu i kao još mala devojčica dobila je od oca je dobila plišanu igračku šimpanzu i na taj način razvila ljubav prema primatima.Zanimljivo je to da je tu igračku svugde nosila sa sobom.

Jane Goodall is holding her toy monkey „Mr. H“, which accompanies her during travel. Jane Goodall is a famous animal scientist for studying chimpanzees. Photo taken by User:Jeekc in w:Kong Hong University, Hong Kong on 24 October 2007.

Istraživanja u Nacionalnom parku Gombe Strim

Od 1960. godine Džejn Gudol počinje sa proučavanjem zajednice šimpanzi Kasakela u Nacionalnom parku Gombe Strim, u Tanzaniji. U svom posmatranju Džejn je primetila stvari koje su stroge naučne doktrine možda previdele, navodi Vikipedija.

Umesto da brojem obeleži šimpanze koje je posmatrala, ona im je dala imena kao što su Fifi i Dejvid Sivobradi. Zapazila je da imaju jedinstvene i individualne ličnosti, što je u to vreme bila nekovencionalna ideja. Posmatrala je ponašanja kao što su zagrljaj, poljupci, tapkanje po leđima, pa čak i golicanje, ono što smatramo ljudskim aktivnostima. Gudolova insistira da su ovi gestovi dokaz o emocionalnim vezama između članova porodice ili drugih pojedinaca u zajednici, i da mogu da traju čitavog života. Ova analiza ukazala je da između ljudi i šimpanza postoje sličnosti, ne samo u genima, već i u emocijama, inteligenciji i porodičnim i društvenim odnosima.Istraživanje u Gombe Strimu najbolje je poznato naučnoj zajednici zbog pobijanja dva dugogodišnja uverenja: samo ljudi mogu da konstruišu alatke i šimpanze su vegetarijanci. Šimpanze koriste grančice koje čak i oblikuju da bi pomoću njih mogli da „pecaju” termite.Gudolova je takođe pronašla i agresivnu stranu prirode šimpanzi u Gombe Strimu. Otkrila je da će šimpanze sistematski loviti i jesti manje primate,kao što su majmuni kolobus, što je dovelo do preispitivanja prethodne koncepcije ishrane i ponašanja šimpanzi. Takođe je primetila da dominantne ženke namerno ubijaju mlade drugih da bi održale svoju dominaciju. Ona opisuje i rat Gombe šimpanzi od 1974. do 1978. u svojim memoarima. Njeni nalazi su potpuno preokrenuli znanja o ponašanju šimpanzi i bili su dodatni dokaz društvene sličnosti između ljudi i šimpanza, samo na mnogo mračniji način.Oslobođena od konvencionalnih normi istraživanja, razvila je blisku vezu sa šimpanzama i uspela da postane jedini čovek ikada prihvaćen u zajednici šimpanzi. Bila je najniži član njihove vojske u periodu od 22 meseca”, navodi se na Vikipediji.

Institut Džejn Gudol

Godine 1977. Gudolova je osnovala Institut sa svojim imenom, koji podržava istraživanje Gombe šimpanzi i predvodi svetske napore za očuvanje šimpanzi i njihovih staništa. Ima 19 kancelarija širom sveta. Od 1991. radi i svetski omladinski program „Koreni i izdanci“ koji je prisutan u preko 100 zemalja. Na Univerzitetu Djuk u Minesoti otvoren je Centar za studije primata Džejn Gudol, gde su svi njeni rukopisi, fotografije, beleške objedinjeni i postavljeni u onlajn bazu podataka. Danas, Gudolova sve svoje vreme posvećuje zastupanju šimpanzi i životne sredine, putujući skoro 300 dana godišnje.

Dobitnica je mnogih nagrada za svoj ekološki i humanitarni rad, a gGeneralni sekretar UN nazvao je Gudolovu poslanikom mira za UN. Britanska kraljica ju je odlikovala najvišom počasti za žene u Britanskom kraljevstvu. Ima medalju Francuske Legije časti i preko 50 drugih počasti i nagrada od raznih institucija, vlada i humanitarnih organizacija širom sveta.