U oblasti životne sredine Srbija ima jasno opredeljen put ka EU

Za portal www.ecofeminizam.com govori mr Darinka Radojević, dip. inž. tehnolog, načelnica Odeljenja za strateško planiranje u Ministarstu zaštite životne sredine.

 Posedujete višegodišnje iskustvo u privredi, obrazovanju i koorodinaciji multidisciplinarnim projektima, kao i u oblasti životne sredine, održivog razvoja, kako vam to iskustvo može pomoći u Vašem radu na trenutnoj poziciji?

Bavljenje pitanjima zaštite životne sredine u kontekstu društvenih i ekonomskih procesa u jednoj zemlji, a i globalno, je veoma zahtevno i za to je potrebno sve te procese razumeti na pravi način kako bi se u određenom period postigli najbolji mogući rezulatati. Za postizanje rezultata treba osmisliti optimalna rešenja, kreirati javne politike i strateške pravce razvoja i doneti najbolje moguće odluke. Pri tome je izuzetno važno razumeti potrebe i interese svih zainteresovanih strana. Takođe, poželjno je poznavati slabosti i ograničenja, prednosti i mogućnosti, kako sopstvene tako i svih ostalih aktera. U svemu tome puno pomaže iskustvo. Ono dosta znači i kada od opštih formulacija postavljenih politika i ciljeva treba sagledati koji su to konkretni koraci i mere da se ti ciljevii dostignu. Iz mog iskustva, to su i najveće prepreke koje usporavaju naš napredak u ovoj oblasti, a ne nedostatak finansijskih sredstava, kako se to najčešće ističe.

Koji su planovi za 2018.godinu u vezi strateskog okvira u oblasti životne sredine?

Trenutni strateški okvir u oblasti životne sredine čini dosta raznorodnih strateških dokumenata. Neujednačenost u strukturi i formulaciji ciljeva, nedostatak operacionalizacije i kvantifikovanih indikatora, čini da je napredak u njihovom sprovođenju teško ili nemoguće pratiti. Kada bismo u ovoj situaciji odlučili da sačinimo izveštaj o napretku u sprovođenju svih tih strateških dokumenata, bilo bi nam potrebno jako puno resursa i vremena, što bi obesmislilo krajnji rezultat.

Zbog toga, a iz razloga što su se mnoge okolnosti od donošenja tih dokumenata izmenile, ove godine je planiran početak kompletne revizije strateškog okvira u oblasti zaštite životne sredine.

U oblasti životne sredine Srbija ima jasno opredeljen put ka EU, obaveze prema velikom broju ratifikovanih međunarodnih konvencija i protokola, kao i iskazanu posvećenost Agendi 2030 Ujedninenje ih nacija za održivi razvoj. To znači da nam je u velikoj meri već poznato koje ciljeve treba da dostignemo, ali ono što je na nama je da odlučimo na koji način ćemo to da uradimo. Moramo da odlučimo koji su naši prioriteti i koje su to konkretne mere koje će, u našim uslovima i okolnostima, da nam obezbede da te prioritete dostignemo na najefikasniji način.

Ministar Trivan je postavio prioritetne oblasti u zaštiti životne sredini u naredne četiri godine i na taj način dao smernice za dalji razvoj konkretnih planova koje treba izraditi i sprovesti. U skladu s tim, u Akcionom planu za sporovdjenje Programa Vlade, za oblast zaštite životne sredine utvrđen je prioritetni cilj za uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama do 2021. godine.

U ovoj godini, pored izrade krovnog nacionalnog strateškog dokumenata za zaštitu životne sredine, biće doneti ili će započeti izrada nekoliko ključnih pod dokumenata na osnovu kojih će biti određeni dalji pravaci delovanja. U prvom redu to su strategija zaštite prirode, strategija nisko-ugljeničnog razvoja i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, strategija upravljanja otpadom. Ostali dokumenti će predstavljati operacionalizaciju tih nekoliko ključnih strateških dokumenata. Novi strateški okvir, međusobni odnosi strateških dokumenata i njihov sadržaj će biti planirani postepeno izrađen u skladu sa novim zakonom o planskom sistemu.

Naše opredeljenje je da se sve značajne izmene, pa tako i novi strateški dokumenti u zaštiti životne sredine, donose uz široke konslultacije i saradnju sasvim zainteresovnim stranama.

Kao možemo da izgradimo kapacitete za zaštitu životne sredine koji nam nedostaju?

Podizanje kapaciteta potrebnih za izvršavanje svih zadataka koje stoje pred nama je process koji neminovno moramo kontinuirano planirati i realizovati. U prethodnim godinama je na tome dosta rađeno,ali programi stručnog usavršavanja su u većini bili podržani kroz donatorske projekte što ih je učinilo neodrživim. Da bi postigli kontinuitet stručnog usavršavanja bitno je da ono postane obavezno, kao jedan vid celoživotnog učenja, a takođe da za to uspostavimo stabilne mehanizme finansiranja. Formiranje Akademije za stručno usavršavanje će u velikoj meri doprineti kvalitetnijem pristupu toj problematici, a u dogledno vreme i obezbediti i kontinuitet u stručnom usavršavanju zaposlenih na lokalu.

Nove generacije koje dolaze traba da steknu potrebna znanja, veštine i sposobnosti u oblasti životne sredine još u toku svog formalnog obrazovanja. U tom cilju, Ministarstvo prosvete je novom regulativom predvidelo sticanje među predmetnih kompetencija za odgovoran odnos prema okolini na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja, što je veliko ohrabrenje za budućnost.

Nedostatak kapaciteta u kraćem period možemo delimočno prevazilaziti upotrebom informacionih tehnologija, odnosno digitalizaciom poslovnih procesa i uvođenjem elektronskih servisa. Pored ušteda u materijalu I povećanja efikasnosti u izvšavanju zadataka i usluga prema građanima i privredi, digitalizacija omogućava i rasterećenje zaposlenih pri čemu se u izvesnoj meri može nadomestiti nedostatak broja izvršilaca koji je hroničan u oblasti životne sredine na svim nivoima.

Konačno, neophodno je uspostaviti mehanizme za dugoročno kadrovsko planiranje u oblasti zaštite životne sredine i odgovorno i  dosledno ga sprovoditi, u skladu sa reformskim procesima u javnoj upravi.