Mapiranje je instrument na putu ka cirkularnoj ekonomiji
0
0
Udruženje industrije otpada Srbije “Hrabri čistač“, članica evropske organizacije privatne industrije otpada FEAD u saradnji sa Grupa za analizu i kreiranje javnih politika i Privredna komora Srbije, a uz podršku kompanije Veolia organizovali su tribinu pod nazivom “Mapiranje cirkularne ekonomije u Srbiji” u Privrednoj komori Srbije 08. februara 2018. godine. Tribina je deo evropske nedelje posvećene temi cirkularne ekonomije koju je pokrenuo Circular Economy Club – CEC (Klub za cirkularnu ekonomiju) iz Londona koji okuplja preko 2600 profesionalaca i organizacija iz ove oblasti.
Cirkularna ekonomija predstavlja koncept čija je suština restorativni industrijski ekonomski model. Ovaj okvir se oslanja na principe na kojima počiva živi svet koji ne poznaje otpad i nastao je na činjenici da je prirodnih resursa sve manje i da je trenutni sistem „proizvedi, iskoristi, baci“ neodrživ. Danas se u zemljama EU 60% materijala ili deponuje ili spaljuje, dok se samo 40% reciklira ili ponovo koristi sa totalnim gubitkom energije i materijalne vrednosti (95%). Jedan od izazova u implementaciji cirkularnog ekonomskog okvira jeste razumevanje šta cirkularnost u praksi znači i koji su potencijali srpskog tržišta, koji su zakonski i strateški preduslovi neophodni, kao i kako podržati mala i srednja preduzeća koja su dominantna u ovoj oblasti. Naglasak tribine biće na sektoru upravljanja otpadom, kao najvećeg potencijala za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i otvaranje novih radnih mesta. Učesnici tribine u dijalogu sa prisutnima pokušaće da prezentuju trenutno stanje, kratkoročne ciljeve i mogućnosti (prednosti i nedostatke) za primenu koncepta cirkularne ekonomije u Republici Srbiji.
Nedelja cirkularne ekonomije ima dva cilja: okupljanje predstavnika kompanija, civilnog društva, stručnjaka i donosioca odluka da se kroz diskusiju povežu i upoznaju sa najnovijim inicijativama iz oblasti cirkularne ekonomije koje postoje na nacionalnom nivou. Sveobuhvatna tema tribine „Mapiranje cirkularne ekonomije u Srbiji“ će na jednom mestu skupiti poznate učesnike iz cele Srbije sa fokusom na upravljanje otpadom.
Jedna od tema odnosila se na “Inicijativu za zelene javne nabavke u Srbiji”.
Zelene javne nabavke
Inicijativa za zelene javne nabavke u Srbiji ima kao opšti cilj da se u praksu uvede primena postupaka javnih nabavki koji će biti u skladu sa konceptom održivog razvoja i uvažavanje ne samo ekonomskih aspekata nego i socijalnih i ekoloških elemenata u skladu sa važećom zakonskom regulativom. S obzirom da je Republika Srbija otvorila Poglavlje 5 o javnim nabavkama, otpočela pregovore sa Evropskom unijom u ovoj oblasti važno je da se što pre usvoji pozitivna praksa vezana za zelene javne nabavke u državama članicama EU.
U skladu sa principima EU Zelene javne nabavke mogli bi da definišemo kao dobrovoljni instrument zaštite životne sredine i naručioci se podstiču da kupuju zelene proizvode i usluge koji kroz životni ciklus imaju manje zagađuju u odnosu na one koje bi inače kupovali. Same javne nabavke različito utiču na životnu sredinu i tu su najbitniji troškovi životnog ciklusasame javne nabavke.
“Mapiranje je instrument na putu ka cirkularnoj ekonomiji.Mi tražimo ovom inicijativom pravljenje Akcionog plana za zelene nabavke. Sama strategija za javne nabavke prepoznaje koncept zelenih javnih nabavki, ali veoma šturo. Tokom 2015.godine na portalu javnih nabavki objavljeno je 61.602 javne nabavke, to govori da je bilo 328 milijardi dinara koji je potrošeno na javne nabavke. Važno je podsticati kupovonu zelenih proizvoda i usluga i to: da bi se smanjila potrošnja resursa energije i hemikalija, da bi se smanjila emisija štetnih gasova i da bi se smanji nastanak otpada I da se on u skladu sa principima cirkularne ekonomije kako treba da se koristi”, kaže direktorka Centara za održivi razvoj Srbije, Nataša Gligorijević.
Zelene javne nabavke u zemljama EU se najčešće primenjuju u oblastima: energetski efikasna IT oprema, električna energija, hrana, piće, kancelarijska oprema, u komunalnim uslugama, transport i druge. Nacionalni akcioni planovi (NAP) za zelene javne nabavke su već ustanovljena praksa u državama članicama Evropske unije, iako je usvajanje Nacionalnih akcione planova i primena zelenih nabavki na dobrovoljnoj bazi. Ukupno 23 države članice EU imaju usvojene NAP za zelene javne nabavke.
„Srbija svojim zakonodavnim okvirom ima sve ono što se podrazumeva pod zelenim javnim nabavkama u EU. Problem je što je to nemandatarni instrument. Bitno je se nacionalni akcioni planovi donesu, zato što svaka država u njemu definiše koji proizvodi i usluge mogu da se podvedu pod zelene javne nabavke“, objasnila je Nataša Gligorijević.
Značaj zelenih javnih nabavki je višestruk: ekološki, privredni, zdravstveni i politički, rečeno je na skupu. EU kroz zelene javne nabavke pokušava da podstiče lokalnu ekonomiju i male proizvođače da uvode inovacije u svoju proizvodnju i usluge.
