Velike količine opasnog otpada u Novom Sadu

Građani i građanke Srbije postali su uznemireni činjenicom, da se malo po malo, otkrivaju velike količinje opasnog otpada u njihovom komšiluku. Srbija i dalje nema centar za opasan otpad, zbog čega svojoj industriji „fakturiše” u proseku 1,5 do tri evra po kilogramu na ime troškova zbrinjavanja takvog otpada u zemljama EU.

U saopštenju Ministarstva za zaštitu životne sredine, se navodi, da su u zajedničkoj akciji na području grada Novog Sada otkrivena je velika količina opasnog otpada koji je protivzakonito skladišten. Akcija koju su zajednički realizovali Ministarstvo zaštite životne sredine sa Bezbednosno-informativnom agencijom, Osnovnim javnim tužilaštvom Novog Sada i Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine, predstavlja nastavak angažovanja nadležnih organa na otkrivanju protivzakonitog upravljanja i odlaganja opasnog otpada u Srbiji.

Na prostoru nekadašnje fabrike HINS u Novom Sadu koja je u stečaju i u procesu privatizacije, otkriveno je preko hiljadu tona potencijalno opasnog i toksičnog otpada.

Na prostoru nekadašnje fabrike HINS u Novom Sadu koja je u stečaju i u procesu privatizacije, otkriveno je preko hiljadu tona potencijalno opasnog i toksičnog otpada. Kako je ustanovljeno, zakupac fabričkog objekta imao je dozvolu iz 2012. godine za skladištenje svega 32 tone opasnog otpada, a na toj lokaciji je nađeno 1080 tona opasnog otpada za koji ne postoji adekvatna dokumentacija.

Prema statistici Agencije za zaštitu životne sredine, u našoj zemlji ima više od 3.500 divljih deponija smetlišta, pored 150 velikih gradskih smetlišta, na kojima se odlaže i građevinski otpad, lepkovi, farbe, gume…

Ovo je zločin prema sopstvenom narodu i državi, i tako se treba tretirati“ istakao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. „Insistiraćemo da se odgovorni sankcionišu na najstroži mogući način. Nastavićemo sa akcijom otkrivanja i kažnjavanja nesavesnog postupanja opasnim otpadom u Srbiji, i nećemo se zaustaviti. Obrenovac i Novi Sad su početak, i vreme je da se Srbija već jednom normalizuje što se toga tiče“, rekao je Trivan.

Prema statistici Agencije za zaštitu životne sredine, u našoj zemlji ima više od 3.500 divljih deponija smetlišta, pored 150 velikih gradskih smetlišta, na kojima se odlaže i građevinski otpad, lepkovi, farbe, gume…

Na portalu Moj Novi Sad se navodi da je ključna država koja prema rečima Direktora Centra za cirkularnu ekonomiju PKS Siniše Mitrovića, 98 odsto naših propisa u ovoj oblasti usaglasila sa regulativom EU.

Proizveli smo kompletnu regulativu koja jasno kaže – ako se generiše opasan otpad, on se predaje ovlašćenom operateru. On je dužan da ga primi, izda dokument o kretanju, da o tome izvesti Agenciju za zaštitu životne sredine i da obavesti kompaniju šta je uradio sa tim otpadom”, navodi se na portalu Moj Novi Sad..

U susednoj Mađarskoj ima više od 46 pogona koji se bave tretmanom opasnog otpada, kao I u Rumuniji. Slovenij I drugim zemljama EU.

U susednoj Mađarskoj ima više od 46 pogona koji se bave tretmanom opasnog otpada, kao I u Rumuniji. Slovenij I drugim zemljama EU.

Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa pokrajinskim i gradskim vlastima će preduzeti sve mere da se pronađeni opasan otpad ukloni u najkraćem mogućem roku. U daljem toku istrage biće utvrđeno poreklo otpada, i u kojoj meri je opasan za život i zdravlje ljudi. Prvi rezultati ispitivanja opasnog otpada biće dobijeni za desetak dana.

Ministarstvo će objaviti kontakt, odnosno elektronsku adresu i broj telefona na koji će svi građani moći da prijave slučajeve za koje sumnjaju da je reč o neadekvatnom zbrinjavanju opasnog otpada, a nadležne institucije shodno tome reagovale.