Ekofeminizam i aktivizam

Nemački biolog Ernest Hekel (Ernest Haeckel) smatra se Aristotelom 19. veka i on je prvi uveo termin “ekologija” u nauku. Reč je o kompleksnoj nauci koja ima nekoliko definicija, ali meni je najbliža ona koja definiše ekologiju kao nauku o staništu i odnosu čoveka prema prirodi i flori i fauni.

Ernest Hekel – rodočelnik ekologije.

Pored nauke o životnoj sredini ekologija danas obuhvata i niz aktivističkih pokreta i grupa koje su se na početku borile protiv nuklearnog naoružanja, a danas se bore za zdravu životnu sredinu. Neki od ovih pokreta su postali i politički kao “Zeleni”, koji su razvijeni u Evropi, a posebno su jaki i uticajni u Nemačkoj. U Srbiji postoji Zelena partija, kao i Zelena ekološka partija. Na žalost, oni nemaju veliki uticaj na donošenje odluka kao  zeleni politički pokreti u Evropi. Sa druge strane, pojedini ogranci ekoloških političkih  partija su radikalni i sarađuju sa organizacijom Green Peace, osnovanom pre četrdeset godina u Vankuveru, u Kanadi, na talasu protesta protiv nuklearnih proba.Osamdesete godine prošlog veka obeležile su velike ekološke katastrofe u kojima su smrtno stradale na hiljade I hiljade ljudi. Posledice černobilske katastrofe do koje je došlo 1986.godine nakon eksplozije u nuklearnoj elektrani u Černobilu u Ukrajini preminulo je 200.000 ljudi.Otkriće ozonske rupe 1985.godine, efekat globalnog zagrevanja, kisele kiše sve je to dana u centru rasprava među stručnjacima i naučnicima i dovelo je do toga da se stvorila politička volja za rešavanje ovih problema.

Svi ovi ekološki, mirovni i antinuklearni pokreti, imaju teorijsko izvorište u knjizi Rejčel Karson (Rachel Carson) Silent Spring [1], koja govori o uticaju  pesticida na životnu sredinu i doprinela zabrani upotrebe DDT i drugih pesticida u SAD.

U akademskom prostoru, pitanjima antropogenog uticaja na životnu sredinu bavi se socijalna ekologija, naučna disciplina utemeljena takođe sredinom šezdesetih u SAD (Bookchin 1990). Osnovno polazište socijalne ekologije jeste da su sadašnji problemi u životnoj sredini u najširem kontekstu direktna posledica kapitalističkog sistema i kompetitivne potrošačke filozofije. Istovremeno i u okviru drugog talasa feminizma, javljaju se struje, pre svega u SAD i zemljama tzv. Trećeg sveta, koje uz kategoriju roda, povezuju i preispituju pojmove životne sredine, održivog razvoja i biodiverziteta. Ono što je u tom periodu, s teorijskog aspekta, približilo ekološke i feminističke teoretičare i teoretičarke jeste kritičko preispitivanje naučnih paradigmi. Kao i feminističke kritičarke nauke, i ekološki teoretičari /ke smatraju da su redefinisanje nauke i njena demitologizacija imperativ društvenog razvoja (Harding 2004: 181). U tom kontekstu, savremenoj ekološkoj teoriji je feministička kritika nauke bliska ne samo u istorijsko-sociološkom, već i u metodološko-epistemološkom pogledu (Popović 2004).”[2]

Predstavnica socijalne  ekologije Inestra King (Yinestra King ) smatra da u prirodi nema hijerarhije i da su nju uveli ljudi kao vid dominacije. Iz tog asprekta, priroda je ravnopravni subjekt, i ne može biti isključena kao Drugi. U socijalnom ekofeminizmu je primetan jak aktivistički pristup, a Inestra King bila je jedna od inicijatorki prve ekofeminističke konferencije ”Žene i život na Zemlji” (1984), a prethodno i protestnog skupa ”Ženska akcija Pentagon” (1980), na kome su žene digle glas protiv trke u naoružanju.

Indijska fizičarka i ekofeministkinja Vandana Šiva (Vandana Shiva) je ukazala na povezanost rodnih i ekoloških pitanja u tekstu ”Razvoj, ekologija i žene”[3], ukazujući da kategorije ”razvoj” i ”produktivnost”, koje su u osnovi patrijarharne kapitalističke ekonomije, utiču na devastiranje životne sredine i postaju izvor rodne nejednakosti. U svojim radovima Šiva je dokazala da borba za kvalitetnu vodu je i borba za suverenitet država Trećeg sveta, a borba za mir, je u u stvari borba protiv globalizacije i religijskog fundamentalizma.

[1] Carson, Rachel, Silent Spring, Boston: Houghton Mifflin,1962.

 

[3] Šiva, Vandana (2004), ”Razvoj, ekologija i žene”, Genero, 4/5: 75-84.