Moderni kapitalizam uništava životnu sredinu?!

U današnjem kapitalističkom društvu postoji određeni stepen nejednakosti i kršenje ljudskih prava, naročito prema ženama, manjinama i svima onima koji se smatraju Drugim, poput prirode. Feministkinje vide razlog u patrijahalnom sistemu, dok ekofeministkinje smatraju da patrijahalni sistem ne samo da podređuje žene, nego i sve Druge i objašnjavaju da potčinjavanje proizlazi iz strukture moći koju nam je patrijahalni sistem uspostavio. Kapitalizam i demokratija imaju zajedničke korene u dobu prosvetiteljstva i zbog toga ih mnogi sociolozi smatraju, kao dva neodvojiva dela modernizacije i društvenog napretka. Međutim, danas se sve više govori o suprostavljenosti demokratije i kapitalizma, a razlog je moderni kapitalizam koji za posledicu ima stvaranje sve većeg jaza između bogatih i siromašnih, previranja na tržištu i udaljavanje od klimatskih problema, jer traži brze rezultate, odnosno profit prilikom ulaganja.

Poznati francuski filozof i teoretičar Mišel Fuko u svom delu “Istorija seksualnosti” preispituje i analizira strukture moći. Fuko objašnjava da moć poseduje neko „iznad“ i ona dolazi „odozdo“, jer je “moć” efekat koji se pojavljuje usled dejstva nejednakih i mobilnih društvenih odnosa, koji su prisutni u svim sferama života.

Filozofi i teoretičari Marks Horkheimer i Teodor Adorno u svom delu „ Dijalektika prosvjetiteljstva” (1996) ističu da žena ima samo biološku funkciju, a da potčinjavanjem i uništavanjem prirode civilizacija se razvija. Ovakav njihov stav ide u prilog dualizmu žena/priroda i muškarac/kultura, u ovom slučaju civilizacija/kultura. Iz ovoga se vidi da civilizacija, muškarac i kultura se smatraju kao “Prvi”, a žena i priroda “Drugi”, nad kojima “Prvi” imaju moć. Teoretičari Adorno i Horkheimer kritikujući prosvetiteljstvo objašnjavaju da čovek pokušava da vlada svetom i svim živim bićima na njemu, a napredak u nauci i tehnologiji služi za potčinjavanje prirode.Smatram da je priroda kolonizovana zarad kratkoročnih motiva profita bogatih društava i klasa i ovaj odnos nije baziran na patnerstvu, nego nasilju Prvog nad Drugim.

Fotografija preuzeta sa sajta:http://www.h-alter.org/vijesti/aut-radionice-ekofeminizam-u-gradu-urbane-amazonke

Delovanjem čoveka i njegovom željom za napretkom, danas planeti preti opasnost, a to može da ima katastrofalne posledice po čovečanstvo, odnosno one se već osećaju kroz suše, poplave, erozije tla…. Uticaj čoveka se oseća na svim područjima života, što za posledicu ima rast i razvoj tehnologija, industrije, a sve pod uticajem globalizacije i dominacijom nad prirodom.

Američki političar koji je zagovornik zaštite životne sredine Džejms Spet (James Speth) u svom delu „Kapitalizam i životna sredina“ razvio je tezu da „moderni kapitalizam uništio životnu sredinu – i to ne malo, već na način koji ugrožava planetu“1. Goran Musić u tekstu „Istorija ekonomskih kriza u kapitalizmu“2, analizirajući stavove Dejvida Harvi navodi da u poslednjih par decenija se sve više govori o potencijalno dubljem problemu ekoloških granica kapitalizma. Kapitalizam se zasniva na proizvodnji materijalnog sveta prerađujući prirodi, što je danas dobilo takve okvire da nam je opstanak civilizacije u pitanju. Kao što sam već navela odnos civilizacije i prirode je dijalektički i neophodno je da menjamo svoje navike, okrenemo se „green friendly“ tehnologijama, jer u protivnom, kako Harvi ističe postoji inherentna opasnost potenciranja pretpostavljenih „prirodnih limita“ na uštrb društvenih odnosa koji ekonomski razvoj guraju u tom pravcu.3 Ekološke krize se, u tom smislu, najbolje razumeju kao sastavni deo generalne krize kapitalizma.4

U modernom kapitalizmu dolazi do oslobađanja radne snage od najamničkih odnosa i sve je izražajnija nezaposlenost, prekarijat i marginalizacija unutar kapitalističkih zemalja. Kao što sam navela tržišni sistem je orijentisan ka brzom profitu i može biti održiv samo ukoliko se eksploatiše Drugi. Pošto ekofeminzam shvatam kao borbu za ljudska prava i život u opšte, mogla bih da se složim sa Marijom Mies5 da ukoliko želimo da u budućnosti izbegnemo posledice modernog kapitalizma jedina mogućnost je promena načina života, jer je jedina alternativa svesna i potpuna promena načina života sa akcentom na očuvanju planete.

Literatura:

Foster, John Bellamy (2009), The Ecological Revolution. Making Peace with the Planet, New York.

Michel Foucault, The History of Sexuality: An Introduction, Pantheon, New York 1978, p. 68. Mišel Fuko, Istorija seksualnosti, I-II-III, Prosveta, Beograd 1988, prev. Jelena Stakić, Ana Jovanović-Kralj, Branko Jelić.

Harvey, David, The Enigma of Capital and the Crises of Capitalism, Profile Books, London, 2010.

Horkajmer Maks, Adorno Teodor: Dijalektika prosvetiteljstva, Veselin Masleš, Svijetlost, Sarajevo, 1989.

Goran Musić „Istorija ekonomskih kriza u kapitalizmu“, u: Ana Veselinović, Miloš Jadžić, Dušan Maljković (ur.), Kriza, odgovori, levica, Rosa Luxemburg, Beograd, 2013, str. 11-30.

https://wmbranchout.files.wordpress.com/2011/12/the-myth-of-catching-up-development-maria-mies.pdf. Pristupljeno 13.jun 2017.

1Foster, John Bellamy (2009), The Ecological Revolution. Making Peace with the Planet, New York.

2Goran Musić „Istorija ekonomskih kriza u kapitalizmu“, u: Ana Veselinović, Miloš Jadžić, Dušan Maljković (ur.), Kriza, odgovori, levica, Rosa Luxemburg, Beograd, 2013, str. 11-30.

3Goran Musić u tektu „Istorija ekonomskih kriza u kapitalizmu“, u: Ana Veselinović, Miloš Jadžić, Dušan Maljković (ur.), Kriza, odgovori, levica, Rosa Luxemburg, Beograd, 2013, str. 22.

4D. Harvey, The Enigma of Capital and the Crises of Capitalism, Profile Books, London, 2010, 71-77.