Radović: Ukupna količina ambalaže iznosi 348800,8 tona

Razgovor sa direktorom Agencije za zaštitu životne sredine, Filipom Radovićem

Kakva je situacija na polju reciklaže papirnog, ambalažnog i staklenog otpada?

Upravlјanje ambalažom i ambalažnim otpadom je regulisano Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu (Službeni glasnik RS, br. 36/09). Ambalažni otpad obuhvata niz vrsta otpada koji su Katalogu otpada prikazani u poglavlјu 15 01. U skladu sa ovim Zakonom i u cilјu što efikasnijeg upravlјanja ovom vrstom otpada, u toku 2010. godine usvojen je niz pod-zakonskih akata. Pored toga, usvojen je i Pravilnik o obrascima izveštaja o upravlјanju ambalažom i ambalažnim otpadom (Službeni glasnik RS, br. 21/10, 10/13) u kome su date obaveze izveštavanja o količinama ambalaže stavlјene na tržište Republike Srbije i upravlјanju ambalažnim otpadom. U 2016. godini, šest operatera su vršila upravlјanje ambalažnim otpadom za 1771 pravnih lica ili preduzetnika koja stavlјaju proizvode u ambalaži na tržište naše zemlјe.Do 25. aprila 2017. godine Agenciji za zaštitu životne sredine su dostavlјena 277 izveštaja od strane pravnih lica ili preduzetnika koji nisu preneli svoju obavezu na operatera za upravlјanje ambalažnim otpadom i kojima će Ministarstvo polјoprivrede i zaštite životne sredine, naplatiti naknadu za upravlјanje ambalažnim otpadom.Prema svim raspoloživim podacima, ukupna količina ambalaže stavlјene na tržište Republike Srbije iznosi 348800,8 t. Količina ponovno iskorišćenog ambalažnog otpada prijavlјena od strane operatera je 155645,1 t, od ove količine na reciklažu je predato 146794,2 t ambalažnog otpada. Na osnovu ovih podataka može se videti da su opšti nacionalni cilјevi za Republiku Srbiju u 2016. godini ispunjeni, za ponovno iskorišćenje otpada u vrednosti od 47,4% i za reciklažu otpada u vrednosti od 46,3%. Dodatne informacije se mogu naći u publikaciji Agencije vezanoj za upravljanje ambalažnim otpadom.

Da li je još uvek izražena siva zona u reciklažnoj industriji?

Agencija za zaštitu životne sredine podatke prikuplja od operatera koji po različitim zakonskim osnovama imaju obavezu izveštavanja i time su obuhvaćeni legalni tokovi otpada. Naravno da preduzeća koja rade u takozvanoj sivoj zoni, ne dostavljaju podatke, tako da u taj deo (sivu zonu) Agencija nema uvid.

Šta možemo sa otpadom?.
Fotografija preuzeta sa sajta : http://naviku-usvojimo.hr/sto-mozemo-s-otpadom/cirkularna-ekonomija/

U Srbiji je i dalje veliki broj nelegalnih deponija da li se zna koliko ima otpada na njima i koje je vrste?

Termin nelegalnih deponija nije baš najjasniji. Deponije koje nisu sanitarne se u skladu sa zakonskom regulativom i praksom dele na nesanitarne deponije – smetlišta koja se trajno zatvaraju, nesanitarne deponija – smetlište, koja se i dalјe koristi i fazno zatvaraju, kao i divlje deponije. Na najvećem broju deponija – smetlišta se otpad ne meri pri prijemu, niti se vrši analiza otpada po vrstama. Pretpostavka je da se odlaže oko 0,8-0,9 kg po stanovniku dnevno i da su zastupljene skoro sve vrste komunalnog otpada.

Da li se u Srbiji obavlja monitoring distribucije otpada?

Zakon ne poznaje termin „distribucije“ otpada. Ako se pod tim podrazumeva kretanje otpada, Dokumentom o kretanju otpada se prati kretanje otpada u Srbiji. Od uvođenja elektronskog izveštavanja o kretanju opasnog otpada, polovinom marta 2017. godine, do sada je evidentirano preko 18000 dokumenata. Pored toga, u evidenciji obrasca DEO 6, koji je namenjen podacima sakupljača i drugih vlasnika otpada, evidentirano je preko 31000 razmena otpada.

Koliko ima prijava zagađivača u Srbiji i da li možete uporediti 2015-2016 i 2017.?

Registar velikih izvora zagađivanja (tzv. PRTR registar) obuhvata između 285 i 295 preduzeća i to je približan broj za period od 2012 do sada.