Biodivirzitet i održivi turizam

U cilju podizanja javne svesti i povećanja razumevanja značaja očuvanja biološke raznvrsnosti, Ujedinjene nacije (UNEP) su proglasile 22. maj datumom međunarodnog Dana zaštite biološke raznovrsnosti.

Ove, 2017. godine, međunarodni Dan biodiverziteta obeležava se pod sloganom „Biodiverzitet i održivoj turizam“, jer je ova godina proglašena Međunarodnom godinom održivog turizma i razvoja (International Year of Sustainable Tourism for Development) od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u rezoluciji 70/193, a kojom je rukovodila Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija.

Foto: http://cyprusexcursion.com/year-sustainable-tourism-development-2017/

Biodiverzitet, na nivou vrsta i ekosistema, pruža važnu osnovu za mnoge aspekte turizma. Atraktivni pejzaži i bogati biodiverzitet su dobili priznanje da imaju veliki značaj za razvoj ekonomije turizma. Mnoga pitanja koja su razmatrana u okviru Кonvencije o biološkoj raznovrsnosti direktno utiču na sektor turizma. Dobro razvijen sektor turizma može značajno da doprinese smanjenju pretnje, da održi ili poveća značajne populacije životinjskih vrsta i vrednosti biodiverziteta upravo kroz prihode od turizma. Turizam se odnosi na mnoge od 20 Aiči ciljeva biodiverziteta (Aichi Biodiversity Targets).. Za neke ciljeve (na primer, 5, 8, 9, 10 i 12) ovo se pre svega odnosi na bolju kontrolu i upravljanje smanjenja štete biodiverziteta od turizma. Za druge ciljeve (1, 11, 15, 18, i 20) ovo se odnosi na postizanje pozitivnog doprinosa turizma u pogledu biološke raznovrsnosti, zaštićenih područja, restauracije staništa, angažovanje lokalnih zajednica i mobilizacije resursa. Sledeći aspekt koristi od održivog turizma se ogleda u boljoj integraciji biodiverziteta i održivosti u okvire razvojne politike i poslovnih modela koji uključuju turizam, a podržavaju Aiči ciljeva biodiverziteta (2 i 4)”, navodi se u obaveštenju Izvršnog sekretara Konvencije o BIODIVERZITETU, Kristiane Paske Palmer (CRISTIANA Pasca PALMER).

Logo:
https://www.cbd.int/idb/2017/

Cilj je da se podigne svest kod građana i aktivizma kod ljudi koji će u velikoj meri da doprinesu održivom turizmu i ekonomskom rastu, kao i očuvanju i održivom korišćenju biodiverziteta.

Biodiverzitet je temelj života na planeti i ima direktan uticaj na život svih ljudi. Ipak, svet je u poslednjih nekoliko decenija počeo da gubi vrste i staništa rastućom i zabrinjavajućom brzinom, u prvom redu zbog ljudskih aktivnosti. Prema podacima IUCN Crvene liste ugroženih vrsta, više od 30% procenjenih vrsta su pod pretnjom izumiranja, a proces izumiranja vrsta na planeti danas je 1,000 do 10,000 brži nego što bi to bilo u prirodnim uslovima.
Iako obuhvata svega 1.9% teritorije Evrope, Srbija poseduje izuzetno bogat biodiverzitet. Čak 43% vrsta koje nastanjuju Evropu, nalazi se i u Srbiji. Ovako visok stepen biološke raznovrsnosti je činjenica za ponos, ali i veliku odgovornost nadležnih kako bi se ona očuvala.
Pored toga, Srbija poseduje i brojne endimične vrste, među kojima je najpoznatija Pančićeva omorika i na nama je odgovornost za očuvanje ovih jedinstvenih vrsta.
Srbija je i jedna od potpisnica Međunarodne konvencije o biološkoj raznolikosti po kojoj se obavezala da će do 2020. godine povećati ukupnu površinu teritorije pod zaštitom na 10%. Trenutno je u Srbiji zaštićeno samo 6% teritorije, što je znatno ispod proseka I zbog toga je neophodno povećati broj I površinu zaštićenih područja.


Konvencijom o biodiverzitetu, koja je usvojena 1992. godine u Rio de Žaneiru, ustanovljena je strategija zaustavljanja smanjivanja biodiverziteta koji podrazumeva raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji. Ovaj dokument kao glavne ciljeve postavlja očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje njegovih komponenti i pravedna raspodela dobrobiti od korišćenja resursa.