Šta je sa mini hidroelektranama?

Raspoloživi potencijal malih hidroelektrana iznosi 4,7% ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji ili oko 15% proizvedene energije u hidroelektranama. Da podsetimo, pre četiri godine 120 kompanija je dobilo da lokacije za izgradnju malih hidroelektrana nakon dva javna poziva koje je uputilo Ministarstvo energetike. U ovaj projekat sa puno entuzijazma Vlada Srbije je krenula najavljujući ulaganja u obnovljive izvore energije kako bi se ispunile obaveze prema Energetskoj zajednici koja Srbiju obavezuje ugovorom da do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije dosegne 27%. Međutim, od tada do danas plan nije zaživeo. Pored komplikovanih procedura i rokovi koji su dati bili su nerealni po mišljenju pojedinih investitora.

Mini hidricentrale budućnost?.

Od trenutka u istoriji koji nazivamo prvom industrijskom revolucijom globalno dominantna društveno istorijska formacija koju zovemo kapitalizam bazira se na slepoj veri u sposobnost ljudskog znanja da se upotrebom energije koja pokreće sve savršenije i kompleksnije mašine, mašinske strukture i tehnologije- celokupni planetarni kako prirodni tako i ljudski resursi mogu i trebaju pretvoriti u robu koja u društveno posredovanom kompleksu proizvodi sve veće količine roba i usluga koje bi trebale nekom tehničko tehnološkom magijskom operacijom da obezbede zadovoljenje materijalnih potreba globalnog čovečanstva. Uprkos tako „humano“ postavljenim ciljevima, obećanjima globalnog zavladavanja svim resursima zarad „dobra“ svih ljudi vidimo da su posledice upravo oprečne. Nikada više društvene nepravde, siromaštva konstantnog stanja globalne političko- oružane napetosti medju glavnim silama kapitalističke eksploatacije nije zabeleženo kao u poslednjih dva veka, sa gotovo nepojmljivim socijalnim, zdravstvenim i ekološkim posledicama“, kaže Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a.

Hidrocentrala „Moravica“

U Srbiji 1907.godine u Moravici uvedena je struja, a četiri godine kasnije izgrađena je hidrocentrala „Moravica“ koja je imala snagu oko 200 kilovolt ampera i osvetljavala je čitavu Ivanjicu.

I za svo ovo vreme izgled same hidrocentrale „Moravica“ nije se promenio. Ostala je ista sa Frensisovom turbinom snage od 300 obrtaja, a generator koji je proizvela firma „Siemens-Schuckert“, i dalje radi. Moravica“ je postala jedan od simbola Ivanjice, okružena predivnom prirodom, sa akumulacionim jezerom i vodopadom pleni pažnju svih posetilaca i turista. Prva brana koja je izgrađena bila je od drveta, a 1936.godine izgrađena betonska koje je nedavno i renovirana.

Hidrocentrala „Moravica“.

Transformacija prirodnih izvora energije

Zvezdan Kalmar objašnjava za portal www.ecofeminizam.com, da obećanje da će velike hidrocentrale proizvoditi dovoljno energije za sve su se izjalovile.

Obećanje da će nuklearna energija obezbediti dovoljno energije za sve, se izjalovilo, obećanje da će ugljena energija obezbediti dovoljno energije za sve se izjalovilo. Povećanje energetskih postrojenja i njihova instrumentalizacija zarad uspostavljnja dominacije nad većinom čovečanstva svakome sa iole istorijskog znanja itekako su vidljivi i razumljivi. Stalno obećanje da se strpimo još malo, da se stisnemo dok se izgrade još veća i bolja postrojenja se završilo koncentracijom vlasti nad resursima i tehnologijama u nekoliko ruku koje se neizmerno obogaćuju. Ono što bi trebalo da bude pravedno distribuirano na većinu ljudi pretvorilo se u oružje pohlepe i isključivanja. Energija se pretvorila u vrhunsko ubojno sredstvo koje u poslednja gotovo dva i po veka konstantno generiše ekološku, zdravstvenu, socijalnu i svaku drugu destrukciju”, objašnjava Kalmar.

Zagađenje reka…

Hidroenergija

Glavno pitanje je kako da se vodeni tok upotrebi za hidro- energiju i kakvu koristi imaju ljudi?. Suočeni sa poplavama, sušama, zagađenjem pitanje kako može da se obezbedi pravedna distribucija viška vrednosti stvorenog u društveno ekonomskom procesu.

Snaga vode može i mora da se koristi kao jedan od glavnih relativno „obnovljivih izvora“ ali isključivo kao deo integralne i uključive razvojne strateški postavljene politike koja bi pre svega davala pravo prečeg pristupa lokalnim zajednicama koje bi u vidu zadruga morale da budu vlasnici hidro energetskih objekata. Usled nedostatka vode zbog klimatskih promena neophodno je pristupiti nacionalnom programu drastičnog povećanja pošumljenih oblasti koje bi drastično pomogle zadržavanju vode koja sada nemilice otiče usled erozije te bujičnih tokova. Osim toga neophodno je uklopiti ovakve upotrebe sa upotrebama za poljoprivredu, očuvanje biološkog statusa koje se odnose ne samo nna usko shvaćene vodotokove nego na čitave slivove.Sadašnje industrijske, poljoprivredne te komunalne upotrebe vode u tom kontekstu su direktni neprijatelji integrisanom upravljanju rekama jer onemogućavaju njihovu biološku obnovu i samim tim onemogućavaju obnavljanje šuma, i posledično u zlom zatvorenom krugu redukuju količine dostupne vode. Ovaj čvor se može razrešiti samo frontalnim i principijelno drukčijim pristupom. Kao što smo rekli: hidro energetska postrojenja ne mogu da budu strano telo koje će da uništi i izgura sve ostale upotrebe vode jer će to dovesti do iseljavanja gradjana, onemogućavanja održive i pravedne ekonomske diverzifikacije i direktno dovesti do depopulacije i daljeg smanjivanja Srbije.Sa druge strane, posmatrajući potencijale drugih oblika energije u Srbiji, upravo bi ovakav proces pošumljavanja koji bi bio neophodan da se poveća klimatska adaptiranost čitavih regiona u Srbiji, dostupnost vode za hidro energiju i sve druge upotrebe dovela uz pravilno upravljanje do drastičnog povećanja dostupnosti šumske bio mase koja bi omogućila uspostavljanje velikih biomasnih postrojenja koja bi omogućila da se obezbede dovoljne količine energije za privredu, stanovništvo i usluge. Ovaj proces je neophodan jer Srbija neće moći još dugo da bazira svoju elekstro energetiku na uglju (fosilnim gorivima)”, istakao je za naš portal Kalmar.

Sagovornik, dalje obljašnjava da gradnja velikih hidrocentrala koje se planiraju iako većina istraživanja pokazuje da emisije gasova sa efektom staklene bašte od mulja (sedimenata) koji nastaju pregradjivanjem reka imaju značajne posledice. I to bezbedonosne, ekološke i mnoge druge.

Istorijat o Ivanjičkoj hidrocentrali.

U tom smislu potrebno je pristupiti pažljivom planiranju (geološki, tehnološki, ekološki) da se minimalizuju negativni efekti, poboljša način regulisanja sedimenata, kretanja živih organizama, regulacije drastičnih razlika u temperaturama vode u veštačkim jezerima nastalim poegradjivanjima reka.Srbija planira izgradnju nekoliko velikih hidro energetskih objekata, posebno značajno reverzibilnih, ali koji već nailaze na značajne otpore lokalnih zajednica posebno sa stanovišta diverzifikacije eknomije te zaštite prirode. U tom smislu podesćamo na drastično važan princip integralne i uključive ekonomske upotrebe reka te na princip na kome ovde insistiramo a to je pravo prečeg pristupa vodi kojim bi se omogućilo da lokalne zajednice osete ekonomsku i svaku drugu dobrobit od hidro centrala i na taj način ostanu uz svoje voljene vodotokove.Podsećamo: Srbija ima nekoliko značajnih hidrocentrala koje su dovele čak do poboljšanja i dostizanja visoko kvalitetnih ekoloških posledica : Vlasina odnosno Vlasinsko jezero, Bajina Bašta, i tu vrlo blizu u komšiluku Perućac u Crnoj Gori, jesu objekti koji imaju svoje nedostatke ali i te kako imaju i vrednosti (osim hidro- energetskih).U tom smislu glasamo za hidro- energiju uz sve ograde i principijelne promene neophodne u čitavom procesu”, zaključio je Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a.