Zeleni kriminal: Četvrto mesto ilegalnih trgovina

Ilegalni lov i ribolov, seča šuma, ilegalna trgovina slonovim kostima, nelegalno odlaganje eketričnog otpad su samo neke od aktivnosti koje spadaju u takozvani “zeleni kriminal” kojim uglavnom rukovode teroristi, pobunjenici i druge kriminalne grupe. Interpol i Program Ujedinjenih naroda za okolinu (UNEP) upozoravaju da je ekološki ili „zeleni kriminal“ koštao svetsku ekonomiju 258 milijardi dolara 2015.godine, što je za 26 odsto više nego 2014.godine. Smatra se da kriminal protiv životne sredine se nalazi na četvrtom mestu, odmah nakon trgovine drogama, falsifikatima i trgovine ljudima. Najveći broj kriminalnih dela na uštrb životne sredine odnosi se na ilegalnu seču šuma, a oko četiri milijarde dolara štete načinjeno je protivzakonitim uklanjanjem električnog otpada, navodi Aldžezira.

Svake godine se ubije samo u Tanzaniji oko 3.000 slonova zbog ilegalne trgovine slonovim kostima dok je u Kolumbiji izražena eksploatacija zlata koja se koristi za “pranje novca”. U okviru zelenog kriminala izraženo je ilegalno ribarenje kao i ilegalna trgovina sirovinama. Broj kriminalnih dela protiv životne sredine raste, ali vlasti nisu spremne da im odgovore na odgovoarajući način.

Samo u Tanzaniji godišnje se ubije oko 3000 slonova. Foto: Rojters arhiva

Situacija, u Srbiji je ista kao i u ostalim delovima sveta. Nedostatak pravnika koji se bave pravima zaštite životne sredine stvara problem u praksi, jer nema dovoljno kadrova koji će preuzeti zastupanje u ekološkim sporovima. Advokat, Sreten Đorđević, jedan je od retkih advokata u Srbiji koji je specijalizovan za sporove iz oblasti životne sredine.

Ova materija je veoma osetljiva jer su ekološki sporovi veoma specifični. Mi nemamo posebnu regulativu i građanskoj materiji vezano za ekološku regulativu, niti posebna odeljenja sudova. Oblast prava životne sredine je specifična i u građanskom postupku. Štete su velike, a interesi veći I tu se primeti disbalans I ako se mi ne borimo protiv toga ne znam ko će”, rekao je advokat Sreten Đorđević.

Treći stub Zakona o Arhuskoj konvenciji odnosi se na pravo na pravnu zaštitu po pitanjima zaštite životne sredine, a Strategiju o primeni Konvencije I dostupnosti informacija pogledajte ovde.

U Osnovnom sudu Subotica u protekle tri godine zabeleženo je sedam predmeta koji se odnose na dela protiv životne sredine. Po članu 269. Krivičnog zakona Republike Srbije za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja zabeležen je jedan slučaj 2016.godine i sudija Osnovnog suda je izrekao uslovnu kaznu od tri meseca zatvora. U slučaju nezakonitog lova po članu 276., izrečena je uslovna kazna na četiri meseca. Zabeleženo je pet slučajeva- šumska krađa po članu 275., gde su donete četiri uslovne kazne I jedna sudska opomena.