Planeta uzvraća udarac

Denis Kvejd u visokobudžetnom filmu “Dan posle sutra” Rolanda Emeriha nas vodi kroz priču kakve međunarodne krize mogu biti izazvane zbog dugoročnog uticaja efekta staklene bašte. Kvejd igra profesora koji je posvećen izučavanju vremenskih obrazaca kroz istoriju koji volonterski prima na sebe zadatak da spase svet, hvatajući se u koštac sa novim ledenim dobom koje je praćeno iznenadnim vulkanskim erupcijama, snažnim vetrovima, zemljotresima, plimskim talasima i poplavama. Pojedi stručnjaci smatraju da film govori o onome što nas čeka, dok drugi veruju da će se izboriti sa posledicama klimatskih promenama.

Suše, poplave, tornada, ekstremne temeperaturne razlike su samo neki od pokazatelja da se sa prirodom ne smemo više da se igramo. Uništili smo je, degradirali i sada bi trebalo da se u svetu obezbede milijarde i milijarde dolara kako bi sačuvali planetu. Svedoci smo da iz godine u godinu leta su sve toplija, kiše učestalije i svakim danom se sve više osećaju posledice klimatskih promena po biljni i životnjiski svet.

Klimatske promene i šume su suštinski povezani. Sa jedne strane, globalna promena klime je već pogodila šume kroz povećanu srednju godišnju temperaturu, promenom količine padavina i sve češćim ekstremnim vremenskim događajima. Istovremeno, šume i drvo koje produkuju, vezuju i čuvaju ugljen-dioksid, koji ima glavnu ulogu u podržavanju klimatskih promena. Sa druge strane, uništene, prekomerno eksploatisane i paljene šume postaju izvor gasova staklene bašte, ugljen-dioksida.

Glavni pokazatelj promene klimatskih promena je povećanje prosečnih temperatura. Posledica toga je gubitak biodiverziteta što predstavlja globalnu pretnju životnoj sredini i dovodi do značajnih ekonomskih i socijalnih gubitaka. Klimatske promene koje mogu da utiči na floru i faunu su povećanje temperature, porast učestalosti ekstremnih vremenskih prilika, porast nivoa mora i češće poplave, zatim promene u staništima i raspostranjenu vrsta, povećanje problema koje uzrokuju invazivne vrste i generalno smanjenje bogatstva biodivirziteta.

Prema procenama od kojih se polazi, poljoprivreda u Srbiji će kao i u Rumuniji, Bugarskoj, Češkoj, Poljskoj, Austriji, Rusiji, Italiji, Grčkoj i Španiji biti izložena najdrastičnijim posledicama klimatskih promena.

Poslednja decenija XX veka, kao i u ostalim delovima planete, predstavljala je najtopliji period ikada zabeležen u Vojvodini. Prema podacima Svetske meteorološke organizacije (SMO) ova decenija bila je najtoplija u proteklih 160 godina, od kako se vodi evidencija o prosečnoj temperaturi. Prosečna temperatura će, prema pozitivnom scenariju, do kraja veka porasti za 1,8 stepeni celzijusa, odnosno za 6,4, ako se znatno ne smanji emisija štetnih gasova. Pojedini stručnjaci i naučnici previđaju da jedna od posledica klimatskih promena bila bi globalno istrebljnje divljih životinja u bliskoj budućnosti, kao i da će ekstremni vremenski uslovi biti uobičajeni.

Vrućine u Rusiji, češće padavine u Pakistanu i katastrofalna klizišta i odroni Kini su samo neki od pokazatelja da se već osećaju posledice klimatskih promena.

Planiranje upravljanja šumama u opšte ciljeve ističe zaštitu biodiverziteta šuma kao jedan od prioriteta, polazeći od globalno usvojene definicije da održivo gazdovanje šumama podrazumeva upravljanje i korišćenje šuma i šumskih zemljišta na takav način i u takvom obimu da se očuva biodiverzitet, a produktivnost, obnavljanje, vitalnost i potencijal šuma da budu na nivou kojim bi se zadovoljile ekološke, ekonomske i socijalne potrebe današnje i budućih generacija, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou, a da se pri tom ne ugroze i oštete neki drugi ekosistemi.

 

U Srbiji klimatolozi su primetili da je povećan broj tropskih dana, kada je maksimalna temperatura iznad 30 stepeni, kao i noći, kada je minimalna temperatura veća od 20 stepeni. Pored toga, zabeleženo je i smanjenje broja mraznih dana, kada minimalna temperatura padne ispod nule, kao i ledenih dana, kada maksimalna temperatura ne pređe nulu, što direktno potvrđuje klimatske promene na globalnom nivou.

Ujedinjene Nacije izveštavaju da godišnje u svetu od naglih klimatskih promena strada preko 150 hiljada ljudi.

Kako klima utiče na floru i faunu?

Istraživanje uticaja klimatskih promena na živi svet je ozbiljan dugoročni zadatak, koji na kratke staze ne može da da vidljive rezultate. Poseban problem je što nije lako u kratkom roku i sa malo sredstava, razdvojiti druge uticaje koji izazivaju neke promene, od onih koje su jasno pripisane klimatskim promenama. Znači, u prirodi postoji snažna interakcija između prirodnih procesa i antropogenih uticaja, naročito u Vojvodini koja je ekološki veoma izmenjena od strane čoveka, smatraju stručnjaci koji se godinama bave ovom tematikom. Zbog toga je bitno da se razdvoje uticaji i promene koji mogu da se pripišu klimatskim promenama, od onih koji su nastali pod dejstvom drugih faktora.Međutim, to nije lako uraditi, jer se u prirodi sve dešava sa razlogom i ni jedan faktor ne deluje sam. Sada je postalo popularno da se stručnjaci u svojim radovima i projektima uključe i uticaj klimatskih promena na živi svet, no kod nas je to sve u povoju i još uvek bez dovoljno precizne metodologije i bez odgovorajućih sredstava, i posebno bez dovoljnog vremenskog okvira, da bi se mogli donositi koliko toliko validni zaključci. Ipak, klimatske promene su na globalnom nivou realnost, pa zbog toga i na regionalnom nivou treba posvećivati dužnu pažnju ovom pitanju.

– U okviru Drugog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, rađene su pocene uticaja promene klime na različite sisteme i sektore. Najsveobuhvatnija istraživanja obuhvatila su vode i poljoprivredu. Određene procene izradjen se u u delu uticaja na prirodu, ali je u ovoj oblasti postojao nedostatak podataka, te istraživanja u smislu uticaja neophodno poboljšati u predstojećem periodu. Kao prioritete identifikovana je potreba izrade detaljnog istraživanja uticaja izmenjenih klimatskih uslova na sektore i sisteme i priprema detaljnih akcija adaptacije (Nacionalni akcioni plan adaptacije).

Alternativni izvori energije i sadnja šuma rešenje?!

Postoje energetski efikasne tehnologije, koje nemaju uticaja na ozonski omotač i klimatske promene. Put u ovoj borbi je svakako izbor alternativnih tehnologija treba da nastave put ne samo ka zaštiti ozonskog omotača, već i sprečavanja klimatskih promena.

Montrealski protokol je isključio 97 odsto proizvodnje i potrošnje supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Ono što ostaje da se uradi je da se isključi hlorofluorougljovodonik (HCFC) koji je trenutno u upotrebi u rashladnom i klimatizacionom sektoru, kao i u sektoru proizvodnje pena. Takođe, doprineo je sprečavanju oslobađanja značajnih količina emisija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu i stoga ima svoj doprinos u borbi protiv klimatskih promena.

Supstance koje oštećuju ozonski omotač su, po sebi i gasovi sa efektom staklene bašte, koji doprinose klimatskim promenama. Globalnim isključivanjem ovih supstanci sa nivoa iz 1990. godine, izbegnuto je emitovanje približno 25 milijardi tona ugljen dioksid ekvivalenta. Ovim je Montrealski protokol dobio ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena.

Klimatolozi predviđaju da se tropska leta kao 2003.godine mogu očekivati svake druge godine do sredine ovog veka. Gasovi staklene bašte su Na taj način ustanovljeno je da su upravo gasovi staklene bašte udvostručili rizik od izbijanja toplotnog talasa tokom leta 2003. godine. Kda se uporede podaci da su poplave u leto 2002.godine bile odvorne za smrt 80 ljudi, a vrelo leto godinu dana kasnije za smrt oko 27.000 ljudi u Evropi, pojedini stručnjaci su izračunali da su posledice klimatskih promena koštali su evropske zemlje oko 20 milijardi evra. Taj “račun” možda ne bi platili da nismo uništavali prirodu, iki kada već jesno, da smo ranije pristupili prilagođavanju novim vremenskim uslovima.