Ambalaža truje zemlju

Neadekvatno upravljanje otpadom, pogotovo opasnim otpadom, predstavlja izuzetno velik problem u Vojvodini. Polazeći od toga da se veliki broj stanovništva bavi poljoprivrednom proizvodnjom, a u samom procesu proizvodnje se koristi velika količina hemijskih sredstava s tim da ambalaža istih završava na običnim smetlištima, što prestavlja izuzetno veliku opasnost po životnu sredinu i zdravlje svih nas.Toksični otpad sadrži složena organska jedinjenja kao što su organo-hlorna, aromatična i organofosforna, koja dopiru u zemljište i podzemne vode i na taj način ih zagađuju, ali ne samo to, već dokazano je da unošenje takvih polutanata u organizam dovodi do velikih poremećaja kao na primer astme, i to najčešće kod dece, potom javljaju se bubrežna oboljenja, nervna rastrojstva I kancerogena oboljenja. Dolazi i do raznih mutacija tako da se rađaju I to ne samo deca, već i životinje sa anomalijama.

Opasne i štetne materije imaju direktne i indirektne uticaje na zdravlje čoveka i živih bića, stanje zemljišta, vode i vazduha.Ova ambalaža se brzo nagomilava na deponijama, zbog slabe razgradljivosto plastičnih materijala. Odlaganje plastične ambalaže postaje rastući problem u oblasti manipulacije otpadom.Upotrebljena plastična ambalaža može da se iskoristi u energetske svrhe, za reciklažu i za ponovnu upotrebu. Međutim, zaprljanost plastične ambalaže različitim supstancama predstavljaju prepreku za bezbedno skladištenje i reciklažu.

Drugi rasprostranjen, ali u pogledu bezbednosti i posledica u vidu štetne emisije gasova krajnje nepravilan i zakonom zabranjen način eliminisanja iskorišćene ambalaže, jeste njeno spaljivanje na otvorenom prostoru. Taj postupak se generalno koristi samo radi eliminisanja volumena otpada koji čine pakovanja manjih zapremina (najviše od 1 litre), ali ne i za dobijanje toplotne energije.
Na osnovu utrošenih sredstava i vrste ambalaže, procenjeno je da se na teritoriji Vojvodine godišnje u poljoprivrednim aktivnostima generiše više stotina hiljada otpadnih plastičnih boca različitog sastava, zaprljanosti i veličine.

“Tiho proleće” (1962), autorke  i ekofeministkinje Rejčel Karson upozorava na problem sa pesticidima, sa čijom upotrebom dolazi do ubijanja ptica, riba i drugih oblike života u divljini, u nekim slučajevima do potpunog istrebljenja. Danas proizvodimo pesticide 13.000 puta većom brzinom nego pre 35 godina I mnogi od pesticida koji se danas široko upotrebljavaju poznati su kao kancerogeni, mutageni, teratogeni, a toksični su za mozak i nervni sistem.

Stop trovanju ptica grabljivica. Projekat je pokrenut pre tri godine.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije godišnje se u svetu registruje oko 3 miliona slučajeva trovanja pesticidima, od kojih se oko 20.000 završava smrću.

U današnje vreme prosečna osoba godišnje u svoj organizam unese zajedno sa hranom koju pojede i 5 kg prehrambenih aditiva (Englezi čak i do 18 kg) i oko 4,5 litara pesticida i herbicida kojima je prskano voće i povrće. Nepoželjni nitrati, hormoni, antibiotici, olovo, aluminijum i ostale štetne supstance iz okruženja i hrane, još više povaćavaju toksični teret s kojim naš organizam mora da se bori iz dana u dan.

Istraživanja Luisa Regenšteina, stručnjaka za pesticide pokazuju da smrtonosne hemikalije talože se u masnom tkivu životinja u većim koncentracijama nego u voću i povrću. Meso sadrži otprilike 14 puta više pesticida nego biljne namirnice, mlečni proizvodi sadrže 5,5 puta više, prema tome, korišćenjem namirnica životinjskog porekla u svom načinu ishrane, čovek u organizam unosi veoma koncentrisane opasne hemikalije. Nedavno izvršena istraživanja ukazuju na to da gotovo svi otrovni hemijski ostaci u Američkoj ishrani (95-99%) potiču iz mesa, ribe, mlečnih proizvoda i jaja, navodi se u istraživanju organizacije Teras. Mada, treba istaći da paprika, paradajz, zelena salata i jagode po pesticidnom talogu, takođe predstavljaju visokorizičnu grupu proizvoda po naše zdravlje. Teško je prihvatiti istinu – mi naziremo samo vrh ledenog brega otrovnih hemikalija. Veoma je teško shvatiti razmere koje je zagađenje otrovnim hemikalijama danas dostiglo, i u kolikoj meri nas hrana koju uzimamo izlaže opasnosti.