Đereg: Tek predstoji rad NVO -Poglavlje 27

Politika životne sredine je multisektorska, a osnovni ciljevi politike životne sredine EU su očuvanje prirodnih vrednosti i i briga o javnom zdravlju. Ukoliko sve bude teklo po planu prvi nacrt pregovaračke pozicije za poglavlje 27 koje se odnosi na životna sredina trebalo bi da bude pripremljeno do juna, a u decembru da i konačna verzija bude spremna i upućena Vladi Srbije, rekla je sekretarka pregovaračke grupe za poglavlje 27 Sandra Milićević Sperlić iz Ministarstva za poljoprivredu i životne sredine, na treningu koji je organizovao Regionalni centar za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu (REC) od 9. do 11. aprila u svom sedištu u Sentandreji u Mađarskoj. Milićević Sperlić je prisutnima objasnila da bi tekst, nakon izrade, bio dat na uvid javnosti do septembra i da će se najverovatnije tražiti 16 prelaznih perioda za primenu direktiva.

Trening za novinare u Sentandreji, Mađarska. REC
Trening za novinare u Sentandreji, Mađarska. REC

U pripremi su planovi za Okvirnu direktivu o vodi, Direktivu o komunalnim otpadnim vodama, Nitratnu direktivu, Direktivu o vodi za piće, Okvirnu direktivu o otpadu, Direktivu o ambalažnom otpadu, Direktivu o baterijama i Direktivu o električnom i elektronskom otpadu. Ukoliko sve bude teklo po planu, nadamo se da bi u martu 2018.godine mogla da usledi i pregovaračka pozicija, a cilj nam je da se poglavlje 27 zatvori do kraja naredne godine. Problem predstavljaju industrije i prema Direktivi o industrijskim emisijama, postoji specijalni plan implementacije po kome su industrije u obavezi da dostave informacije o troškovima i potrebama usklađivanja, ali u Srbiji ne postoje mehanizmi koji bi naterali industriju da dostavi te podatke, jer su kazne izuzetno male“, objasnila je sekretarka pregovaračke grupe Poglavlja 27 Sandra Milićević Sperlić iz Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.

Direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Nataša Đereg ocenila je da će civilni sektor tek biti uključen u rad na Poglavlju 27, jer očekuje da se u Konventu inteziviraju tematske sednice i brojne susrete sa resornim ministarstvom. Dalje objašnjava da civilni sektor u oblasti životne sredine je brojan ali da nedostaje ekspertiza i kapaciteti.

Konvent je takođe uključen u radne grupe ministarstva koje sada izrađuju posebne planove za implementaciju teških Direktiva koje će trebati prelazne periode. Uključeni smo, ali s obzirom na termine koje smo čuli od ministarstva kakav je plan da do jeseni budemo završili Nacrt pregovaračke pozicije očekuje se da ćemo imati puno sastanaka. Ovo poglavlje je specifično i sigurno je da ima velikih interakcija sa drugim poglavljima i temama. Najbolnija tačka je finansiranje zaštite životne sredine i sve ono što treba da se uradi. Potrebni su jako dugi tranzicioni periodi, a to nema ni jedno drugo poglavlje. Trećina zakona EU koje moramo da implementiramo je u ovom poglavlju, ali nisu to pitanja koja su od najbitnije važnosti. Mi imamo dobre zakone, ali problem je u njihovom sprovođenju na terenu i međusobne njihove neusaglašenosti sa ostalim sektorskim zakonima”, objasnila je Direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Nataša Đereg.

Matt McGrathdopisnik BBS-ija kaže da iako Engleska izlazi iz EU građani su mnogo dobili po pitanju životne sredine dok su bili, a i još su, deo porodice EU. Benefite će osetiti njihova deca, ocenio je Matt McGrath. Sa njim se složio i Čaba Kiš iz organizacije EMLA u Mađarskoj, koji je podsetio da je Mađarska imala 10 godina da uskladi zakone i reši probleme u životnoj sredini. Ukljonjene su divlje deponije, rešavani problemi sa otpadnim vodama i otpad. Kiš ističe da pristupom EU su im otvoreni mnogi fondovi.

Pametna zgrada REC-a u Sentandreji

REC je osnovan 1990.godine sa ciljem da pruži podršku civilnom društvu kroz razne programe i projekta. Zorica Korać ispred REC-a objašnjava da su pokrenuli projekat podrške CSOnnect, od 2015. do 2018. godine sa ciljem da se pomogne civilnom sektoru. Zorica Korać ističe da su medije prepoznali kao ključne partneri u ovom procesu.

Zoltan Bauer, REC
Zoltan Bauer, REC

Inače, trening za novinare održan je u Konferencijskom centarz REC-a čija zgrada je renovirana 2008.godine po principima energetske efikasnosti sa minimalnom emisijom CO2. Zoltan Bauer iz REC-a je objasnio da su sa emisija CO2 smanjenja sa 64 tone na 34 tone na godišnjem nivou.

 

Istraživačko novinarstvo u životnoj sredini

Na treningu za medije, novinari i novinarke su imali priliku da se podsete, ili upoznaju sa značajem istaživačkog novinarstva, a posebno na polju životne sredine. Novinar i autor dokumentarnog filma „Ravnica bez ptica“, Dragan Gmizić  govorio je o svom iskustvu dok je radio na filmu i o zelenom kriminalu koji nas okružuje, a da ga možda nismo ni svesni.

 

Novinar BIRN-a, Aleksandar Đorđević govorio je o značaju istaživačkog novinarstva i načinu na koji se rade u BIRN-u. Đorđević je istakao prilikom istraživanja priče veoma su važna dokumenta, ali je naglasio da novinar uvek treba da proveri svaki podatak, jer je bilo mnogo slučajeva gde su državne institucije postavile dokumenta, koja su dostupna javnosti, ali sa netačnim podacima. Novinar BIRN-a je izneo niz primera u kojima su javni podaci bili netačni.

Igor Kostić, Aleksandar Đorđević i Dragan Gmizić.

Dino Jahić iz CINS-a pored značaja istraživačkog novinarstva govorio je o značaju provere svakog podatka tzv. fact checking.