Dr Marija Prita – prva žena lekar u Austrougarskoj

U okviru ciklusa predavanja “Sto fotografija za sto minuta” u Narodnom muzeju u Pančevu upriličeno je veče posvećeno dr Mariji Vučetić-Prita (1866-1954), prvoj ženi lekaru u Ugarskoj, drugoj u srpskom narodu.
Predavanje je organizovalo Udruženje građana “Poseti Pančevo”, a o ovoj ženi koja je pomerala granice svog vremena govorila je istoričarka dr Ivana Spasović.

Dr Marija Vučetić Prita prva je srpska lekarka iz Ugarske, čije je školovanje počelo u Pančevu, a završilo se doktoriranjem medicinskih nauka u Cirihu. Bila je to žena koja je spojila praksu i nauku, ali i objavila veliki broj popularnih tekstova koji su imali za cilj da promovišu medicinu i odvrate narod od nadrilekarstva. Život je posvetila bolesnicima i ratnicima, a ogroman trud i napor uložila je u osnivanje Prve ženske bolnice u Beogradu. Pored svega, uspela je da bude i supruga i majka.

Dr Ivana Spasović podsetila je sve prisutne da govorimo o vremenu kada su žene jedva završavale nekoliko razreda škole i kada im obrazovanje nije bilo dostupno. Marija Vučetić Prita rođena je u Seleušu 1866. godine, a porodica se ubrzo preselila u Pančevo.

 

Na fotografiji je Marijina majka Mileva sa svojim sestrama, fotografisano oko 1862. godine (prva gore desno)
Na fotografiji je Marijina majka Mileva sa svojim sestrama, fotografisano oko 1862. godine (prva gore desno)

 

Bila je još devojčica kada se majci poverila kako sanja da će postati lekar, što je u to vreme bila ludost. Ona je, međutim, svoj san ostvarila. Dok su njene vršnjakinje maštale o dobroj udaji, Marija se borila sa „vetrenjačama“. I pobeđivala ih je. Završila je Višu školu za devojke u Pančevu, što nije bilo dovoljno da upiše studije medicine, jer nije imala položenu maturu, a bez toga se na dalje škole nije moglo. Ni Pančevo ni Novi Sad ni Sremski Karlovci joj nisu otvorili vrata. Cirih zato jeste, kaže Spasović.

Marija je završila srpsku Višu devojačku školu u Pančevu, a 1887. upisala je gimnaziju u Cirihu, zahvaljujući podršci majke, koja je, nakon smrti muža, sama podizala decu.

Posle mukotrpnih nastojanja da nastavi školovanje, Marija Prita je upisala gimnaziju u Cirihu onako kako joj je savetovala prva srpska doktorka Draga Ljočić koja se suočila sa sličnom sudbinom kao i Marija. Marija Vučetić Prita izborila je pravo da završi gimnaziju u Cirihu, jer joj je to bilo uskraćeno u Novom Sadu, Karlovcima i Beogradu, ispričala je dr Ivana Spasović.

 

dr Marija Prita

 

U Cirihu je Marija 1893. godine završila medicinu, kao jedna od prvih lekarki u Evropi. Za vreme Prvog svetskog rata je radila u niškoj bolnici, koja je učestvovala u povlačenju srpske vojske preko Albanije, kao i na Krfu. Nakon Prvog svetskog rata je sa suprugom vodila privatnu ordinaciju u Beogradu, sve do smrti 1954. godine.

O stručnosti i posvećenosti poslu dr Marije Prite se mnogo pričalo, žene su imale više slobode da joj se poveravaju, pa je bilo logično da ode na usavršavanje na kliniku ginekologa dr Hrabaka iz Beča. Marija se u Beču prvi put ostvarila kao majka. Rodila je Jelicu, a pet godina kasnije i Dušicu.

Kako bi istorijske činjenice o ovoj značajnoj ženi koja je dobar deo svog života provela u Pančevu, gde se čak i venčala i to u Uspenskoj crkvi, bile poznate javnosti, potrudila se istoričarka dr Ivana Spasović.

Nakon što je u Istorijskih arhiv Pančevo stigao poklon od naslednika Marije Prite, novinara Nikole Neškovića i njegove sestre Marije Nešković – Soldić – dokumenta i fotografije o životu ove žene, odlučili da prirede izložbu 2014. godine.

Dr Ivana Spasović kaže da su do tog poklona od porodice koji je bio ravan čudu, saznanja o Mariji bila zaista retka.

Marija je spletom okolnosti bila predmet istraživanja o obrazovanju ženske dece na ovom prostoru krajem 19. i početkom 20. veka, ali su tragovi bili retki i odnosili su se na dokumenta iz matičnih knjiga koja su u posedu Istorijskog arhiva, potom ona iz školskih upisnica i svedočanstava, jer je i fond Srpske devojačke škole u Pančevu koja se nalazila kod Svetouspenske crkve, takođe u Istorijskom arhivu. Nešto od toga, što govori o Marijinom životu, moglo je da se nađe i u Biblioteci, jer su joj novine „Vesnik“ čestitale veridbu, a pre toga i diplomiranje, ispričala je Ivana Spasović.

Zaostavština dr Marije Prite, po odluci njenih naslednika, čuva se u Istorijskom arhivu Pančevo, i dostupan je po pravilima te Ustanove, onima koji žele da se bave istraživanjima.

 

Dr Marija Prita u Devetoj rezervnoj bolnici u Nišu, 3. januara 1915. godine; Istorijski arhiv Pančevo
Dr Marija Prita u Devetoj rezervnoj bolnici u Nišu, 3. januara 1915. godine; Istorijski arhiv Pančevo

 

Dr Marija Prita bila je i na čelu Društva beogradskih žena lekara, ali i osnivač Ženske stranke, organizovala je izgradnju Memorijal bolnice Lejdi Kaudri na Dedinju, pisala i stručne radove. Iako se dugo o njoj nije govorilo ni pisalo, Pančevci su joj se odužili ulicom koja nosi njeno ime u naselju Tesla, a zahvaljujući dr Ivani Spasović 2014. godine u Istorijskom arhivu Pančevo bila je otvorena izložba pod nazivom „Od pančevačke učenice i ciriške studentkinje do najuglednije lekarke – Marija Vučetić Prita“.

U Beogradu se nijedna ulica ne zove po njoj, čak ni bolnica na Dedinju u čijem je stvaranju učestvovala, niti na zgradi u Kralja Milana 34 postoji tabla sa natpisom koji bi podsećao prolaznike da je tu živela i radila dr Marija Vučetić-Prita, jedna od prvih žena-lekara u Evropi, zaključuje svoje predavanje dr Ivana Spasović.

Zahvaljujući Udruženju građana “Poseti Pančevo”, predavanje održano 4. aprila, bilo je još jedna prilika da se Pančevci podsete svoje znamenite sugrađanke.

 

IMG_20170404_200335