Danas se obeležava Dan zaštite prirode

U Srbiji se danas obeležava Dan zaštite prirode, koji je ustanovljen 2009. godine. Tada je na snagu stupio Zakon o zaštiti prirode. Istorijski povod za izbor datuma jeste 11. april, kada je 1949. godine jedan od najlepših vodopada u Srbiji „Velika i Mala Ripaljka“ kod Sokobanje proglašena za spomenik prirode i tako dobio status zaštićenog prirodnog dobra.

Foto: http://www.palic-ludas.rs/
Foto: http://www.palic-ludas.rs/

Subotica je grad koji može da se pohvali bogatstvom zaštićenih  prirodnih dobara. Na teritoriji Grada Subotice nalazi se više zaštićenih područja različitih kategorija zaštite (Specijalni rezervat prirode „Ludaško jezero“, Specijalni rezervat prirode „Selevenjske pustare“, Predeo izuzetnih odlika „Subotička peščara“, Park prirode „Palić“, Spomenik prirode „Stabla hrasta lužnjaka na Paliću“, Spomenik prirode „Dva stabla Tise u Subotici“).

Ludaško jezero oaza za ptice

Specijalni rezervat prirode „Ludaško jezero” je kompleks vlažnih staništa koji sadrži otvorene vodene površine, tršćake i razne vrste travnih zajednica (vlažne, stepske i slatinske livade). Jezero čini ekološku celinu sa okolnim vlažnim staništima i rečicom Kireš. Prirodni vodotok Kireš je ekološki koridor između unutrašnjosti Suboitičke peščare na severu i reke Tise. Uloga ovog koridora je važna kako jezero Ludaš ne bi postalo izolovano u poljoprivrednonm predelu.

Ludaško jezero je regionalno bilo poznato po bogatoj fauni ptica već u 19. veku. Kao tipična vrsta tu je brkata senica, (Panurus biarmicus). Danas je važan lokalitet za odmor i ishranu na istočnom migracionom putu ptica što mu daje međunarodni karakter (npr. čaplja kašikara, Platalea leucorodia) . Pored ptica, među retkosti područja ubrajaju se i druge životinje, kao vidra, kornjače, retke vrste insekata, ali su prisutne i retke vrste biljaka (npr. močvarne orhideje kao Orchis coriophora, ili morski trozubac, Triglochin maritima).

Crna roda. Foto: http://www.palic-ludas.rs/
Crna roda.
Foto: http://www.palic-ludas.rs/

 

Zaštićen 31 hrast lužnjaka

Najmlađe zaštićeno dobro u Subotici je Spomenik prirode „Stabla hrasta lužnjaka na Paliću“ koji je stavljen je pod zaštitu kao zaštićeno područje od lokalnog značaja – III kategorije. Odbornici Grada Subotica su doneli odluku 2013.godine.

Stabla hrasta lužnjaka na Paliću. Foto:http://www.palic-ludas.rs/
Stabla hrasta lužnjaka na Paliću.
Foto:http://www.palic-ludas.rs/

Spomenik prirode čine 31 stablo hrasta lužnjaka u ulicama Bele Bartoka, Petefi Šandora i na Trgu Lasla Mađara na Paliću, na površini od  2,25 ha  u javnoj-državnoj svojini. SP „Stabla hrasta lužnjaka na Paliću“ takođe predstavljaju i kulturno  istorijsko nasleđe, s obzirom na uticaj čoveka od momenta proizvodnje sadnica u hortikulturi, primene i negovanja tokom perioda dužeg od sto godina.

Nevladina organizacija Riparija napravila je mapu sa zaštićenim područjima Subotice, koju možete pogledati ovde.

Zeleni Srbije: Čuvajmo biodivirzitet

“Srbija predstavlja jedan od šest centara biodiverziteta u Evropi zahvaljujući svom specifičnom geografskom položaju, svojim geomorfološkim, hidrološkim, geološkim, klimatskim i pedološkim karakteristikama. Nasuprot tome, Zeleni ističu da najočuvaniji deo prirode naše zemlje koji je zakonom zaštićen čini svega 6,5 % teritorije, što je ispod evropskog proseka. Prirodni predeli i prirodno bogatstvo Srbije koje se ogleda kroz genetičku, specijsku i ekosistemsku raznovrsnost je ogromno i neophodno ga je sačuvati od uništavanja. Takođe, paralelno moramo raditi i na razvijanju i unapređenju upravljanja oblastima koja već imaju status zaštićenih područja”, navodi se u saopštenju Zelenih Srbije.

Prostornim planom Republike Srbije za period od 2010-2020. godine, utvrđeno je da bi pod zakonskom zaštitom do 2020. godine trebalo da bude 12% teritorije naše države.

“Povećanje udela zaštićenih prirodnih područja obezbediće sigurniju zaštitu, očuvanje i unapređenje prirode i prirodnih resursa, ali i kvalitet života i zdravlja ljudi. Zeleni smatraju da će privredni razvoj Srbije u velikoj meri zavisiti od prirodnog potencijala. Kroz zelenu ekonomiju, uz aktivne mere zaštite, odgovorno gazdovanje zaštićenim prirodnim područjima, otvoriće se mogućnosti za nova radna mesta”, navodi se u saopštenju Zeleni Srbije.