Ključno ravnopravno učešće žena u odlučivanju

Prva nacionalna konferencija „Zaštita životne sredine i žene u Srbiji“, čiji je cilj da podigne svest javnosti o bezbednosti, uticaju na zdravlje i značaju rodne ravnopravnosti u svim segmentima životne sredine, održana je trećeg marta u organizaciji Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) i ambasade Kraljevine Švedske.

Стана Божовић, државна секретарка Министарства пољопривреде и заштите животне средине

Moderatorka konferencije Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, istakavši važnost rodne ravnopravnosti u životnoj sredini i jačanja uslova za žensko preduzetništvo u zelenoj ekonomiji. Državna sekretarka je istakla da je neophodno da se sarađuje i radi međusektorski kada je u pitanju oblast zaštite životne sredine. Politika države Srbije je da bude deo Evropske unije i dostigne njihove standarde u svim sektorima. Božović je istakla da nažalost u Srbiji postoje oblasti gde žena nije ravnopravna sa muškarcima, i one se odnose na pitanja obrazovanja, ekonomske emncipacije žene i porodičnog nasilja.

Učesnice-konferencije-Stana-Božović-Maja-Gojković-Karla-Robin-Hershey
Učesnice-konferencije-Stana-Božović-Maja-Gojković-Karla-Robin-Hershey

„Žene imaju veoma važnu ulogu u održivom razvoju, te je potrebno promovisati rad I učešće žena u svim oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja.Dostizanje rodne ravnopravnosti upravo je jedan od najboljih načina za unapređenje životne sredine i održivog razvoja. Ovom konferencijom počinjemo niz aktivnosti u cilju podizanja svesti javnosti o značaju bezbednosti u životnoj sredini, o uticaju životne sredine na zdravlje i značaju zelene ekonomije i podsticanju ženskog preduzetništva“, navela je Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Gojković je istakla da najčešće kada se govori o rodnoj ravnopravnosti govori se o nasilju nad ženama, ekonomskom osnaživanju, o većoj zastupljenosti u odlučivanju i mestima gde se donose važne odluke o životima. Predsednica Narodne skupštine Srbije je ukazala da Konferencijom se otvara jedna nova tema i da se time u Srbiji pomeraju granice.

Ustav Republike Srbije, sa jedne strane garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i promoviše politiku jednakih mogućnosti za druge i pravo na zdravu životnu sredinu.Za ravnopravno učešće žena u procesima zaštite životne sredine i održivog razvoja, od ključnog značaja je da se obezbedi njihovo ravnopravno učešće u procesu donošenja odluka i dokumenata, kao i prisustvo na mestima upravljanja.Pored našeg zakonodavnog okvira koji jasno podržava politiku rodne ravnopravnosti i prava na zdravu životnu sredinu, naš cilj je i članstvo u Evropskoj uniji, i ukoliko brže, i u potpunosti usvojimo ove standarde ne samo da će nam put u Evropu biti brži i lakši, već ćemo i svi mi uživati pravedniji, zdraviji i kvalitetniji život“, istakla je Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije.

Zoran Đorđević, ministar odbrane, podsetio je da je Srbija usvojila novi Nacionalni akcioni plan za primenu rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – žene, mir i bezbednost, koji će se sprovoditi do 2020. godine.

„Usvajanjem novog Nacionanlnog plana, Srbija se svrstala u red država koje uvažavaju značaj ravnopravnog učestvovanja muškaraca i ćena u prevenciji i rešavanju konflikata i promovisanju kulture održivog mira, u cilju dostizanja rodne ravnopravnosti“, naveo je Zoran Đorđević, ministar odbrane.

Kao jedan od od najvećih donatora životne sredine u Srbiji, Švedska u svojim razvojnim strategijama posebnu pažnju posvećuje i rodnoj ravnopravnosti. Jan Lundin, ambasador Švedske, ukazao je na važnost investiranja u projekte u oblasti životne sredine koji će omogućiti zdrav i kvalitetan život svih građana.

„Cena neulaganja i nedostatka investicija u oblasti životne sredine je veoma visoka za građane. Uzmimo na primer koliko zagađenje vode, usled neadekvatnog tretmana otpadnih voda, može povećati rizik i prouzrokovati brojne zdravstvene posledice. Imajući u vidu temu konferencije, značajno je pomenuti da su, prema istraživanjima, žene više zabrinute za stanje u životnoj sredini, za kvalitet vode, hrane i vazduha, jer su svesne da zdrava životna sredina ujedno znači i zdravlje njihovih porodica“, rekao je Jan Lundin, ambasador Švedske.

Kao jedan od organizatora konferencije, Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC), podržava napore državnih institucija koje rade na rešavanju problema životne sredine u Republici Srbiji.

„Civilno društvo koje REC podržava, dragocen je partner institucijama Srbije, jer svojim znanjem, angažmanom i inovativnošću može da pomogne u rešavanju nagomilanih problema. Mi kao organizacija podržavamo napore civilnog društva da se direktno uključi u tela Vlade Republike Srbije i Delagacije Evrpske unije, i time doprinese većoj uključenosti građanki i građana“, izjavio je Igor Kostić, ekspert Regionalnog centra za životnu sredinu.

Na konferenciji su govorile i Kristin Moro, ambasadorka Francuske, narodne poslanice Marija Obradović i Aleksandra Đurović, a prisustvovali su i brojni predstavnici vladinog i nevladinog sektora i medija.

Ispred Ekolista, ma komunikološkinja Sandra Iršević istakla je mediji mogu da imaju veliku ulogu i razbijanja stereotipa i predrasuda o ženama. On su deo problema, a ne rešenja, jer ne predstavljaju balansiranu sliku žene u društvu, nego se prikazuju stereotipno kroz izveštavanje.

“Idejni tvorci časopisa, pre deset godina su bili Jadranka Marčok direktorka lista i eko-novinari iz Udruženja “Eko vest”. Oko 90%sSaradnici i volonteri lista su žene, a u časopisu se često i žene pitaju za mišljenje o bitnim temama iz oblasti energetike, održivog razvoja i životne sredine. Što nije slučaj sa ostalim medijima, gde se za bitne teme uglavnom pitaju muškarci”, istakla je ma komunikološkinja Sandra Iršević.

Novinarka koja je govorila o ženama, životnoj sredini i medijima Sandra Iršević, osvrćići se na rodno senzitivni jezik ukazala je da se uočava veliki napredak u korišćenju rodno senzitivnog jezika, ali da se i dalje retko koriste rodno senzitivni oblici zanimanja poput: inženjerke, direktorke, predsednice, menadžerke….

Učesnice konferencije su bile i brojne uspešne žene koje se bave različitim segmentima životne sredine i srodnim temama, kao što su: zdravlje, bezbednost, rodna ravnopravnost i civilno društvo, vanredne situacije, mediji i zelena ekonomija.  One su govorile o svojim profesionalnim iskustvima, a predstavljene su i najuspešnije preduzetničke inicijative u zelenoj ekonomiji, u cilju daljeg unapređenja uslova za  lični i profesionalni razvoj žena i realizaciju novih preduzetničkih inicijativa u oblasti životne sredine.