Nije zlato sve što sija

Zlato je uvek bilo deo tradicije kod naroda na Balkanu, a naročito u Srbiji. Prilikom krštenja ili venčanja, poklanjalo se zlato deci i mladencima. Međutim, malo ko zna da taj predivni “svetlucavi” predmet koji svi sa ponosom nose, nastaje jednom od najprljavih tehnologija, a cenu “nečije lepote” ne retko plaćaju priroda i ljudi.U proteklih nekoliko godina stalno se govori o novim nalazištima zlata u Srbiji. Podaci koji su dostupni javnosti, uglavnom govore o ekonomskom momentu i koliko će otvaranje novih rudnika da donese novih radnih mesta i poveća BDP, ali retko ko govori o tome koliku će cenu da plate građani i priroda. Procenjuje se da Srbija leži na oko dva miliona tona olova i cinka, oko 20 tona zlata i čak četiri miliona tona uglja. Ukoliko se obistine planovi da se u narednih 10 godina otvori pet novih rudnika, Srbiji bi to trebalo da donese 1000 novih radnih mesta.

Američka  rudarska korporacija „Friport Mekmoran“ pre nekoliko  godina pronašla je u okolini Bora jedno od najvećih ležišta bakra na svetu, a prateća komponenta je zlato I to: 25,7 odsto bakra i 50,3 grama zlata po toni rude. Ležište bakra i zlata „Čukaru peki“ kod Bora, istraživala je  američka korporacija „Friport Mekmoran“ i kanadski „Rezervoar minerals“ (REV),a 2016.godine američka kompanija odlučuje da svoj deo proda multinacionalnoj kompaniji „Nevsun“. Pripreme za otvaranje rudnika bi trebalo da počnu  2019, a da samo ležište treba da postane operativno 2022. godine, a ruda bi se vadila do 2037.godine.

Čisto nebo i rad topionice

Irena Živković iz Bora, koja je ekološka aktivistkinja organizovala je niz protesta kako bi ukazala na zagađenja koja proizvodi RTB Bor eksploatacijom rude bakra. Kaže da je san svih stanovnika Bora : “čisto nebo i rad Topionice”.

“Stanovnici Bora se stalno plaše da li će topionica prestati sa radom. Zagađenja je u Boru uvek bilo i uvek se govorilo “dok se dimi dobro je”. Bili su organizovani ekološki protesti koje sam vodila. Dosta ljudi je podržalo,ali su radnici RTB a bili ucenjivani da ne podrže građane. Trenutno jeste zagadjenje na minimumu,ali merne stanice i dalje ne rade sve,već samo dve. U svakom slučaju one mere samo koncentraciju sumpor dioksida,a ne onoga što je specifično za Bor, jer smo se letos susretali sa teškim metalima, živom i arsenom”, objašnjava Irena Živković iz Bora.

Građani se digli protiv zagađenja Bora. Arhiva: http://www.mc.kcbor.net/2015/10/03/2-ekoloski-protest-6-oktobar/
Građani se digli protiv zagađenja Bora. Arhiva: http://www.mc.kcbor.net/2015/10/03/2-ekoloski-protest-6-oktobar/

Podatke o količini zagađenja ima Institut za bakar Bor, ali zakonom su odredjeni da podatke daju samo Vladi Republike Srbije, Opštini Bor i RTB- u.

“Možemo ovde da govorimo o istorijskom zagađenju. Pored toga ugrožena su i okolna sela, jer ruža vetrova sav otrov sa Jalovišta donosi do njih. Seljaci s vremena na vreme dobijaju nadoknade, mada ne postoji nijedan slučaj da je dobijena nadoknada za zdravstvene problem koje imaju građani. Primećen je povećan broj pacijenata sa oboljenjem razlih bolesti pluća, pa čak i rak. Ipak, čini se da je ekonomski momenat ovde presudan i građani veruju da ce grad umreti ako RTB stane. Lično se nadam da će stranci kupiti RTB jer verujem da će oni insistirati na rešenom ekološkom problemu”, istakla je  ekološka aktiviskinja iz Bora Irena Živković.

Eksploatacija neće skoro da počne

Dušan Simić, direktor Jantar grupe, društva za istraživanje i eksploataciju mineralnih sirovina ističe  da je kod Bora pronađeno prilično bogato ležište bakra, a da je zlato samo prateća komponenta, objašnjavajući da ne veruje da će eksploatacija rude da počne brzo.

“Geološka istraživanja su još u prvim fazama. Za otvaranje rudnika potrebna su opsežna istraživanja kako bi se utvrdile tačne količine rude, njen sastav i prostorni položaj. To je veliki, vrlo zahtevan i skup proces. Tek nakon tog procesa i izrade rudarskih projekata eksploatacije može da se govori o godišnjem kapacitetu rudnika i veku eksploatacije, kao i o primenjenom metodu eksploatacije.Sa obzirom da se ruda nalazi na velikoj dubini svakako će da bude podzemna eksploatacija. Odnosno, način vađenja rude svakako ima manje uticaja na životnu sredinu u odnosu na površinski kop.Otvaranje ovakvog rudnika, na velikoj dubini, iziskuje velika sredstva i mnogo iskustva. Zbog toga Srbija, ukoliko želi investicije u ovom sektoru, da obezbedi dugoročan i stabilan privredni milje (politički, ekonomski i zakonodavni). Jer projekcije i planovi u rudarstvu se rade na period od minimum 20-30 godina”, zaključio je Dušan Simić, direktor Jantar grupe, društva za istraživanje i eksploataciju mineralnih sirovina.

Ekonomski rulet: zlato ili priroda

Predstavnik CEKOR-a  Zvezdan Kalmar, ekspert unutar organizacije za energetiku ističe da je bitno da se zna koja će se tehnika ekploatacije rude zlata koristiti I koliko će ona biti (ne)opasna po okolinu. U CEKOR-u ističu da se plaše da se ne ponovi ekološka katastrofa kao kada se cijanid izlio u Ruminiju u reku Tisu i direktno ugrozio direktno  ugrozio I našu državu, odnosno živi svet u reci Tisi.

“ Lokalne zajednice u Rumuniji i Bugarskoj dugo I uspešno su se  borile protiv otvaranja novih opasnih zlatnih rudnika, a  Mađarska 2010.godine donela zabranu upotrebe cijanida u rudarstvu zlata”, objasnio je Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a.

Prljava tehnologija-cijanidom

Proizvodnja zlata spade u jednu od najprljavih tehnologija, koja je i ekološki veoma opasna. Za uništavanje biljnog i životnjskog sveta u reci Tisi nakon akcidenta u Rumuniji niko nije odgovarao, a posledice po prirodu su bile pogubne za životnu sredinu tog regiona.

“Vrlo je teško očekivati da  u Srbiji upotreba ovakve vrste tehnologije neće dovesti do teških akcidenata. Naravno pod pretpostavkom, da će se koristi tehnika cijanidom. Imajući iskustvo u teškim akcidentima u rudarstvu u Srbiji, odnosno imajući u vidu izuzetnu slabost implementacije ekoloških propisa u ekologiji jasno je da bi bilo jako opasno ukoliko bi se ovakva rizična tehnologija primenila u Srbiji, jer bi u slučaju nesreće iole većeg obima veliki broj stanovnika, odnosno velike površine životne sredine bili ugroženi, ostavljeni bez prave zaštite a da o sistemu otklanjanja posledicaine govorimo I što je još važnije praktično bi sav rizik bio na lokalnim samoupravama odnosno na svim građanima Srbije dok teško možemo da verujemo da bi se odgovorni operater mogao naterati da snosi kompenzacije za štete odnosno da otkloni zagadjenja”, zaključio je Zvezdan Kalmar.

 

Bugarska i Srbija

Stanovnici Bugarske, plaše se da ekploatacijom zlata će biti narušena priroda koja ih okružuje. U planu je otvaranje rudnika za ekploataciju zlata u oblasti Pernik, gradu Tran. Meštani se plaše da će biti ugloženo zdravlje za oko 200 stanovnika koji žive u okolnih pet sela. Kiril Efremov živi u region Pernik, oblast Erul. Plaši se da će eksploatacija zlata da dovede do uništavanja prirode, zagadi vazduh…

Opština Tran, gde bi trebalo da bude rudnik.

“Ukoliko bude otvoren rudnik uništi će celu prirodu. Šuma će da nestane, zagadiće vodu…Bavim se već 15 godina lovnim turizmom. Turisti dolaze da love, ali I zbog predivne prirode koja nas okružuje, ukoliko se otvori rudnik plašim se da će sve to da nestane”, kaže Kiril Efremov iz Bugarske.

KIril Efrenov, nekada radio u rudniku Zlata.

Prve studije o ekploatacija zlata urađene su 1939.godine, a onda je 70-tih godina prošlog veka otvoren rudnik “Zlata”. Njegov sugrađanin, Viktor Širov (76) već 25.godina živi u oblasti Pernik. Nije zabrinut što je pronađena zlatna žila, ali je istakao da je veoma bitno da se zna koja će se tehnologija raditi I da li će biti otvoreni ili zatvoreni rudnik.

“Kada se ruda vadila prošloga veka bilo je dosta prašine. Otvoreni rudnik danas nije dozvoljen. Tada se koristila tehnika cijanidom, koja se više ne koristi. Otpadne vode su ispuštane u reku I tada nismo naišli na saradnju između srpsko-bugarske strane za rešavanje problema sa otpadnim vodama. Reka Jernik I Nišava su bile zagađene. Sa druge strane, kopanjem rude zlata bilo je I narušeno zdravlje radnika koji su udisali prašinu I razboleli se od siloze.Nakon toga, korišćene su nove tehnologije. Smatram da je ovo nacionalno blago I da treba da se istraži. Samo je pitanje kako ekploatisati resurs?. Ne znam kako novi projekat izgleda, ali ja sam protiv ukoliko je u pitanju otvoreni rudnik”, objašnjava Viktor Širov.

Nedostatak radnih mesta čini das u građani pripremljeni da na uštrb svoga zdravlja pristaju na poslove, gde nemaju adekvatnu zaštitu. Ekološki aktivisti, Srbije, ali I Bugarske upozoravaju ukoliko se javnost ne upozna sa svim dokumentima, tehnologijama koje će se koristi, na koji način će se zaštiti životna sredina I zdravlje ljudi. Pitanje je ko će plati, ukoliko dođe do akcidenata, štetu po biljni I životnjski svet koji je jedinstven sa obe strane granice.

Zakon i životna sredina

Novi zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima kao i prethodni zakon iz 2011. godine obavezuje nosioca eksploatacije na poštovanje zakona iz oblasti zaštite životne sredine, kaže Dušan Simić.

“ Uslov za dobjanje odobrenja za eksploataciju je izrada studije uticaja na životnu sredinu koja obrađuje sve moguće aspekte zagađenja životne sredine kao i mere zaštite, odnosno postupke u slučaju akcedenta. U svakom slučaju zaštita životne sredine u sklopu eksploatacije mineralnih sirovina je jedna od ključnih stvari na koju treba obratiti pažnju”, istakao je Dušan Simić direktor Jantar grupe, društva za istraživanje i eksploataciju mineralnih sirovina.