Ravnopravnost na modnoj pisti

,,  Jedino  bih  volela  da  imamo  više  modnih  kritičara ,   modnih  novinara ,  blogera  i  fotografa  koji  bi  iz  prvog  reda  pratili  dešavanja“, kaže modna kreatorka, Nataša Pejović.

Ravnopravnost  u  savremenom  društvu  predstavlja, pre  svega,  pojam  koji  je  dobio  svoje  ustaljeno  mesto  u  svakodnevnoj  komunikaciji  među  ljudima  različitog  uzrasta ,  pola, profesionalnog  opredelenja  , verskog  opredelenja  i  materijalnog  bogatstva . Upravo  ove  stavke  čine  težinu  ravnopravnosti  kao  pojma  koji  služi  za  stručnu  analizu  jednakosti  života  ljudi  različitih  profila  ličnosti  u  savremenom  društvu ,  a  ne  samo  kao  pojam  prisutan  u  neformalnoj  komunikaciji  ili  reklamnoj   propagandi.

Ravnopravnost  kao  pokazatelj  jednakosti  života  ljudi  savremenih  društava  u  urbanim  i  ruralnim  sredinama,  obuhvata  i  profesije  kojima  se  savremeno  stanovništvo  bavi  sa  ciljem  obezbeđivanja  finansijske  egzistencije  od  svoga  rada  i  sa  ciljem  potvrde  jednakosti  zarade  od  istog  posla  i  organizacionih  uslova  rada  među  delatnicima  iz  drugih  država.

(Ne)ravnopravnost
(Ne)ravnopravnost

Modna  industrija  predstavlja  oblast  ljudske  delatnosti  koja  čini  nezaobilaznu  potrebu  svakog  pojedinca ,  a  to  je  zadovoljenje  osnovne  životne  potrebe  za  oblačenjem.  S  tim  u  vezi,  modna  industrija  kao  profesionalna  orijentacija  svojih  delatnika  gubi  laskavu  titulu  glamura  i  nedostižnosti  i  okreće  se  kupovnoj  moći  potrošača,  a  kupovna  moć  potrošača  čini  neraskidivu  vezu  sa  procenom  ravnopravnosti  organizacionih  uslova  rada  modnih  kreatora  koji  su  proizvođači  u  modnoj  industriji  i  stvaraju  na  tržištima  koja  se  razlikuju  prema  političkoj  vlasti  dvaju   država  kojima  ta  tržišta  pripadaju . Istraživali  smo  da  li  postoji  ravnopravnost  u  kvalitetu  organizacionih  uslova  modnih  revija ,  gde  modni  kreatori  prikazuju  svoje  kolekcije,  i  tržišnom  plasmanu  kolekcija  nakon  završene  autorske  revije  modnog  kreatora  koji  egzistira  od  svoga  rada. Srbija  i  Crna  Gora  su  pre  deset  godina  bile   jedno  modno  tržište  koje  je  iznjedrilo  zvučna  dizajnerska  imena ,  a  sada  su  dve  susedne  zemlje  sa  odvojenim  tržištima  koja  postavljaju  jedno  pitanje –  da  li  su  organizacioni  uslovi  modnih  revija  isti  ili  se  razlikuju  uprkos  političkoj  razdvojenosti  dvaju  republika?.

Podgorička modna  kreatorka  Nataša  Pejović,  čije  kreacije  su  nosile  aktuelne  crnogorske  misice  i  pevačica  Svetlana  Ražnatović ,  iznela  je  za  naš  portal  svoj   stav  o  organizacionim  uslovima  svojih  autorskih  revija  u  Crnoj  Gori .

,,  Mogu  reći  da  sam  zadovoljna  organizacijom  mojih  revija  u  Crnoj  Gori . Radim  sa  proverenim  timom  koji  se  trudi  da  moju  zamisao  prezentacije  novih  modela  uradi  najbolje  moguće. Osetno  je  da  ekonomska  situacija  u zemlji  utiče  na  kvalitet   modnih  događaja,  ali  i  samu  prodaju  kolekcije. Ipak, svi  se  trudimo  da  i  sami  damo  svoj  doprinos  kako  bi  posetiocima  ostavili  što  bolji  utisak   na   Fahion  Week- u . Iako  smo  malo  tržište , ljudi  iz  modnog  biznisa  daju  sve  od  sebe  da  imamo  adekvatan  protokol  u  smislu  kastinga , fitinga , koreografije  i  probe  do  finalnog  događaja . Jedino  bih  volela  da  imamo  više  modnih  kritičara ,  modnih  novinara ,  blogera  i  fotografa  koji  bi  iz  prvog  reda  pratili  dešavanja . ’’ –  zaključila  je  Nataša  Pejović .  Njena  koleginica  iz  Beograda  ,  istaknuta  modna  kreatorka  Maja  Krsmanović  ,  čiji  je rad  jedinstven  na  srpskom  tržištu  po  izradi  kreacija  inspirisanih  istorijskim  ličnostima  poput  Napoleona  Bonaparte,  iznela  je  za  naš  portal  svoje  viđenje  organizacije  autorskih  modnih  revija  u  Srbiji .

maja-krsmanovic-foto-privatna-arhiva
Maja Krsmanović. foto privatna arhiva

,,  Ja  sam  u  Srbiji  autorsku  reviju  imala  samo  jednom  i  to  pre  dve  godine ,  gde  sam  baš  kasno  primila  poziv  za  učešće , tako  da  sam  sve  na  brzinu  spremila  i  većina  odevnih  predmeta  su  bili   u  mom  privatnom  vlasništvu ,  koje  sam  šila  sebi  i  sestri  Bojani , koja  radi  kao  manekenka  u  inostranstvu , tako  da  nisu  bili  za  prodaju .  Ali , kao  što  poznavaoci  tržišnih  prilika  mogu  pretpostaviti ,  organizatori  modnih  revija  bi  trebalo  da  pozovu  ljude  koji   bi  bili  zainteresovani  za  kupovinu  odeće  iz  kolekcije ,  ali  to  je  bila  humanitarna  modna  manifestacija  za  prikupljanje  novca  za  lečenje  jednog  dečaka . ’’ – poručila  je  Maja  Krsmanović   naglašavajući  pritom  humanitarni  značaj  modnog  događaja  budući  da  ravnopravnost  u  modnoj  industriji  čini  udruženost   svih  modnih  kreatora  na  jednom  događaju  sa  ciljem  finansijske  i  moralne  pomoći  onome  kome  je  u  tom  trenutku  pomoć  najpotrebnija  bez  obzira  na  njegovu  nacionalnost,  veru,  rasu , polnu, seksualnu  i  starosnu  pripadnost  jer  ljudsko  biće  je  ljudsko  biće  i  ravnopravnost  ljudskih   prava  je  okosnica  svakog  socijalnog  sistema.