Svi smo različiti, a isti

Škola treba da bude otvorena za sve učenike, uz posebno usmeravanje pažnje na decu sa smetnjama u razvoju i decu iz marginalizovanih grupa. Prava svakog deteta moraju da budu uvažena i poštovana, a  državama treba da obezbedi jednake uslove za svu decu da se obrazuju. Inkluzivno obrazovanje se odnosi na mogućnost škole da obezbedi kvalitetno obrazovanje svoj deci, a sama inkluzija se definiše kao  kao proces prepoznavanja i odgovaranja na različite potrebe dece kroz povećavanje učešća u učenju, kulturnom životu i životu zajednice, kao i kroz smanjivanje isključivanja iz školovanja.

Osnovna i Srednja sprecijalna škola "Žarko Zrenanin" Subotica.

Da podsetim, 2010.godine usvojen je zakon koji se odnosi na inkluzivno obrazovanje dece i tada su se ugasile, takozvane  usko specijalizovane škole. U sadašnje specijalne škole obrazuju se deca  različitih vrsta hendikepa, a škole treba da se prilagođavaju tim potrebama grada. Direktorka Osnovne i srednje specijalne škole “Žarko Zrenjanin”  u Subotici, Dragana Vučković kaže da kada je 2010.godine usvojen zakon koji predviđa inkluziju.

“Naša struka defektološka postala je atraktivna za rad u masovnim školama sa decom koja predviđaju rad u inkluzivnim programima i to kao podrška deci sa smetnjama i njihovim roditeljima i učiteljicama koje rade sa njima. Ta podrška je pružana tako što su naši visokoobrazovani stručnjaci, defektolozi odlazili u masovne škole i pružali tu uslugu koja im je bila plaćena. Međutim, jednostavno resorno ministarstvo je reklo da to više ne možemo tako da realizujemo, ali iako smo pružali pomoć, ja lično kao defektološkinja nikada nisam bila zadovoljna, jer smo odlazili tamo i radili sa decom u uslovima koji nisu bili prilagođeni na pravi način za pružanje te psihomotorne edukacije, logopetskih i somatopedskih tretmana. To znači da podrazumeva i traži fizičke uslove za taj rad. Ono što sam sebi zadala da obezbedim kabinete za rad i oni su obezbeđeni u posebnom delu zgrade. Mi imamo šest nastavnika u individualnom tretmanu, to su: logopedi, somatoped, redukator i to na srpskom i mađarskom jeziku. Moja ideja je da se upravo ti kabineti u poslepodnevnim satima izdaju za rad sa decom koja dolaze iz grada. To su uslovi gde oni treba da dobijaju svoju podršku. Grad je plaća jednog somatopeda i dva logopeda i oni će od septembra raditi u našim kabinetima, jer zadovoljavaju sve potrebne uslove. Neće više ići po školama, nego ćemo napraviti da roditelji u poslepodnevnim časovima dovode svoju decu u našu škole i rade u uslovima koji su predviđeni za to”, zaključuje Dragana Vučković.

Kabineti u školi Žarko Zrenjanin.

Osim Konvencije o pravima deteta, postoji još čitav niz međunarodnih ugovora i nacionalnih zakona kojima se regliše pravo na obrazovanje, unapređenje položaja dece iz osetljivih grupa, zabrana diskriminacije i slično. Među njima su Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom,Konvencija o zabrani diskriminacije u obrazovanju, Ustav Republike Srbije, Zakon o zabrani diskriminacijeZakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja i Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju.

Tekst je  nastao  u okviru projekta “„Razvoj i unapređenje javnog informisanja u oblasti osoba sa invaliditetom i promociji   znakovnog jezika“,  koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.