Modrovrana : Afrički migrant

Specijalni rezervat prirode „Ludaško jezero“ nalazi se 12 kilometara istočno od Subotice a na 7 kilometara udaljenosti od puta E-75, prema Horgošu. Vekovima je vezan za čoveka. Prostire se na površini od  387 hektara, a okružuju ga naselja  Hajdukovo, Nosa, Ludaš i Šupljak. Ludaš je ornitološka stanica i među retkim pticama izdvajamo  riđu i žutu čaplju, bukavac, barski petlovan, mali barski petlić, vodomar, modrovoljka, modrovrana,… Najpoznatiji sisari su: zec, srna, divlja svinja i vidra. U jezeru takodje živi oko 20 vrsta riba od kojih i srebrni karaš i zaštićeni čikov.

 

Modrovrana je ugrožena vrsta ptica i ponovo je počela da se gnezdi na Ludašu od 2011.godine. U Srbiji je zaštićena kao Prirodna retkost Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti iz 1993. godine. Nalazi se na IUCN crvenoj listi ugroženih vrsta, kao i na listi organizacije BirdLife International. U Evropskoj Uniji je strogo zaštićena i nalazi se na Aneksu 1 Direktive o pticama.

 

Modrovrana Afrički migrant

Posle više decenija, na Ludašu se ponovo gnezdi modrovrana. U Vojvodini se modrovrana gnezdila na veoma malom broju lokacija u severoistočnoj Bačkoj i jugoistočnom Banatu. Zbog nedostatka mesta za gnežđenje (duplji u drveću), njihov broj se, pre preduzimanja mera aktivne zaštite, smanjio na svega oko 20 parova, da bi stručne službe ove godine evidentirale svega jedan par modrovrana na Ludašu.

Udruženja ljubitelja prirode „Riparia“ godinama radi na realizaciji  mera aktivne zaštite modrovrana (Coracias garrulus), koje su se pokazale veoma uspešnim.

Modrovrana je široko rasprostranjena evroazijska gnezdarica, redovan evroazijsko – afrički migrant. Više od 50% njene globalne populacije i površine njenog gnezdilišnog areala se nalazi u južnoj i istočnoj Evropi, gde trpi izuzetno negativan populacioni pritisak. U samo jednoj od 29 evropskih zemalja u kojima se gnezdi, brojnost populacije ne opada. Gnezdi se isključivo, unutar otvorenih nizijskih staništa u dolinama reka, a za smeštaj gnezda traži duplje u drveću, ili, ređe, u vertikalnim odsecima tla.

Populacija modrovrana je u opadanju po celoj Evropi. Uzroci opadanja su nestanak staništa, nedovoljno mesto za gnežđenje(duplje), korišćenje pesticida, krivolov, elektrokucija. Broj parova u Vojvodini 1980.godine iznosio je 100 pari, 1990.-30 pari, a 2000. -17 pari modrovrana.

Udruženje  ljubitelja prirode Riparia od 2003. godine radi na aktivnoj zaštiti ove vrste.

Modrovrana
Modrovrana

“ Aktivnosti za zaštitu modrovrana su postavljanje veštačkih gnezdilišnih duplji,monitoring i istraživanje biologije vrsta, edukacija korisnika poljoprivrednih zemljišta gde se gnezde modrovrane, kao i edukacija zaštitarskih civilnih i vladinih organizacija, i institucija  u funkciji zaštite ove vrste. Do sada smo postavili oko 400 kućica po celoj Vojvodini na adekvatna staništa. Povećavanje gnezdećih parova u Vojvodini smo primetili od 2007. godine i u našim u našim veštačkim dupljama su gnezdile: 2007. 17 pari modrovrana,2008., 36 pari modrovrana,2009. 55 pari modrovrana i 2010. 66 pari modrovrana. Za osam godina koliko radimo program iz naših duplji su se izlegle oko 600, a mladunaca ove vrste od kojih oko 89 posto smo prstenovali“,  rekao je član Udruženja „Riparia“, Oto Sekereš koji radi u JP „Palić Ludaš“ u čuvarskoj službi.

U Vojvodini se u periodu od 1990. do 2003. gnezdilo samo 15-20 parova ove vrste, čija je nacionalna populacija u istom periodu pretrpela opadanje od 50-70% u odnosu na brojnost pre navedenog perioda.

“Glavni razlog za ovako negativan lokalni populacioni trend su, intenziviranjem poljoprivrede, i iz korena promenjeni stanišni uslovi u kojima modrovrana danas egzistira. Naime, širenjem površina oranica na uštrb stepskih i oboda slatinskih livada, naknadnim komasacijama poljoprivrednih površina i infrastrukturnim razvojem, iz staništa ove vrste su nestale šumice, grupe stabala, usamljena stara stabla i drvoredi autohtonih vrsta drveća, u čijim prirodnim dupljama se ova tipična dupljašica gnezdi. Veoma intenzivna poljoprivreda, sa pripadajućom masovnom upotrebom insekticida, je negativno uticala na brojnost i dostupnost plena ove vrste: velikih insekata (tvrdokrilaca, cvrčaka, zrikavaca i skakavaca) i sitnih kičmenjaka. Parovi u severoistočnoj Bačkoj i severnom Banatu čine preostali deo populacije nekada vrlo česte ravničarske vrste, koja se, na granici vitalnosti još uvek održava, i u zadnjih godina je primećena blagi rast populacije, zahvaljuljući postavljanju veštačkih duplji. Ova mera aktivne zaštite, kako su pokazala iskustva, veoma efikasna, i predstavlja trajno održivi model aktivne zaštite ove vrste- objašnjava Oto Sekereš.

Mrežu Natura 2000 čine izabrana područja koje su zemlje članice proglasile u skladu sa Direktivama EU kako bi se obezbedio dugoročni opstanak najugroženijih vrsta i staništa.

Prekogranična zaštita retkih ptica

Pre par godina  ekolozi Mađarske i Srbije postigli su dobre rezultate programom spasavanja vetruške i modrovrane, koje su pre desetak godina počele da nestaju u Vojvodini. Početkom 2000. godine bilo je svega 30 parova ovih ptica, a pošto su ekolozi postavili 300 gnezda, broj parova obe vrste povećao se na sto.

Obe ptice posle zime doleću iz žarkih predela i zato ih neki nazivaju afričkim lepoticama na vojvođanskim poljima.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Mađarsko društvo za zaštitu ptica i prirode realizovali su pre par godina  IPA projekat prekogranične saradnje Srbije i Mađarske na zaštiti ptica koje su dragocene za ekološki sistem, ali su i prirodni ukrasi ravnice. U okviru programa „Natura“ briga o ugroženoj sivoj vetruški (Falco vespertinus) i modrovrani (Coracias garrulus) biće nastavljena.

“U programu zaštite su dve veoma lepe, atraktivne i ugrožene ptice. Modrovranu viđamo u Potisju, severnom Banatu i Bačkoj, a u njenoj blizini je i mala, lepa grabljivica, siva vetruška koja  ne gradi gnezdo već koristi prazna gnezda gačaca, svraka i drugih ptica koje se u kolonijama gnezde u toku reke Zlatice u čokanskoj opštini. Na tom području izbrojali smo 1500 parova gačaca. Kada oni krajem maja izlegu mlade, njihova gnezda će zauzeti sive vetruške koje će doleteti iz Afrike. Odabraće gnezda i podići mlade“, “, objasnio je pre par godina prilikom predstavljanja projekta Jožef Gergelj, predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine.
Zbog toga je u održavanju sive vetruške važna zaštita gačaca jer se selice iz Afrike nakratko usele u njihova gnezda. Kada su zaštitnici prirode primetili da se broj gačaca smanjio, postavili su drvene kućice u kojima su vetruške počele da prave gnezda. Slično se dogodilo i sa modrovranom koja za gnežđenje koristi duplje koje izbuše detlići. Pošto detlići prave nove duplje, modrovrane se useljavaju u stare.

Siva vetruška
Siva vetruška

“Reč je o vrsti koja je veoma zahtevna kada su u pitanju ishrana i mesto za polaganje jaja. Njihov broj je početkom 2000. godine pao na 30 do 40 parova i zato smo u poslednje tri godine postavili više od 300 drvenih duplji. Broj parova je porastao na sto“,  dodaje Gergelj.

 

U poslednjih pet godina, svake godine kroz razne ekološke kampove na Ludaškom jezeru volonteri, kao i nadležni vode posebnu brigu o modrovranama. Prave se kućice za njihovo gneždenje, kao i očuvanje ove zaštićene vrste prica.