GFN: Potrošili smo planetu

Global Footprint Netvork prati potrošnju prirodnih resursa od strane čovečanstva (ekološki otisak) u odnosu na sposobnost prirode da odgovori na tu potrošnju obnavljanjem prirodnih resursa (biokapacitet). Dan ekološkog duga je dan kada godišnja potrošnja čovečanstva u odnosu na prirodu prekorači ono što Zemlja može da regeneriše u toj godini.

Čak pet dana ranije nego prošle godine, čovečanstvo će do 8. avgusta potrošiti budžet prirodnih resursa za celu godinu, poručila je međunarodna istraživačka organizacija Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network), koja pokušava da promeni način na koji svet upravlja prirodnim resursima i kako reaguje na klimatske promene.

Dan ekološkog duga koji ove godine dolazi već 8. avgusta, označava datum kada ljudska godišnja potrošnja prirodnih resursa prekoračila ono što Zemlja može obnoviti u jednoj godini. To se događa zato što u atmosferu emitujemo više ugljen-dioksida nego što ga naši okeani i šume mogu apsorbovati, iscrpljujmo zalihe ribe i sečemo šume brže nego što se one mogu obnoviti i ponovo izrasti.

Upravo je to ono što WWF, Svetska organizacija za prirodu, koja je partner Global Fotprint Netvorka, nastoji da spreči sprovođenjem svojih projekata zaštite reka, šuma i mora, kao i pozivajući građane da biraju održive proizvode iz ribarstva.

Emisija ugljendioksida najbrži je rastući faktor prekomerne potrošnje i čini čak 60 odsto od ukupnog ekološkog otiska čoveka. Ekološki otisak podrazumeva ljudske potrebe za svim prirodnim resusrsima – voda, hrana, vazduh, energija, isl.

Ako želimo da postignemo zadate ciljeve klimatskog sporazuma, koji je u decembru 2015. godine u Parizu usvojilo gotovo 200 zemalja, emisije ugljen-dioksida moraće se značajno sniziti i dovesti do nule do 2050.godine. To zahteva novi, odnosno drugačiji način života na našoj jedinoj planeti.

„Takav način života nosi brojne prednosti, a kako bi ga postigli, biće potrebno mnogo truda“, rekao je Matis Vackernagel, suosnivač i izvršni direktor Global Futprint Netvorka.

„Dobra vest je da je sa trenutnom tehnologijom to ipak moguće i da je dugoročno finansijski povoljno, s velikim koristima koje premašuju troškove. To će podstaći rastuće sektore poput obnovljivih izvora energije, a smanjiti rizike i troškove povezane sa uticajem klimatskih promena na neadekvatnu infrastrukturu. Jedino što nam je za to još potrebno je više političke volje“, istakao je Vackernagel.

Najviši ekološki otisak u našoj regionu ima Slovenija, čak 5,8 gha (globalni hektar). Sledi je Hrvatska sa 3,9 gha, te Bosna i Hercegovina sa 3,1 gha. Najmanji otisak ima Srbija – 2,8 gha. Prema WWF-ovom Izveštaju o stanju planete, sve zemlje našeg regiona žive van mogućnosti svojih prirodnih resursa, a najnoviji Izveštaj o stanju planete biće objavljen 27. oktobra.

Srećom, neke zemlje prihvataju izazov. Kostarika je na primer u prva tri meseca 2016. godine čak 97 odsto svoje električne energije proizvela iz obnovljivih izvora. Portugal, Nemačka i Velika Britanija takođe su dostigli nove nivoe upotrebe obnovljivih izvora energije, dok je vlada u Kini osmislila plan za smanjenje potrošnje mesa kod svojih građana za 50 odsto, što će emisije ugljen-dioksida iz kineske stočarske industrije smanjiti za jednu milijardu tona do 2030. godine.

Fotografija preuzeta sa sajta WWF.
Fotografija preuzeta sa sajta WWF.

Kako globalna populacija i potrošnja rastu – naročito u odnosu na emisije ugljen-dioksida – Dan ekološkog duga pomerio se od kraja septembra 2000. godine na 8. avgusta ove godine. Svako od nas ima moć da promeni svoj život. Kako bi radili u skladu sa istorijskim Pariskim sporazumom, Global Futprint Netvork i njihovih 25 partnera pokrenuli su kampanju za povećanje angažmana javnosti s ciljem isticanja važnosti očuvanja prirodnih resursa na održivoj planeti, u kojoj se ljudi i planeta razvijaju.

Za učešće u kampanji dovoljno je posetiti www.overshootday.org i objaviti svoju fotografiju sa potpisom #pledgefortheplanet.

O Global Futprint Netvorku:

Global Footprint Network je istraživačka organizacija koja želi da promeni kako svet upravlja prirodnim resursima i reaguje na klimatske promene. Od 2003. godine delovali su u više od 50 zemalja, 30 gradova i 70 globalnih partnera za isporuku naučnih uvida koji su doveli do efikasnih politika i investicionih odluka. Zajedno, mi stvaramo budućnost u kojoj svi možemo napredovati unutar granica naše planete. www.footprintnetwork.org

 

O WWF-u:

WWF je jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima skoro 5 miliona pristalica i aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog  korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.