GMO: Da ili ne?

Do sada niko nije potvrdio, ali ni opovrgao da je genetski modifikovana hrana štetna po zdravlje ljudi, kao i po životnu sredinu. Profesor  dr Miladin Ševarlić kaže  da po osnovu nabavke genetski modifikovanog semena i razlike u ceni između genetski modifikovanih i genetski nemodifikovanih komercijalnih proizvoda, Srbija bi godišnje izgubila pola milijarde evra.

„Najveća istina u vezi GMO je da još uvek nije ispitano u nezavisnim naučnim ispitivanjima da li je to zdravstveno dovoljno bezbedna hrana. U Srbiji imamo GMO pod usevima, pre svega GMO soju. U Hrvatskoj su kazne sedam puta veće nego u Srbiji“, objašnjava  prof. dr Miladin Ševarlić.

Ševarlić
Miladin Ševarlić na skupu o GMO -Palić 2015.

Pitanje genetski modifikovanih organizama je pre svega pitanje etike u nauci. Inače, profesor Ševarlić radi i na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i istakao da on ne  osporava naučna znanja izumiteljima atomske bombe, ali ih osporava kada je reč o tome koliko je ona “u skladu sa prirodom”. Govoreći o GMO, on je rekao da do sada ne postoji nijedno validno ispitivanje koje je pokazalo zdravstvenu bezbednost ovih proizvoda, dodajući da je nekoliko istraživanja na životinjama pokazalo njihovu štetnost.

„Na primer u Francuskoj u jednom istraživanju  pacovi koji su hranjeni genetski modifikovanim organizmima gube sposobnost proste reprodukcije u četvrtoj generaciji. Pošto je čovek na  vrhu lanca ishrane smatram da će  prave posledice GMO po čoveka videti za oko 160 godina. Iako je u Srbiji zakonom zabranjena proizvodnja i promet GMO proizvoda, praksa pokazuje drugačije.  Kao primer bih naveo  činjenicu da je utvrđeno koji se ovdašnji poljoprivrednici bave proizvodnjom genetski modifikovanih kultura, a da pri tome paralelno koriste subvencije Ministarstva poljoprivrede. Najčešća kultura koja se koristi je soja, kao supstitut za mleko, meso, ulje i hleb“, rekao je Ševarlić.

Naučna saradnica sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda Tatjana Brankov smatra da  sporazum o trgovini i uslugama iz 1995., kojim je Svetska trgovinska organizacija olakšala saradnju između univerziteta i velikih kompanija, otvoreno je  pitanje intelektualnog poštenja savremenih naučnika, koji ne poštuju osnovni etički princip rada.

„ Ne može se govoriti o intelektualnom poštenju kada postoji toliko bliska veza između biotehnologije, velikih kompanija i državnog aparata“, kazala je Brankov.

Fotografija preuzeta sa sajta: http://www.kidsrighttoknow.com/gmos/
Fotografija preuzeta sa sajta: http://www.kidsrighttoknow.com/gmos/

„Najveća istina u vezi GMO je da još uvek nije ispitano u nezavisnim naučnim ispitivanjima da li je to zdravstveno dovoljno bezbedna hrana. U Srbiji imamo GMO pod usevima, pre svega GMO soju. Pošto zakon koji je donet, on je kao i svaki drugi zakon i može da se krši, jer su propisane vrlo blage sankcije. U Hrvatskoj su kazne sedam puta veće nego u Srbiji.Ove godine smo imali rekordnih 202.000 hektara pod sojom i Srbija je praktično postala najveći izvoznik soje koja nije GMO u Evropi, a Srbija je jedina država u Evropi koja može da proizvede dovoljno soje za sopstvene potrebe, a ima i potencijale da izvozi“, ističe  prof dr Miladin Ševarlić.

Kako znati da (ne)konzumirate GMO

Kako bi bili sigurni da ne konzumirate genetski modifikovanu hranu najbolje je da poljoprivredne proizvode kupujete sveže i to u sezoni. Kod nas, kao u drugim zemljama još uvek ne postoji znak za GMO.

„Potrošači mogu da prepoznaju GMO proizvod preko dređenih šifri koje postoje ukoliko se radi o upakovanim proizvodima  i to su proizvodi koji imaju početnu cifru 8 i oni su praktično GMO proizvodi.Međutim u našoj zemlji dobar deo povrća i voća prodaje se u rifuznom stanju bez pakovanja i označavanja sadržaja svih emenata koji sadrže pakovani proizvodi.Po Zakonu u našoj zemlji GMO organizmima nije dozvoljen ni uvoz, ni izvoz, ni prerada, ni uzgoj GMO proizvoda“,  objasnio je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.

Sa druge strane, Zeleni su odlučni u nameri da Srbija ostane država bez genetički modifikovanih organizama. Podsećamo da je Zelenima Srbije u tome podršku dalo preko 35.000 građana širom Srbije i preko 15.000 građana u Vojvodini. Deklaraciju „Za Srbiju bez GMO“, potpisalo je i preko 110 lokalnih opština u Srbiji, pre svega za zabranu GMO na njihovoj teritoriji, koju je uz Zelene Srbije pokrenuo i profesor Poljoprivredenog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić.  Zeleni Srbije i Zelena ekološka partija – Zeleni pozdravljaju odluke svih jedinica lokalne samouprave u Srbiji koje su usvojile deklaraciju „Za Srbiju bez GMO“.

Inicijativa Zelenih

„Inicijativa za formiranje komisija za utvrđivanje prisutnosti i suzbijanje GMO na području gradova i opština“ je prva zajednička inicijativa dve zelene stranke u Srbiji i prvi korak ka objedinjavanju zelenih snaga, ideja i akcija u „zeleni front“.

Potpisnici Inicijative su predložili da navedene komisije sprovode nadzor i aktivnosti na neprekidnom evidentiranju prisustva GMO  na teritoriji opština i gradova da pripremaju redovne izveštaje, predlažu mere za suzbijanje i angažuju stručne organe, da sprovode edukaciju poljoprivrednih proizvođača i stanovništva o štetnim posledicama GMO po zdravlje ljudi, biljni i životinjski svet, a posebno autohtonih sorti i poljoprivrednih kultura koje nisu GMO.

U cilju ekološke predostrožnosti, komisije bi trebalo da obave mapiranje postojećih poljoprivrednih površina pod autohtonim i organskim zasadima, i da sprečavaju najezdu GMO kultura na te prostore. Komisije bi preuzele i aktivnosti  na sprovođenju zadataka iz već donetih deklaracija o proglašenju teritorija, gradova i opština „Za teritorije bez GMO“.

Inače, Subotica je potpisnica Deklaracije „Subotica bez GMO“.

https://www.emaze.com/@AIZFIFZI/GMOs
https://www.emaze.com/@AIZFIFZI/GMOs