Ove godine identifikovano 30 žrtava trgovine ljudima-10 maloletnih lica

Ove godine je identifikovano 30 slučajeva trgovine ljudima, a 2015.godine bilo je ukupno četrdeset.U izveštaju organizacije ASTRA se navodi da:

“Prosečna dužina trajanja prvostepenih postupaka (od podizanja optužnice do donošenja prvostepene presude) iznosi 2 godine i 4 meseca (najduži postupak je trajao 5 godina, a najkraći 2 meseca). Uočava se da je prosečno trajanje postupka za skoro 6 meseci duže nego prethodne godine, te da je poboljšanje efikasnosti u pogledu trajanja postupaka uočeno tokom 2014. godine ovoga puta izostalo – tokom 2015. godine. U 2015. godini je primećen visok procenat oslobađajućih presuda (52%). Naime, osuđujuća presuda je doneta u 48% slučajeva, što je manje u odnosu na podatke iz analiza za prethodne godine (tokom 2014. godine osuđujuća presuda je doneta u 59% slučajeva, tokom 2013. godine u čak 76% slučajeva). U pogledu visine izrečenih kazni za krivično delo trgovine ljudima, najvećem broju okrivljenih je izrečena kazna zatvora u trajanju od 3-5 godina (84%), kazna zatvora do 3 godine izrečena je u 5% slučajeva, dok je kazna zatvora preko 5 godina izrečena u 11% slučajeva. Prosečna visina kazne zatvora za ovo krivično delo je 4 godine i 6 meseci, najviša izrečena pojedinačna kazna zatvora je u trajanju od 8 godina, dok je najniža izrečena kazna zatvora u trajanju od 2 godine. Dosadašnji rezultati ukazuju da je sveobuhvatan pristup zaštiti interesa i prava žrtava u sudskom postupku nemoguće postići bez poštovanja međunarodnih standarda u ovoj oblasti, dosledne primene postojećih zakonskih odredbi i angažovanja svih učesnika u postupku”, navodi se u saopštenju ASTRE povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima koji se obeležava 30-tog jula.

Direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić za Tanjug je istakla da je prošlu godinu obeležio nešto manji broj identifikovanih žrtava.

“Uzrok tome je migrantska kriza, jer su najznačajniji resursi koji obavljaju preliminarnu identifikaciju žrtava bili usmereni upravo na tu grupu“, rekla je Tanjugu Kljajićeva.

Sanja Klajić je i ocenila da je najzastupljenjije seksualna eksploatacija I dodala da je prošle godine zabeležen veliki porast maloletnih žrtava trgovine ljudima, a ove godine je od 30 identifikovanih žrtava 10 bilo maloletnih.

Svako može biti žrtva trgovine ljudima. Fotografija preuzeta sa sajta: tijana.rs
Svako može biti žrtva trgovine ljudima. Fotografija preuzeta sa sajta: tijana.rs

„I kod maloletnika, takođe, preovlađuje seksualna eksploatacija pa tako imamo pet devojčica koje su žrtave trgovine ljudima“, rekla je Kljajićeva, koja navodi da su prisutni i ostali vidovi eksploatacija – radna, među maloletnicima prinuda na prošnju, prinudni brak…

Prema njenim rečima, od 27 prijavljenih slučajeva kod osam postoji visoki rizik da će upravo oni biti žrtve u zemlji u koju su se zaputili.

Ministar pravde u tehničkoj Vladi Nikola Selaković rekao je da je Tužilaštvo za organizovani kriminal uspešno radilo na suzbijanju krivičnih dela trgovine ljudima i da je biše nego ikad zaključeno sporazuma o priznanju krivice.

Selaković je istakao da je trgovina ljudima kao krivično delo jedna od pošasti savremenog doba, naročito kada se ima u vidu da je Srbija na ruti migratornih kretanja u prethodne dve godine i da su ona itekako živa i da svaki ilegalni prelazak granice i prebacivanje ljudi sa jedne na drugu granicu jeste jedno od obeležja krivičnog dela trgovine ljudima.

„Onda vam je jasno da je u Srbiji to krivično delo sada postalo i učestalije“, naveo je Selaković,za Tanjug dodajući da je reč o teškim krivičnim delima, koje treba sankcionisati u startu.

Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija 30. jul je ustanovljen kao Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima u cilju skretanja pažnje globalne javnosti na sveprisutnost ovog problema. Pre tačno mesec dana, američki Stejt department je u Izveštaju o trgovini ljudima za 2016. godinu ocenio da Vlada Republike Srbije nije ispunila minimalne standarde u borbi protiv trgovine ljudima i zaštite žrtava ovog krivičnog dela, te je stavljena na „listu za posmatranje”. Organizacije civilnog društva nisu u dovoljnoj meri uključene u proces identifikacije i pružanja pomoći žrtava trgovine ljudima.

U nastavku saopštenja možete da pročitate sumirane rezultate analize, dok detaljnu i celokupnu analizu položaja žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku možete da pročitate ovde.