Meri Metingli-ekofeministkinja i multimedijalna umetnica

Ekofeministkinja, aktivistkinja, multimedijalna umetnica, vajarka i slikarka Meri Metingli (Mery Mattingly) svojim umetničkim delima šalje poruke kako da se sačuva planeta i na koji način  pojedinac može da bude uključen u zaštitu životne sredine. Kroz umetnost na specifičan način traži sebe, svoj dom, svoje mesto u svetu povezujući ljude i životnu sredinu sa modernom tehnologijom. Prepoznatljiva je po tome što stvara fotografije i sklulpture sa jasnim  porukama šta će se  dogoditi ukoliko se ne povede računa o planeti.

Rođena je 1978., u Rockville, Konektikat, SAD, a trenutno živi i radi u Bruklinu, Njujork. Završila je “BFA from Pacific Northwest College of Art and Parsons School of Design (2002)”  i završila je “Yale University School of Art Fellowship, Norfolk (2001)”. Bila je ambasadorka humanističkih nauka životne sredine na Filipinima, a objavljivala je radove u mnogobrojnim magazinima i dobitnica je mnogobrojnih priznanja. Njen rad uključuje i mnogobrojne izložbe  i umetničke projekte, čiji je fokus na zaštiti životne sredine. Meri  Metingli stvara skulpture i instalacije u sklopu ekosistem u urbanim prostorima. Trenutno radi na projektu pod nazivom “Swale” za Njujork, a nedavno je završila dva dela skulpture Puul“( u ovom linku kompletan tekst PULLPDF16 za međunarodno bijenale  u Havani u saradnji sa  Muzejem “National de Belles Artes de la Habana” i  Muzejem umetnosti u Bronksu.

A proposal for a place without a door and without walls, Pull is a sculpture in two parts.
A proposal for a place without a door
and without walls, Pull is a sculpture in
two parts.

Svojim delima predstavila se na Međunarodnom centru fotografije, Njujorku, kao i mnogobrojnim izložbama u Nemačkoj, Grčkoj, Velikoj Britaniji, Dubajiu i drugim mestima.

2009.godine osniva Waterpod Project, koji se odnosi na javni prostor i stanište koje je sebi dovoljno i na tom prostoru  je ugošćeno preko 200.000 posetilaca u Njujorku.

U 2014., umetnica ovo prebivalište na vodi pod nazivom  WetLand  predstavila je u Filadelfiji, a kasnije se koristi i u okviru  program zaštite životne sredine organizacije.  Zanimljivo je to što je stanište u vidu skulpture bilo mobilno i u okviru javnog prostora mogli je da se istražuju uticaju klimatskih promena.

Mary Mattingly's "WetLand" installation at the 2014 FringeArts Festival - with a concert by Gunsafe. photo © Jacques-Jean Tiziou JJ Tiziou Photography / www.jjtiziou.net for more info: http://wet-land.org http://fringearts.com http://www.marymattingly.com
Mary Mattingly’s „WetLand“ installation at the 2014 FringeArts Festival – with a concert by Gunsafe.
photo © Jacques-Jean Tiziou
JJ Tiziou Photography / www.jjtiziou.net
for more info:
http://wet-land.org
http://fringearts.com
http://www.marymattingly.com

Međutim, iako Meri ima mnogo radova koji zaslužuju pažnju i da se posebno istraže i predstave, meni se posebno dopada njeno istraživanje koje je trajalo sedam meseci pod nazivom Fill (Obstruct) 2013.godine. Umetnica je kombinovala digitalnu fotografiju i skulpturu sa video zapisima. Tokom istraživanja iz svog stana izbacila je sve stare stvari koje joj više ne trebaju, uključujuči odeću, knjige, kompjuter,laptop i mnogo drugih predmeta. Istražila je zbog čega je kupila te predmeta, od kojih materijala su nastali, gde su proizvedeni i na koji način su došli u njen posed. Svaki predmet je posebno fotografisala i obradila i onda ga postavila na sajt koji je pokrenula OWN-IT.US. Meri je sve to pretočila u priču koja se na kraju završava tako, što je sav otpad odnela na istočnu obalu Stejt Islanda u Nju Džersiju. To je uradila, jer sve njene lične stvari koje je čuvala tokom godina su do nje došle brodom i upravo iz te luke. Meri je sve stvari vezala konopcima u velike bale-skulpture i tako odnela do do luke. Čak je privukla i pažnju policije i zaposlenih organa u luci, što je ona opisala  i u filmu  koji je posvećen ovom projektu. U kratkom filmu Meri Metling postavlja pitanje: da li stvari dolaze sa odgovornošću?. Posebno mi se dopada ovaj projekat jer se temeljio na očuvanju životne sredine i društveni uticaj lične potrošnje umetnice koja sebi na kraju postavljai i pitanje: da li potrebna umetnost danas , jer se nalazimo u svetu proizvedenih stvari?.Ona kombinuje ekološki aktivizam sa umetnošću. Njene sve lične stvari su sakupljene u snop i od toga je napravljena skulptura, a snopovi su sakupljeni konopcem i vezani, tako da je u svakom momentu mogla da pomera i modifikuje skulpturu.

Na sajtu Meri Metling je napisala i postavila manifest u kome navodi da : “u svakom načinu, obliku, formi mi smo u ratu. Manifest za nenasilnu umetnost proklamuje da  umetnost i  utopijska misao treba da se neguju kroz sistemske društvene promene.Umetnost može promeniti percepciju kod ljudi po pitanju vrednosti, i kolektivne umetničke forme mogu da preformulišu pretežne ideologije.”

Manifest umetnice upućen je građanima i građankama, nadležnima, organizacijama sa jasnom porukom o nasilju koje se sprovodi u oblasti ekonomije, politike, ekologije, obrazovanja. Meri Metingli je prozvala Ujedinjene nacije koje imaju moć da budu fer ukoliko, prema njemom mišljenju, prestanu da favorizuju bogate nacije, opravadavaju rat, kao samoodbranu i da sprovodi ekološko pravo.

U Magazinu umetnost u Americi, Greg Lindukuist (Greg Lindquist) je napisao da ekologija, nomadski način života  i učešće u lokalnoj zajednici su deo centralnog rada Meri Metingli. U intervjuu umetnica je istakla da joj je cilj bio da inspiriše društvo i nadležne , kako bi se i sami uključili u rešavanje problema. Dobitinica je mnogobrojnih nagrada, priznanja i stipendija.

“NYFA Fellowship, EYEBEAM Fellowship, Harpo Foundation Grant, Jerome Foundation Grant, Art Matters Grant, Yale School of Art Fellowship, Knight Foundation Grant, Marie Walsh Sharpe Residency, smArt Power Award, Bemis Center for Contemporary Arts Residency”.

Mene ovaj projekat podseća na recikliranje i zbog toga sam ga izdvojila. Mi danas živimo u društvu koje je pod velikim uticajem globalizacije, a naša “lažna sigurnost” se ogleda u kupovini stvari koji određuju naš status, zbog kojih se osećamo bolje, imamo komoditet, a u stvari robovi smo trendova koje nam diktiraju marketinške organizacije. Smatram da se Meri bavi stvarnim problemima u društvo, na koje skreće pažnju javnosti na veoma specifičan način spajajući fotografiju, skulpture i video.

Flock House, 2012 - 2014 (www.flockhouse.org)
Flock House, 2012 – 2014 (www.flockhouse.org)

Specifična je i po tome što se direktno uključuje u rešavanje problema, svojim aktivizmom i na taj način njena umetnost ima specifičan pečat, a samim tim nudi i rešenja ekoloških problema. U radu koji sam izdvojila “Pull” njena umetnost se temelji na očuvanje životne sredine i predstavlja njenu ličnu borbu za zdravu životnu sredinu. Svi projekti su joj specifični i vezani za  očuvanje okoline. U njenim Proposal umetnica je spojila fotografije, video i skulpture i instalacije koje su  od otpada  i vezane u snopove konopcima. Reč je manjim skulpturama koje su povezane sa ljudima, što šalje posebnu poruku kako da se odgovorno ponašamo. U poslednjoj izložbi House and Universe(2013), multimedijalna umetnica Meri Metingli spojila je digitalnu fotografiju sa ekstravagantnim dizajnom, kroz koji je sama odlučila da se uhvati “u koštac” sa stvarnim ekološkim problemima, na radikalan i pragmatičan način. Kao što sam već navela poseban utisak na mene je ostavila jer se lično uključuje u rešavanje problema kao aktivistkinja i nudi rešenja, koja su pažljivo istražena.Njene fotografije prikazuju očigledne kontradikcije i upozoravaju na to da ne treba da toliko da budemo vezani za materijalne stvari, koje nam i nisu toliko potrebne. Njene skulpture i instalacije prikazuju koliko otpada držimo u kući, koji nam ništa ne koriste, a da toga nismo ni svesni.

Danas se suočavamo sa posledicama klimatskih promena, nemamo gde da odlažemo otpad, govorimo o reciklaži u Srbiji, a nemamo zaokružen sistem kako da odlažemo i recikliramo otpad i prirodu zagađujujemo na svakom koraku. Ja bih rekla, da sve ove poplave, cunamiji, tornado u svetu, prašina u Kini, gde je najzagađeniji vazduh samo je posledica onoga što je čovek uradio prirodi. Zbog toga, su veoma bitni radovi Meri Metingli koji pored toga što spajaju umetnost i životnu sredinu, šalju i jasne političke poruke kako treba da se ponašamo kako bi očuvali okolinu.

Rad je nastao deo ispita na predmetu Istraživački projekat 2, kod profesorke Nataše Teofilović- FMK Singidunum, doktorske studije DTUM.