Trgovina ljudima: Srbija u Grupi 2, na listi za posmatranje

Američki Stejt department objavio je 30. juna Izveštaj o trgovini ljudima, tzv. TIP Izveštaj za 2016. godinu. Srbija se ove godine našla na „listi za posmatranje“ u okviru druge grupe. Cilj ovog Izveštaja je da podigne globalnu svest o problemu trgovine ljudima tako što će skrenuti pažnju na različite aspekte ove pojave i ukazati na pojedinačne i zajedničke napore međunarodne zajednice. U nastavku je ASTRIN prevod izveštaja koji se odnosi na Republiku Srbiju.

To znači da je Srbija:  Grupa 2, lista za posmatranje Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije za muškarce, žene i decu izloženu trgovini ljudima u cilju seksualne eksploatacije i prinudnog rada, uključujući i rad u kući i prinudnu prošnju, navodi ASTRA.

Žene iz Srbije su izložene trgovini ljudima u cilju seksualne eksploatacije od strane srpskih kriminalnih grupa u susednim zemljama i u Evropi, posebno u Austiji i Nemačkoj. Srpski državljani, posebno muškarci, su izloženi radnoj eksploataciji, u radno intenzivnim sektorima, kao što je građevinarstvo, u evropskim zemljama (uključujući Azerbejdžan, Sloveniju i Rusiju) i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Deca iz Srbije, posebno romska deca, su izložena trgovini ljudima u cilju seksualne eksploatacije, prinudnog rada, prinudne prošnje i vršenja krivičnih dela, na teritoriji Srbije. Migranti i izbeglice iz Avganistana, Iraka, Sirije i okolnih zemalja su podložni trgovini ljudima u Srbiji. Optuženi trgovaci su navodno uticali na neke predmete trgovine ljudima kroz podmićivanje žrtve ili sudije.

Pravo na kompezaciju žrtvama trgovine ljudima.
Pravo na kompezaciju žrtvama trgovine ljudima.

“Vlada Srbije ne ispunjava u potpunosti minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima, ali čini značajne napore u tom pravcu. Uprkos ovim merama, Vlada nije pokazala sveobuhvatno povećanje napora za suzbijanje trgovine ljudima u odnosu na prethodni izvještajni period, stoga je stavljena na listu za posmatranje u okviru Grupe 2. Iako je Vlada Srbije osnovala novu kancelariju, u okviru policije, kako bi koordinirala i organizovala svoje napore u borbi protiv trgovine ljudima, nije obezbedila kadrove niti sredstva za ovo novo telo, te su postojeće strukture za koordinaciju manjkale resursima, nisu bile angažovane puno radno vreme, i/ili su bile nefunkcionalane. Identifikacija žrtava je znatno smanjena. Posmatrači su naveli da je ovo delimično zbog toga što je borba protiv trgovine ljudima postala niži prioritet dok se Vlada bavila problemom povećanih iregularnih migracija kroz zemlju u 2015. godini, kontinuiranog nedostatka saradnje Vlade i nevladinih organizacija po pitanju identifikacije, kao i smanjenje upućivanja od strane granične policije koja je istovremeno bila zadužena i da se bavi problemom krijumčarenja i prilivom migranata i izbjeglica. Briga za žrtve trgovine ljudima je takođe trpela i zbog nedostatka koordinacije države sa NVO pružaocima usluga, kao i zbog toga što su državni centari za socijalni rad manjkali sa specijalizovanim programima, senzibilitetom, i obučenim osobljem za rad sa žrtvama trgovine ljudima. Broj istraga, suđenja i presuda je smanjen, a država žrtvama nije obezbedila 2 dovoljnu zaštitu tokom krivičnih postupaka, zbog čega su one bile izložene zastrašivanju i sekundarnoj traumatizaciji”, navodi se u Izveštaju koji je prvela organizacija ASTRA.

Kampanja da se zaustavi trgovina ljudima. ASTRA
Kampanja da se zaustavi trgovina ljudima. ASTRA

 

Kreirati i podeliti akterima koji prvi dolaze u kontakt sa žrtvama standardne operativne procedure za proaktivnu identi ikaciju žrtava i upućivanje na službe zaštite; povećati napore da se identi ikuju žrtve, uključujući i žrtve među migrantima, izbeglicama, tražiocima azila i decom bez pratnje koja prose; poboljšati istrage i krivično gonjenje sa osuđujućim presudama i kaznama za trgovce koje su takve da odvraćaju od vršenja dela; obučiti istražitelje, tužioce i sudije o pristupu slučajevima trgovine ljudima koji u centru ima žrtvu; obezbediti žrtvama da prilikom svedočenja u sudu imaju pun obim zaštite koji će umanjiti zastrašivanje i re-traumatizaciju; uneti u zakon oderdbu o nekažnjavanju žrtava za dela koja su počinile kao direktnu posledicu toga što su bile izložene trgovini ljudima; poboljšati saradnju sa NVO kako bi se osigurao da žrtve imajun pristup i prime usluge neophodne u procesu reintegracije; poboljšati obuku državnih službenika o pomoći i upućivanju žrtava; opredeliti odgovarajuće kadrove i resurse za novu Kancelariju za koordinaciju borbe protiv trgovine ljudima i postojeće koordinacione strukture kako bi se osigurala efikasnost; usvojiti nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima i akcioni plan i uključiti NVO u njihovom sprovođenju; i postaviti nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima kao nezavisan ogran sa punim radnim vremenom.

Tokom 2015. godine država je istražila 10 slučajeva komercijalne seksualne eksploatacije i jedan slučaj prinudnog rada, što je smanjenje u odnosu na 20 slučajeva komercijalne seksualne eksploatacije i 35 slučajeva prinudnog rada u 2014. godini. U 2015. godini započeto je krivično gonjenje 18 optuženih prema članu 388, što je smanjenje u odnosu na 25 optuženih u 2014. Sudovi su osudili 20 trgovaca 2015. što je smanjenje u poređenju sa 26 osuđenih u 2014. Presude su se kretale između 1,5 i 5,5 godina zatvora. Država nije vodila odvojeno podatke o osuđujućim presudama za trgovinu ljudima u cilju seksualne i radne eksploatacije. Posmatrači su izvestili da se zakoni protiv trgovine ljudima ne primenjuju adekvatno, dok tužioci često odlučuju da trgovinu ljudima gone kao neka druga krivična dela koja povlače manje kazne, ali su lakša za procesuiranje. Svaka policijska uprava u Srbiji je, pored specijalizovanih jedinica za borbu protiv trgovine ljudima u okviru službe za borbu protiv organizovanog kriminala i granične policije, imala i jedinicu za borbu protiv trgovine ljudima; međutim, u periodu koji obuhvata izveštaj, ove jedinice su se uglavnom okusirale na borbu protiv krijumčarenja i odgovor na priliv migranata i izbeglica. Sedamnaest policijskih uprava, takođe, ima multidisciplinarne timove za borbu protiv trgovine ljudima koji uključuju tužioce, socijalne radnike i zdravstvene radnike; prema svedočenju nevladinih organizacija, samo četiri su bila aktivna tokom 2015. godine. Država je organizovala obuku za svoje konzularno osoblje i, u koordinaciji sa NVO i međunarodnim organizacijama, za policijske i granične službenike na temu prepoznavanja i istrage u slučajevima trgovine ljudima.

Zakon u Srbiji omogućava žrtvama da kroz krivični ili parnični postupak potražuju kompenzaciju od trgovca, ali sudije ohrabruju žrtve da pravo na kompenzaciju ostvare isključivo kroz parnični postupak, koji je dug, skup i podrazumeva da žrtva mora mnogo puta da se suoči sa nasilnikom. Do sada je samo jedna dobila kompenzaciju. Strane žrtve su imale pravo na dozvole boravka koje se mogu obnavljati u periodu od godinu dana. Zakonodavstvo Srbije ne sadrži odredbu o nekažnjavanju i negonjenju žrtava koje su počinile krivična dela kao direktnu posledicu toga što su bile izložene trgovini ljudima; međutim, tokom godine, u partnerstvu sa OEBS-om, radna grupa sačinjena od sudija, tužioca, policijskih službenika i predstavnika Centra i civilnog društva je izradila priručnik za tužioce i sudije o nekažnjavanju žrtava trgovine ljudima. Jedna žrtva trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije koju je trgovac primorao da prizna ubistvo je počela da služi kaznu od 18 godina zatvora 2014. godine; tokom izveštajnog perioda Ustavni sud je odbio njenu žalbu i jedna NVO je podnela predsedniku države peticiju sa zahtevom za pomilovanje.