Cirkularna ekonomija i upravljanje otpadom

Procenjuje se da u Srbiji postoji mogućnost za otvaranje oko 8000 novih radnih mesta putem “zelene ekonomije”. Sekretar Sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, Žika Reh, ocenio je da je upravljanje komunalnim otpadom izvorni posao lokalnih samouprava koje su u obavezi da organizuju sistem u skladu sa zakonom i nacionalnim strateškim dokumentima.

“Izdavanjem dozvola za upravljanje neopasnim otpadom je posao koji je lokalnoj samoupravi poveren propisima iz oblasti zaštite životne sredine i obuhvata prvenstveno administrativne procedure, kod kojih se primenjuju propisi doneti na nacionalnom nivou. Sa resornim ministarstvom već imamo dobru saradnju kada je u pitanju uvažavanje naših primedbi u proceduri izmene propisa i nadam se da će novi zakon, čiji se nacrt već priprema, omogućiti da uspostavimo zaista efikasan sistem upravljanja otpadom u Republici Srbiji”, istakao je sekretar Sekreterijata za životnu Žika  Reh na okruglom stolu održanom 20. juna u Subotici na temu “Cirkularna ekonomija i upravljanje otpadom” koji se realizuje u okviru projekta “Upravljanja otpadom i otpadnim vodama u opštinama – IMPACT”.

Cirkularna ekonomija je nova doktrina poslovanja koje je odobrio evropski parlament 2015. godine kada je praktično i završeno vreme linearne ekonomije “proizvedi-upotrebi-baci” da bi se otvorilo vreme kruga “proizvedi-upotrebi-proizvedi”, istakao je iz Privredne komore Srbije, Siniša Mitrović. On dalje objašnjava da se zbog toga ubudućnosti moraju postaviti nove koordinate poslovanja u smislu da se ozbiljno razmišlja o otpadu, energetskoj efikasnosti kompanija, uticaju klimatskih promena i dobrom prilagođavanju.

“Odnosno da edukujemo mala i srednja preduzeća, kao i donosioce odluka u lokalnim samoupravama da je najbolja energija ona koja se uštedi. Ukoliko se podrži eko-dizajn, obnovljivi izvori energije i ako bi se forsiralo tzv. zeleno zapošljavanje, onda bi država godišnje ušteda preko 1,1% BDP-a”, zaključio je Siniša Mitrović, savetnik u Privrednoj komori Srbije.

Ispred,  Regionalnog Arhus centar Subotica Snježana Mitrović, je prisutne upoznala sa rezultatima petogodišnjeg rada, posebno u vezi sa otpadom. Koncept cirkularne ekonomije politički je uveden u Evropskoj uniji krajem prošle godine.

Valentina Korać,u ime Misije OEBS u Srbiji, istakla je da pojam održivog razvoja nije više termin koji upotrebljavaju organizacije civilnog društva ili firme koje žele da “rade dobru stvar”.

“Iza cirkularne ekonomije, kao promotera održivog razvoja, postoji jasna ekonomska računica. Nesporno je da je proces zahtevan, a izazovi ogromni. Cilj novog koncepta iziskuje promenu načina razmišljanja i oblikovanja novih poslovnih modela. Ovakva tranzicija pruža šansu da se industrija modernizuje, poveća energetska efikasnost, poveća efikasnost korišćenja materijalnih resursa, postigne novi industrijski rast i otvaranje novih radnih mesta”, rekla je Valentina Korać.

Projekat je prezentovao menadžer, Zoran Jakovljev, iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, koji je naglasio da je osnovni cilj stvaranje uslova za uvođenje cirkularne ekonomije na opštinskom i nacionalnom nivou u oblastima upravljanja otpadom i otpadnim vodama. Traje do 2017. godine, a finansira ga Nemačko savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj i namenjen je malim opštinama u Srbiji u kojima se sprovode pilot aktivnosti na poboljšanju sistema upravljanja otpadnim vodama, dok se na nacionalnom nivou promoviše značaj cirkularne ekonomije, održivog privrednog rasta, otvaranje novih zelenih radnih mesta.

Fotografija preuzeta sa sajta: http://www.humanitas.si/?subpageid=250&contid=901
Fotografija preuzeta sa sajta: http://www.humanitas.si/?subpageid=250&contid=901

O izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom koje su morale uslediti zbog usklađivanja sa direktivama Evropske unije, prisutne je upoznala Ivana Radosavljević, samostalna savetnica u Odeljenju za harmonizaciju, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Otpad koji kompanije stvaraju je skupo plaćen, a loše iskorišćena sirovina, kazao je, dr Branko Dunjić, direktor Centra za čistiju proizvodnju, Tehnološko-metaluškog fakulteta u Beogradu. Objašnjava da je početna investicija između 50 i 100 hiljada evra, uz opciju čiste proizvodnje i energetske efikasnosti, isplativa već posle dve godine. Dr Dunjić je poručio industriji da ovo košta, ali da se postaje konkurentan, zadovoljavaju se zakoni i standardi, osvajaju se nova tržišta i na kraju, što je najvažnije za kompanije, proizvod je jeftiniji.

Šta možemo sa otpadom?. Fotografija preuzeta sa sajta : http://naviku-usvojimo.hr/sto-mozemo-s-otpadom/cirkularna-ekonomija/
Šta možemo sa otpadom?.
Fotografija preuzeta sa sajta : http://naviku-usvojimo.hr/sto-mozemo-s-otpadom/cirkularna-ekonomija/

Bez podrške države, nema napretka u ovoj oblasti, rekao je direktor “Interkorda”, Radomir Perin, ističući da vodi firmu sa oko 60 zaposlenih i da mu je žao što mnogi u Subotici ne znaju da su opremljeni sa tehnološki savremenom linijom za reciklažu PET, PE i PP materijala ambalažnog otpada. Jedno vreme, do ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine, dobijali su subvencije, te se nada da će se to obnoviti sa Zelenim budžetskim fondom od 2017. godine. Ukazao je na problem prelaska SEKOPAK-a iz neprofitne u komercijalnu organizaciju, tako da se moraju pronaći novi modeli zajedničkog delovanja, sugerisao je direktor Perin.

Zbog velike zainteresovanosti, sličan skup će biti ponovo održan u septembru. S obzirom na izuzetnu zainteresovanost, dogovoreno je da Arhus centar u septembru organizuje još dva slična skupa za različite ciljne grupe: za operatere i industriju, a posebno za predstavnike lokalnih samouprava. A cilj je uspostavljanje dijaloga između donosioca odluka i onih koji primenjuju zakonsku regulativu u praksi, što će rezultirati donošenjem kvalitetnih dokumenata usklađenih sa standardima Evropske unije.