Deca prosjaci žrtve, a ne kriminalci

U poslednje vreme sve je više dece koja prose na ulicama. Zbog toga je tema  Međunarodnog dana dece koja žive i rade na ulici : identitet.

Tačan broj dece koja prosjače na ulicama ne može da se utvrdi. Evidencija dece prosjaka pokazuje da je među njima 69 odsto dečaka, a 31 odsto devojčica, polovina je starosti između 10 i 14 godina, a 45 odsto je starosti od jedne do 10 godina. Ranijih godina uglavnom su deca Roma terana na prosjačenje, ali u poslednje vreme sve je više mališana I drugih nacija. U rukama trgovaca ljudima, često u evropskim zemljama dečaci I devojčice bivaju primorani na prosjačenje I druga krivična dela. Situacija u Srbiji je ista. Svi mi prolazimo pored njih, a nekada bivamo I grubi prema njima, ne shavatajući da je baš možda to dete žrtva trgovine ljudima.

„Deca koja žive i rade na ulici predstavljaju jednu od najranjivijih i višestruko diskriminisanih društvenih grupa. Ukoliko im društvo ne pomogne, takva deca često postaju lica bez formalnopravnog identiteta, čime im se uskraćuje pristup obrazovnom, zdravstvenom i sistemu socijalne zaštite, a kasnije tržištu rada, tako da ona za društvo kao i da ne postoje. Uz to, ova deca neretko su u situaciji da budu izložena i intervencijama policije, napadima od strane odraslih građana i vršnjaka, a čak i posle intervencije nadležnih veliki broj njih se, ukoliko ne dobije odgovarajuću podršku, vraća životu i radu na ulici. Ovakvo stanje kosi se sa osnovnim načelima ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih i dečjih prava“, navodi se u saopštenju Pokrajinskog ombudsmana.

Deca prosjaci su često i žrtve trgovine ljudima. Fotografija: Kurir.rs
Deca prosjaci su često i žrtve trgovine ljudima. Fotografija: Kurir.rs

Porajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća na to da su deca koja žive i rade na ulici najmanje odgovorna za svoj položaj. To, međutim, ne znači da njihov glas ne treba da se čuje, niti da ona nemaju čime da doprinesu društvu u kojem žive. Istraživanje Pokrajinskog ombudsmana o dečjem prosjačenju sprovedeno 2011. godine pokazalo je da ova deca najčešće dolaze iz porodica u kojima ih roditelji zapostavljaju, zanemaruju, pa čak i zlostavljaju, a neretko su, zajedno sa roditeljima i vršnjacima, uključena i u rad organizovanih grupa koje svoj rad zasnivaju na njihovoj eksploataciji. Dobar primer nastojanja da se omogući ostvarivanje njihovih prava i promoviše njihova socijalna inkluzija predstavlja rad svratišta za decu koja žive i rade na ulici.

Međunarodni dan dece koja žive i rade na ulici obeležava se od 2011. godine na inicijativu međunarodne organizacije CSC sa sedištem u Velikoj Britaniji. Konzorcijum za zaštitu prava deteta je svetska mreža pokrenuta sa ciljem da se deci koja žive i rade na ulici pruži prilika da se i njihov glas čuje, da se promivišu njihova prava i unaprede njihovi uslovi života. Mrežu čine međunarodne, državne ili lokalne organizacije, pojedinke i pojedinci iz preko 80 zemalja koji se zalažu za to da Ujedinjene Nacije ovaj dan uvrste u svoj zvanični kalendar međunarodnih dana, a do sada je ovu inicijativu podržalo preko 3.000 ljudi.