Vuk: Božanstvo ili predator?

Priča o vuku i devojčici koju je napisao u 17.veku Šarl Pero, u 19. veku postala jedna od najpoznatih bajki braće Grim “Crvenkapica”. U bajci zloglasni vuk je pojeo baku i  Crvenkapicu, a lovac ili drvoseča, u zavisnosti od verzije ih je spasio. U stvarnom životu situacija je drugačija,  jer ljudi ne retko ubijaju zaštićene divlje životinje među kojima su  i  vukovi.

fotogarfija preuzeta:http://opusteno.rs/svet-zivotinja-f109/zasto-vukovi-zavijaju-na-mesec-t27410.html
fotogarfija preuzeta:http://opusteno.rs/svet-zivotinja-f109/zasto-vukovi-zavijaju-na-mesec-t27410.html

Vuk dobra ili loša životinja?

U Srbiji Vuk je po potrebi dobra i loša životinja. Majke često govore deci “ako ne bude dobar doći će veliki zli vuk po tebe”, međutim ukoliko su deca slaba i neće da jedu isto tako im kažu “jedi da budeš jak kao vuk”.

Za Vuka vezuju se mnoga verovanja i po većini od njih on spada u najozloglašeniju životinju narodnog folklora, jer lovi u čoporima, i kao takav je najopasnija divlja životinja na našim prostorima.

– Status vuka kao zaštićene životinje u Srbiji nije do kraja rešen. U Srbiji se vodi kao lovna divljač, dok na severu zemlje, Vojvodini spada u strogo zaštićene vrste. Glavni neprijatelj vuka je antropogeni faktor koji ga ugrožava sa jedne strane zbog „hajki“ i izlovljavanja, a sa druge strane zbog bastardizacije sa domaćim psima ili kojim odbeglim kanadskim vukom koji je poreklom iz malih menažerija životinja. Vukovi polako nestaju I danas može da se nađe u Delibladskoj peščari, ili po južnoj i istočnoj Srbiji ukoliko pređe preko Karpata – objašnjava biolog Zološkog vrta na Paliću, Kristijan Ovari, koji je ujedno zadužen i  za projekat Prihvatilišta za ranjene i napuštene životinje u Zoološkom vrtu na Paliću.

U Evropi živi oko 11.000 vukova, od toga u Srbiji oko 800 jedinki.

– Svake godine u Srbiji se ubije, na ovaj ili onaj način, preko 150 vukova. Najčešće su to ubijanja sa visokih čeka, sa hranilišta gde lovci ubijaju upravo one životinje koje ne prave štetu na domaćim životinjama. Na ovaj način se narušava socijalna struktura čopora i time se poveća pritisak na domaće životinje – rekao je Milan Ružić ljubitelj prirode.

U Vojvodini vuk je formalno zaštićen, ali krivolovci oko Vršca i Bele Crkve svake godine ubiju najmanje 5 životinja.

Sivi (obični) vuk Canis lupus je najrasprostranjeniji krupni sisar na planeti. Ova zver je nekada naseljavala gotovo celu severnu poluloptu. Vuk, koji je nekada bio čest i široko rasprostranjen u celoj umerenoj zoni severne hemisfere, potpuno je nestao ili drastično proređen na velikim prostranstvima SAD i Evrope. U Evropi se vuk održao samo u brdsko-planinskim područjima gde je zastupljeno ekstenzivno stočarstvo (Iberijsko, Apeninsko, Balkansko poluostrvo) ili na krajnjem istoku (države bivšeg SSSR). U zapadnoj i srednjoj Evropi je istrebljen tokom XVII i XVIII veka.

Hajke na Vuka

U Srbiji postoji duga tradicija lova na vukove, takozvane hajke!. Meštani po selima su se organizovali i krenuli u lov na vuka, tako što su jedni krenuli i lupali u kante i dizali galamu i tako terali vukove na lovce. Reč hajka vodi poreklo od od reči koja se često koristi u lovu i predstavlja vrstu dozivanja lovaca, “haj, haj”. Od sredine 80-ih godina XX veka, tradicija je obnovljena naročito u predelu Zlatibora. Pored toga, stanovnici su pokušali i da truju vukove, što ima nesagledive posledice i po druge vrste kao što su divlja svinja, medved i pojedine ptice grabljivice.Primenom Bernske konvencije svrstan je u kategoriju divljači koja uživa tretman lovostajem zaštićene vrste. Trebalo da se propiše I kada je  lovna sezona na vuka, s tim da u Deliblatskoj peščari, odnosno na teritoriji Vojvodine, vuk uživa status trajno zaštićene vrste.

Ovaj snimak imam neprimeren saržaj jer na svirep način prikazuje kako se sprovodi hajka na vukove i kako ih psi ubijaju.

Vuk treba da se zaštiti u našoj zemlji. Brojna udruženja poput ORPAK, traže zaštitu vuka. Ova životinja je  u narodima različito doživljava. Kod nekih je božanstvo, negde poštovan, doku u drugim civilizacijama omražen i  satanizovan.

Vuk i religija

Narodi na Balkanu su poštovali vuka, još stari  Sloveni su svog vrhovnog boga Dažboga predstavljali upravo u liku hromog vuka. Ova životinja je imala jaku simboliku koja se očuvala kroz burnu istoriju, potom prenela i u eru Hrišćanstva. Kod Srba, vuk je uvek imao važno mesto u folkloru, običajima i tradiciji. Veliki broj muških i ženskih imena je nastao upravo iz reči VUK (Vuk, Vukašin, Vujadin, Vuka, Vukosava). Smatrano je da vuk odgoni zle vile i duhove, štiti decu od pošasti i bolesti, te su i maloj deci davana imena sa vučjim prefiksom, kao preventiva. Mnoga naselja i drugi feografski pojmovi su nazvani po vuku (Vučje, Vučkovica, Vučica).
Novi Zakon o divljači i lovstvu doneo je brojne novine kada je u pitanju vuk. Primenom Bernske konvencije vuk je svrstan u kategoriju divljači koja uživa tretman lovostajem zaštićene vrste i u narednom periodu će se propisati lovna sezona na vuka u našoj zemlji. Novim Zakonom o divljači i lovstvu predviđeno je, da su u grupnom lovu na vuka neophodni stručni pratioci”, piše u dopisu udruženja.

Na listi ugroženih životinja

Vuk je potpuno nestao ili je drastično proređen u Skandinaviji, zemljama Beneluksa, Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i Mađarskoj. Veoma je ugrožen i u Italiji, Španiji, Portugalu, Češkoj i Slovačkoj.