Planeta toplija za jedan stepen

Danas je Planeta za jedan stepen toplija, nego pre 130 godina!. Kjoto protokol, zamenio je Pariski sporazum koji je postignut  u decembru 2015. Godine. Mnogi ga smatraju istorijskim sporazum za borbu protiv klimatskih promena i da je njime okončana runda pregovora započeta u Durbanu 2011. Sporazum iz Pariza je prvi univerzalni, pravno obavezujući sporazum za borbu protiv klimatskih promena. U Sporazum su utkani i svi prioriteti EU u pogledu borbe protiv klimatskih promena: posvećenost svih potpisnica, dugoročni cilj, ciklusi revizije postignutih rezultata kao i visok nivo transparentnosti i odgovornosti.

Po mnogim stručnjacima reč je o istorijskom sporazumu.
Po mnogim stručnjacima reč je o istorijskom sporazumu.

Svi se složili, a da li će poštovati?!

Pariski sporazum predviđa da međunarodna zajednica uloži maksimalne napore da permanentan porast globalne temperature bude zaustavljen na dva stepena, što implicira da će emisija štetnih gasova u atmosferu u jednom trenutku biti svedena na nulu. Da će fosilna goriva biti izbačena kao izvor energije i da će se preći na druge vidove energije, odnosno obnovljive izvore energije. Pariski sporazum je pokazao da trenutno u svetu postoji široki koncenzus među nacijama da se ovaj problem reši. Sam Pariski sporazum nije rešenje problema, ali je postignut širok koncenzus da je problem tu i da ukoliko ne počne da se rešava, može biti ugrožen napredak globalnog društva“, rekao je prof. dr Vladimir Đurđević s Fizičkog fakulteta u Beogradu.

 

Đurđević objašnjava da Planetu zagreva povećana koncentracija gasova u atmosferi.

„Planetu zagreva povećana koncentracija gasova staklene bašte u našoj atsmosferi, do kojih dolazi nekontrolisanim spaljivanjem fosilnih goriva. Poslednjih 100 godina osnovni izvor energije na našoj planeti  su fosilna goriva, sagorevanjem fosilnih goriva povećava se njihova koncentracija u atmosferi i dovodi do toga da efekat staklene bašte bude jači nego što bi inače bio. Upravo zbog tog povećanog efekta staklene bašte naša planeta se zagreva. Ugljen dioksid je problematičan jer dolazi spaljivanjem fosilnih goriva i radi se o inertnom gasu koji  ostaje u atmosferi decenijama…Planeta je jedan stepen toplija, i trend je 0,2 stepena po dekadi i očekujemo povećanje u narednim godinama, a kod nas je 0,3 stepena. Ovim tempom će krajem ovog veka  planeta će biti za oko 3 do četiri stepena toplija. 2015.godina je bila najtoplija u poslednjih 136 godina, a ukupan porast temperature je 1 stepan. Procenjuje se da će 2016.godina biti još toplija. Razlog za to je trend globalnog zagrevanja i El Ninjo fenomen u Pacifiku, kada je El Ninjo na sceni su toplije. To će biti niz od sukcesivnih godina kada temperatura permanemtno raste. Globalo zagrevanje ne znači da je svaka godina toplija od predhodne“, objašnjava Đurđević.

Pesimisti: Nestaće 50 odsto biljnog i životinskog sveta

Posledice globalnog zagrevanja će osetiti biljni i životinjski svet. Ukoliko se nastavi ovim tempom uništavati priroda, bez sistemskog rešenja, najpesimističnije prognose su da će nestati oko 50 odsto biljnog i životinjskog sveta.

„Posledice su drastične širom planete. Vide se promene u mnogim elementima klimatskog sistema. Količina leda na Severnom polu se permantno smanjuje, kiselost okeana permantno se povećava. Procenjuje se da trenutna kiselost okeana će da dovede do izumiranja oko 70 odsto koralnih grebena na našoj planeti. Nivo globalnog okeana permantno raste…..Ima puno primera koji pokazuju da klima menja. Mi danas živnimo u izmenjenim uslovima. Još nas očekuje promena klime.U tom smislu društvo treba da se prilagodi izmenjenim klimatskim uslovima. Proteklih godina to se posebno osetilo u poljoprivredi i suše su donele givtke od milijardi evra. Poljoprivrednici treba da budu obučeni da primenjuju agrotehnične mere za ove uslove. Što se tiče živog sveta, mi kao društvo možemo da ublažimo negativne posledice, ali biljni i životinjski svet nema način na koji će da se izbori sa izmenjenim klimatskim uslovima. Dolazi do izumiranja vrsta, neke vrste neće moći da migriraju, a može doći do 50 odsto izumiranja biljnih i životnjiskih vrsta“, istakao je profesor.

Fotografija preuzeta: https://pustakafisika.wordpress.com/2012/09/19/pemanasan-global-dan-pengaruhnya/

POkrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine dr Slobodan Puzović je objasnio da je izuzetno važno da mediji na adekvata način  izveštavaju javnost o tome šta nam se dešava u životnoj sredini, pogotovo ako imamo u vidu nadolazeće efekte klimatskih promena i neke ekstremne situacije u životnoj sredini vezane za klimatske nepogode. Imamo puno dezinfotmacija u javnosti, kao što imamo puno informacija koje su bitne za građane, a u javnosti ne mogu da se čuju i ne pojavljuju se. Kada su klimatske promene u pitanju imamo mnogo stvari o kojima se ne priča u javnosti, da ne bismo iznosili u javnosti  problematiku vezanu za usklađivanje interesa sektorskih politika, kao i da se ne spreči širenje  panike kod građana o tome kako ćemo sredinom 21. veka ili u drugoj polovini 21. veka živeti. Ukoliko se obistine prognoze stručnjaka i naučnika imati velike probleme da obezbedimo dovoljne količine vode za piće, za vodosnabdevanje i navodnjavanje, imaćemo velike redukcije u poljoprivrednoj proizvodnji i da ćemo životnu sredinu dovesti do velikih pitanja“, rekao je pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine dr Slobodan Puzović.

 

 

Štedimo energiju

Kako bi postigle  cilj zacrtan Pariskim sporazumom, vlade će postavljati nove ili ažurirati postojeće ciljeve za smanjenje emisija štetnih gasova; one će se od 2023. godine na svakih pet godina sastajati kako bi procenile napredak na globalnom nivou, zasnovan na najnovijim naučnim istraživanjima i napretku u sprovođenju planova. Zahvaljujući ovome će se pratiti napredak i proveravati smanjenje emisija i njihovo prilagođavanje.

„Mislim da je jako bitno da pređemo sa reči na dela. Srbija nije prepoznata kao veliki svetski zagađivač, ali se ipak nalazimo u centru svih dešavanja i Srbija, a pogotovo Vojvodina će imati značajne probleme u budućnosti zbog posledica klimatskih promena. Moramo na adekvatan način da upravljamo vodnim resursima, prilagođavamo poljoprivrednu proizvodnju i okrenemo se obnovljivim izvorima energije. U Vojvodini, pre svega biomasa, sunce i vetar i da smanjimo efekte stakle bašte. To možemo da postignemo adekvatnim upravljanjem resursima, kojima proizvodimo električnu energiju, da štedimo energiju i smanjimo korišćenje fosilnih goriva i ne gradimo nove termoelektrane u Srbiji „, istakao je pokrajinski sekretar za urbanizam, održivi razvoj i životnu sredinu dr Slobodan Puzović.