Poljoprivrednice bez radnih prava

Žene na selu su izložene različitim oblicima diskriminacije. Razlog u tome je što im je nepriznat rad i veoma često su podcenjene  u svome radu. Od njih se očekuje da budu majke, domaćice, da rade u polju i druge poslove na selu.

Marija Jenei sa Čikerije ima 44 godine, a od kada zna za sebe, bavi se poljoprivredom. Posao joj je dodatno zahtevniji, jer radi i ratarstvo i stočarstvo. U poslednje vreme, kaže, situacija se promenila i manje oseća diskriminaciju oko rodne ravnopravnosti, iako sada kada dođe da zatraži kredit ili podsticaj, muškarci na rukovodećim mestima gledaju je sa nepoverenjem.

„Biti poljoprivrednica nije lako, jer pored toga što se bavim poljoprivredom, ostaje mi posao majke, supruge i domaćice. To mi ne pada teško, ali me boli kada nakon toliko godina rada i dalje vidim u očima pojedinaca nevericu i pitanje: šta ona zna, ona je žena“, kaže Marija Jenei.

Ona i njen suprug imaju odvojena gazdinstva i pre dve godine kada je donet novi Pravilnik o upisu u poljoprivredni registar Ministarstva poljoprivrede, u tački 4. je navedeno da bračni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodično poljoprivredno gazdinstvo.  Time je većina žena izgubila ekonomsku samostalnost, jer u većini slučajeva parcele su registrovne na muževljevo ime.

Žene rade u plasteniku. Fotografija preuzeta od plezirmagazin.net
Žene rade u plasteniku. Fotografija preuzeta od plezirmagazin.net

 

Sa druge strane poljoprivrednice su imale i problem ukoliko zatrudne, jer nisu imale pravo na porodiljsko odsustvo, jer po Zakonu o radu nisu u radnom odnosu, iako državi plaćaju doprinose za zdravstveno i penzijsko invalidsko osiguranje, jednako kao i svaka zaposlena žena. Tu je i značajna razlika u položaju poljoprivrednica i preduzetnica, jer preduzetnice mogu da ostvare svoja prava, dok poljoprivrednice ne, zbog raznoraznih “rupa u zakonu”, koje se tumače, kako kome odgovara.O ovoj temi u poslednje vreme počeli su i da  drugi pišu, i to se sve više tekstova pojavljuje po portalima.

U podređenom položaju u odnosu na preduzetnice

Samo 17 odsto žena su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva, a većina je starija od 65 godina. Ovim povodom Kancelarija ombudsmana Vojvodine uputila je predlog za izmenu Zakona, ministarstvima poljoprivrede, zdravlja i rada, da kategorija žena u poljopriverdi ne bude diskriminisana, nego da ostvaruju sva prava koja im garantuje Ustav.

Ustavni sud Srbije je na predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti Pravilnika o upisu registar poljoprivrednih gazdinstava doneo odluku “Utvrđuje se da odredba člana 4. stav 2. Pravilnika o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva („Službeni glasnik RS“, br. 17/2013) nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o zabrani diskriminacije i Porodičnim zakonom”, navedeno je u predlogu za ocenu ustavnosti i zakonitosti pravilnika o upisu u registar poljoprivrede.
Ministarka obećala izmenu u pravilniku
Ministarka za poljoprivedu Snežana Bogosavljević Bošković smatra, da su poljoprivrednice u neravnopravnijem položaju od drugih žena i muškaraca.

—Ukoliko je žena vlasnica poljoprivrednog gazdinstva, nema pravo na porodiljsko iako državi redovno plaća porez, kao i druge dažbine. Sa druge strane, poljoprivrednicama se često ne plati njihov rad, susreću se sa problemima u ostvarivanju zdravstvene zaštite, a nekada su i žrtve nasilja u porodici. Verujem da žene koje se bave poljoprivredom, zbog svojih vrednosnih sistema, nemaju ravnopravan pristup resursima, pravima i informacijama.  Jedan od ciljeva Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti je i uvođenje posebnih podsticaja za žene u poljoprivredi – istakla je na nedavno održanom skupu o rodnoj ravnopravnosti ministarka, Bogosavljević Bošković.

Naša sagovornica, Marija Jenei kaže, da se ipak situacija sa ostvarivanjem prava polako pomera sa mrtve tačke.

—Počele su da se daju subvencije za podsticaj ženama u poljoprivredi, koje su vlasnice gazdinstva.  Ali i dalje ponekad osetim, da izostaje poverenje, jer sam žena, pa i moje znanje na osnovu toga dovode u pitanje, istakla je Jenei.

Tim povodom krajem 2015.godine održan je i okrugli sto na temu : Teškog položaja poljoprivrednica  u organizaciji Pokrajinskog ombudsmana.

 

 

Ružića Rudić Vranjić, osnivačica Femine creative u Subotici, potvrdila je da je glavni problem poljoprivrednica što ne ostvaruju prava iz oblasti rada. Prema raznim istraživanjima, žene na selu rade u domaćinstvu, bave se stočarstvom, stvaraju novac i unose ga u kućni budžet, ali ne ostvaruju prava na penzioni staž, jer je uobičajeno da se on uplati na vlasnika gazdinstva, ali to uglavnom nije žena.